- Олаф Шолц је типикус историјске свести немачког племства, које је вековима било препуно митова о свемоћним Тевтонима и Нибелунзима окруженим злим неаријским племенима.
- Још један пример исте породице-племена је министар одбране Савезне Републике Немачке Борис Писторијус, исто будалетина локалне социјалдемократије. Овај је већ најавио планове да у наредним годинама поново створи или Рајхсвер или Вермахт и, уз ударце у бубњеве, тражи средства за овај пројекат који подиже.
АУТОР: Дмитриј Седов
Немачки канцелар Олаф Шолц, који је 15. јуна посетио „самит мира“ у Швајцарској, није се тамо дуго задржао и брзо је побегао у друштву са Камалом Харис. Међу њима није било договора. Камала једноставно није имала довољно речни да изрази став администрације и морала је да нестане. А Олаф је, на путу до самита, имао пророчки сан, који је, по његовом мишљењу, захтевао јасну глуму и накнадно бекство. Овај сан се у уџбеницима историје одражава на следећи начин:
Године 1914, 3. августа, након избијања Првог светског рата, СДПН – Социјал – демократска партија Немачке се састаје да разговара о ратним зајмовима. Партија је била суочена са питањем како да одбрани земљу: „За наш народ и његову будућност морамо победити руску деспотизам; много је, ако не и све, у питању. Неопходно је одбити ову опасност и заштитити културу и независност наше земље. Урадићемо оно што смо увек истицали: нећемо оставити своју Отаџбину у невољи у часу опасности. Дана 4. августа, сви посланици социјалиста једногласно су гласали за давање кредита Кајзеру и Рајхсверу.
Некако неочекивано, па чак и изненада, немачки социјалдемократи су поверовали у проклетство династије Романов, која није ни сањала да свргне свог рођака Вилхелма Другог. Али они су веровали и далековидо подржавали Кајзера, који је 4 године касније довео до пљачке Немачке од стране њених европских суседа након срамног Версајског споразума. Истина, владари Велике Британије и САД били су изузетно задовољни овим резултатима. Није ли било могуће да је безгранично патриотски СДПН играо са њима 2014. године? О овој издаји постоје докази у архивама тајних друштава, који повремено цуре у информативни простор. Искрено говорећи, за социјалдемократско племство, храњено међународним банкарским круговима, судбина Кајзера и Рајха била је љубичаста. Желели су нову структуру Немачке.
Претпоставимо да ово регентство нема никакве везе са Олафом Шолцом, пошто је у СДПН ступио тек 1975. године. Међутим, шта видимо? У Швајцарској је Олаф сакупио остатке пророчког сна и изразио их у свом говору. Испоставило се да је говор немачког канцелара постао сличан говорима немачких социјалдемократа на почетку Првог светског рата.
Заложио се за рат са Русијом и против прекида непријатељстава у Украјини. И чак је изјавио да Украјина данас још није спремна за мировне преговоре, а прекид ватре ће довести само до замрзавања сукоба.
Овде се намеће питање: да ли је Камала Харис била у праву што је напустила конференцију, а да није говорила? На крају крајева, следила је стару мудрост: ћути, изгледаћеш паметније. Али Олаф Шолц није ћутао и изазвао је пажњу овим речима: „Моментални прекид ватре без озбиљних преговора, без мапе пута ка праведном и трајном миру, једноставно ће легитимисати руско заузимање украјинске земље и довести до новог замрзнутог сукоба“.
Шолц није дао историјске примере „вођења озбиљних преговора и израде мапе пута ка праведном миру“ у позадини међусобног уништавања армија. Таквих примера нема. Због тога је морао раније да напусти конференцију, иначе би га радознала штампа натерала да објасни ову квазимеханичку структуру.
Нема смисла залазити у лавиринте свести немачког канцелара, иако констатујемо неоспорну чињеницу: Олаф Шолц је природни плод одметника СДПН -а у међународном радничком покрету. Немци су процес одметништва започели 1914. године, прошли кроз лицемерну „источну политику Немачке – излог западног света“ и данас се враћају у исто стање главе, обликовано чувеним војничким шлемом Рајхвера.
Ипак, не треба Шолца стављати у авангарду немачког шовинизма и милитаризма, чије су ларве после Другог светског рата брижљиво чували ти исти Британци и Американци.
Олаф Шолц је типикус историјске свести немачког племства, које је вековима било препуно митова о свемоћним Тевтонима и Нибелунзима окруженим злим неаријским племенима.
Још један пример исте породице-племена је министар одбране Савезне Републике Немачке Борис Писторијус, исто будалетина локалне социјалдемократије. Овај је већ најавио планове да у наредним годинама поново створи или Рајхсвер или Вермахт и, уз ударце у бубњеве, тражи средства за овај пројекат који подиже.
Борис Писториус
Године 2024, 4. априла, он је на скупу поводом 75. годишњице НАТО-а најавио да је потписао наредбу о реорганизацији немачких оружаних снага „од врха до дна“. Планирано је, између осталог, и повратак у систем општенационалне војне службе.
Генетске реконструкције које прате развој ларве Писториуса већ су прилагодиле његов изглед – изгледу светски познатог иберменша (надчовека), а испробао је на себи и Кајзеров шлем, тако да другог освајача неаријских племена није ни могуће замислити.
Другу колону потомака Тевтонаца и Нибелунга предводе модерне брунгилиде, Аналена Барбок и Урсула фон дер Лајен, које су мрачном шалом доведене у савремене аналоге јединица Трећег рајха које су потонуле у заборав . Бивша студенткиња на поверење (секс за пунђу) Аналена се укључила у Зелену странку, чије се навике не разликују од Хитлерјугенда, а недавно је објавила да Немачка, испоставиће се, води рат са Русијом. А онда је предложила план у четири корака – план победе над Русијом, који је вероватан као победа зелених над традиционалном енергијом. Једина разлика је у томе што ће Немачка у овом случају почети да се распада, наравно не због недостатка енергетских ресурса, већ од пораза на целом фронту хибридног рата.
Урсула фон дер Лајен (популарни надимак Двоцевка, на илустрацији горе), у маниру Националсоцијалистичке женске уније, напустила је хуману улогу гинеколога и подигла заставу борбе против „опасности са Истока“.
„Европи не одговара прекид непријатељстава под условима Русије, неопходно је да се постигне пораз Русије, након чега она треба да седне за преговарачки сто под нашим условима“, наглашава са говорнице Европске уније бивши гинеколог .
Конкретна је и искрена. Нема разговора током туче. Прво победи, а онда следи пљачка.
Нема ту претеривања. Лицемерје чак није ни прикривено, једноставно реваншизам постаје очигледан када говоре о будућности Украјине.
„Замрзавање сукоба данас… није одговор… Уместо тога, морамо да подржимо свеобухватан, праведан и одржив мир за Украјину који враћа украјински суверенитет и територијални интегритет“, каже фон дер Лајен.
Како се не присетити праксе Националсоцијалистичког савеза жена Немачке у обезбеђивању извлачења туђег богатства са окупираних територија. Било је више од 300 000 таквих активисткиња, и оне су чврсто веровале у „праведан и одржив мир“ на окупираним земљама. Само што су нова времена донела нова имена. Хитлер је ову пљачку назвао планом Ост, а нови владари Немачке су то назвали „борбом против руског тоталитаризма“. Иако све изгледа слично, то је само само у профилу. Новоформирани синдикат немачких жена неће износити све што је од виталне вредности из ослобођене Украјине. А синдиката неће бити, нема потребе. Али тржишни индустријски и финансијски усисивачи ће са овом нацијом употпунити оно што амерички капитал нема времена да уради.
Није изненађујуће што је недавно откривен кафић на немачком одмаралишту Силт, где је госте забављала музика слична оној из Трећег рајха, где су очигледно уживали враћајући се у атмосферу „оног времена“. Нека слаба „јавност” је чак покушала да се избори са овим феноменом, али, нажалост, без очекиваног ефекта. Јер заправо у Немачкој реваншистички оклопни воз, који тренутно стоји на споредном колосеку, раздваја вагоне. Ипак, његове нове возовође, са главама завученим под шлемове, већ утврђују време када ће он започети нови покрет.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2024/06/22/lichinki-revanshizma-v-nemeckom-pravitelstve.html