Зашто у Београду, реисе?

Да је у Црној Гори све теже и чудније него у остатку свијета, показала нам је и јучерашња права бура која се дигла након изјаве премијера Дритана Абазовића о Сребреници.

Посебно су се усталасали „неокомитски“ политички центри, попут СДП-а, који је, преко хронично „прчевите“ Драгиње Вуксановић Станковић и „војсковође“ Коњевића, одржао час из политичког „лешинарења“ над темама као што је Сребреница.

Нажалост, истим трагом кренуо је и реис Исламске заједнице у Црној Гори, Рифат Фејзић, отишавши, чак, и корак даље од поменутог антисоцијалдемократског двојца.

Наиме, у свом „надахнутом твиту“ Фејзић је поручио, ни мање ни више, да „нема помирења док у центру Београда не буде споменик жртвама сребреничког геноцида“. 

Зашто у Београду, реисе? 

Зашто, када неће бити помирења па све да се цијели Београд поплоча споменицима?

Неће га бити, и Ви то одлично знате, а знамо и ми, зато што не желите помирење засновано на истини, правди и часним намјерама. 

Неће га бити зато што, како је то сјајно примијетио политиколог Александар Павић, желите да се Срби држе у сталној дефанзиви?

Неће га бити све док западни центри моћи буду, из године у годину, и тако пуних 27 година, брисали патос са националним и политичким достојанством муслимана-Бошњака, злоупотребљавајући њихове жртве зарад успостављања империјалистичке контроле над овим просторима.

Ко им у томе помаже, господине реисе?

Антисрпски тријумвират из 1990-их: Хавијер Солана, Бил Клинтон и Медлин Олбрајт

ут до траженог споменика сребреничким жртвама у Београду води преко истинског саосјећања за преко 3.200 српских цивилних жртава које су починиле злочиначке хорде Насера Орића и његових „побегуља“ са линије фронта.

Кажете да политике које су „починиле геноцид“ имају „своје име и презиме“…

Имају ли своје име и презиме неоосманистичке политичке пројекције тадашњег и данашњег Сарајева? Имају ли своје име и презиме политике које су импортовале крволочне муџахедине да се обрачунавају са српском нејачи? У крајњем, имају ли своје име и презиме оне структуре које, и дан данас, жале због српског ослобођења од турског јарма? 

Алија Изетбеговић и муџахедини

Господине реисе, далеко је Босна, имате Ви и своју „зону идеолошке одговорности“. Она би се могла дефинисати, нажалост, Вашим пасивним положајем у односу на последњег инспиратора зла и међувјерског несклада у Црној Гори. Да, мислимо на узурпатора институције Предсједника Црне Горе и шефа организоване криминалне банде, Мила Ђукановића.

Реис Рифат Фејзић и Мило Ђукановић у ненарушивом „сладу“

Не би ли било добро, господине реисе, да пренабрегнете тренутни идеолошки мрак који се надвио над Црном Гором, и да позовете на пуно поштовање српских жртава. Подсјетићемо Вас, оне су видљиве. Оне су ту, сваки пут када поменете Црну Гору, „спотаћи ћете се о њих“ јер су оне узидане у темељима њене историје и слободе. Оне су ту – српске жртве. Како оне из Велике, тако и оне из Пиве, али и оне које вјековима чекају да им се сагради споменик достојан њихове жртве.

Имате ли снаге за то?

ИЗВОР: https://www.in4s.net/reis-u-stilu-seherezade-nema-pomirenja-dok-se-u-beogradu-ne-napravi-spomenik-zrtvama-genocida-u-srebrenici/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *