• Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања у Србији за период од 2021. до 2030. године, који је приредило Министарство просвете, науке и технолoшког развоја, планира се даље разарање српскога школства и српске националне памети. Не знам како су изгледали такви Предлози за више претходних десетина година, али знам да је суноврат школства почео онога тренутка кад је основно образовање проглашено обавезним, кад су учитељи проглашени главним кривцима за то што им ђаци нису заинтересовани за то на шта су законом обавезани; и кад је укинуто понављање разреда и почело превођење ученика „са тарабом јединица“ у следећи разред. Биће да су данашњи реформатори школства науке завршавали по тим правилима јер се некад знало да се разред средње школе „завршавао“ на полугодишту ако је ђак имао пет слабих оцена (заборавио сам како је то изгледало у основној школи, али памтим да су се они „тежи ђаци“ звали негде понављачи, негде по[в]торавци, али да их нико није силио да морају завршити школу коју не разумеју и која их не занима. И они су, после два или три понављања, сами одлазили из школе, били добри паори, врсни сточари или виноградари, одлични столари, дрвосече или угледни криминалци. И нису чекали да уђу „у оних 25 одсто ученика који се не уписују у средњу школу“ и које садашњи реформатори на то хоће да натерају

 

АУТОР: Драгољуб Петровић

 

Свака нормална држава и сваки мудар државник заложиће се за то да се свим најмлађим грађанима омогући да се школују, онима којима то „иде теже“ треба помоћи да им се усвајање знања олакша, а давно сам рекао да је оне који „не могу“ и, нарочито, оне који „неће“ једнако непаметно нагонити у школу колико и „мачку у воду или рибу на грану“. Данашњи предлагачи да средња школа буде обавезна још нису научили оно што су пропустили док су као „преводиоци“ (тј. повторавци) завршавали основну школу, а после у „елитним“ приватним школама куповали сведочанства, па онда и дипломе на факултетима Испод Три Букве или у Киоску На Раскрсници Лево. Такви мајстори хоће да су реформатори, а не знају ни за које школе, ни за која занимања, ни за које ђаке, али хоће да дотуку и оно мало нормалне памети што је у Србији још остало и да потпуно деморалишу и демобилишу и оно мало учитеља што и даље мисле да бављење учитељским послом улази у ред часних људских занимања.

Реформатори-понављачи, једнако као и они „преводиоци“, уништили су школу и из ње прогнали знање, а увели насиље. И насилнике прогласили „заштићеном врстом“: они који другару поломе вилицу или учитеља окаче на чивилук из школе не могу бити истерани већ само „преведени“ у другу (да своје таленте и тамо прикажу). Тако се министарство за памет нашло у истом послу у коме и пендрек-министарство и почело да исправља памет по истим обрасцима по којима оно друго исправља ребра. А општа упутства за то стигла су с оних места с којих се оглашавају будући разарачи света, они који су приредили педофилски наступ Кинсија и његових „сексуалних револуционара“, а уз њих и Далса и Кенана, познатих по томе што су најавили да ће идиотизовати омладину и тако цивилизацију оставити без будућности.

Српски реформатори-понављачи појављују се као најбољи следбеници поменутих разарача памети и зато би их требало прогнати из српскога школства. Разорили су све чега су се дохватили и од њих се више нема шта очекивати. Српско школство могу сахранити и њихови „мање квалификовани“ (и мање амбициозни) наследници.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *