Поштоване колеге, добар дан!
Нашем састанку присуствују шефови Владе, опуномоћени представници председника у федералним окрузима, руководиоци руских региона.
Састајемо се у тешком тренутку када наше Оружане снаге изводе специјалну војну операцију у Украјини и Донбасу. Да подсетим да сам на самом почетку, у рано јутро 24. фебруара, јавно и отворено навео разлоге и главни циљ деловања Русије. То је помоћ нашем народу у Донбасу, који је скоро осам година најварварским методама – блокадом, крупним полицијским акцијама, терористичким нападима и сталним артиљеријским гранатирањем – био подвргнут правом геноциду. А због чега? Само због тога што су тражили елементарна људска права – да живе по законима и традицији својих предака, да говоре на свом матерњем језику, да васпитавају своју децу како желе.
Истовремено, кијевске власти не само да су игнорисале и саботирале свих ових година спровођење Минског пакета мера за мирно решавање кризе, већ су крајем прошле године и јавно одбиле да га спроведу.
Такође су започели практичну реализацију планова за улазак у НАТО. Штавише, било је и изјава кијевских власти о њиховој намери да створе сопствено нуклеарно оружје и своја возила за његову доставу. Била је то права претња. Већ у догледно време, уз страну техничку помоћ, пронацистички режим у Кијеву би могао да се дочепа оружја за масовно уништење, а мета би му, наравно, била Русија.
У Украјини је постојала и мрежа од десетина лабораторија, у којима су се, под управом и финансијском подршком Пентагона, спроводили војно-биолошки програми, укључујући експерименте са узорцима корона вируса, антракса, колере, афричке свињске куге и других смртоносних болести. Трагове ових тајних програма сада покушавају великим напорима да сакрију. Али имамо све разлоге да верујемо да су у непосредној близини Русије, на територији Украјине, заправо створене компоненте биолошког оружја.
Наша поновљена упозорења да такав развој догађаја представља директну претњу по безбедност Русије одбациле су Украјина и њихови покровитељи из САД и НАТО-а, и то са разметљивим и циничним презиром.
Тиме су све дипломатске могућности биле потпуно исцрпљене. Једноставно смо остали без могућности да мирно решавамо проблеме који не настају нашом кривицом. И у вези са тим, једноставно смо били принуђени да покренемо специјалну војну операцију.
Појава руских трупа код Кијева и других градова Украјине није повезана са намером да се окупира ова земља. Ми немамо такав циљ, а то сам и директно навео у свом обраћању 24. фебруара.
Што се тиче тактике војних дејстава, коју су развили руско Министарство одбране и наш Генералштаб, она се у потпуности оправдала. А наши момци – војници и официри – показују храброст и херојство, чине све што је у њиховој моћи да избегну губитке међу цивилним становништвом украјинских градова.
Желим да кажем о овоме први пут: на самом почетку операције у Донбасу, од кијевских власти је разним каналима, да би избегли бесмислено крвопролиће, затражено да не ступају у борбена дејства, већ да једноставно повуку своје трупе из Донбаса. Нису хтели. Шта да радимо, то је њихова одлука. Свест о томе шта се дешава у реалним околностима, на земљи, неминовно ће доћи.
Операција се успешно развија, строго у складу са унапред одобреним плановима.
Напомињем да се Украјина, подстакнута Сједињеним Државама и низом западних земаља, намерно припремала за насилни сценарио, крвави масакр и етничко чишћење у Донбасу. Масовни напад на Донбас, а потом и на Крим био је само питање времена. А наше Оружане снаге су осујетиле ове планове.
У Кијеву се нису само спремали за рат, за агресију на Русију, на Донбас – они су га и водили. Покушаји организовања диверзије и терористичког подземља нису престајали. Последњих година продуживана су ратна дејства у Донбасу, гранатирање цивилних насеља. За то време погинуло је скоро 14 000 цивила, укључујући и децу.
Као што знате, 14. марта је извршен ракетни напад на центар Доњецка. Био је то крвави терористички напад који је однео животе више од 20 људи. И такво гранатирање траје последњих дана. Туку неселективно, по трговима, са фанатизмом и помамом завереника – попут нациста, који су у последњим данима Трећег рајха покушавали да што више невиних жртава повуку са собом у гроб.
Али оно што задивљује својим трансцендентним цинизмом нису само бесрамне лажи Кијева, изјаве да је управо Русија (и то су смислили!) наводно лансирала ракету на Доњецк, већ и чињеница да такозвани цивилизовани западни свет, европска и америчка штампа није ни приметила трагедију Доњецка, као да се ништа није догодило.
Исто тако лицемерно су скретали поглед и последњих осам година, када су мајке у Донбасу сахрањивале своју децу. Када су убијани стари људи. То је само нека морална, етичка деградација, потпуна дехуманизација.
Више се није могло толерисати дуготрајно изругивање над становницима Донбаса. А да би окончала геноцид, Русија је признала народне републике Донбаса, закључила са њима уговоре о пријатељству и узајамној помоћи. На основу ових споразума републике су се обраћале нашој земљи за војну помоћ у одбијању агресије. А ми смо ту помоћ пружили – једноставно нисмо могли, нисмо имали право другачије.
Али оно што желим да истакнем и замолим да обратите пажњу је да, када би наше трупе деловале само на територији народних република, помогле им да ослободе своју земљу, то не би била коначна одлука, не би водила миру и не би отклонила претњу у корену – по наше земље, и по Русију. Напротив, била би постављена нова линија фронта око Донбаса и дуж његових граница, гранатирање и провокације би се наставили. Односно, оружани сукоб би се бескрајно развлачио, подстакнут реваншистичком хистеријом кијевског режима, а војна инфраструктура НАТО-а у Украјини била би распоређена још брже и агресивније: били бисмо суочени са чињеницом да су удар и офанзивно оружје Алијансе већ на нашим границама.
Понављам – нисмо имали другу опцију за самоодбрану, за осигурање безбедности Русије, осим извођења специјалне војне операције. И сви постављени задаци, наравно, биће извршени. Поуздано ћемо осигурати безбедност Русије и нашег народа и никада нећемо дозволити да Украјина служи као одскочна даска за агресивна дејства против наше земље.
Управо о принципијелним питањима за Русију, за нашу будућност – о неутралном статусу Украјине, о демилитаризацији и денацификацији – били смо спремни и спремни смо да разговарамо сада у току преговора. Наша земља је учинила све да организује и спроведе ове преговоре, схватајући да је неопходно искористити сваку прилику да спасемо људе и њихове животе.
Али ми смо изнова и изнова убеђени да је кијевском режиму, коме су његови западни господари поставили задатак да створи агресивну анти-Русију, равнодушан према судбини самог народа Украјине. Као и према чињеници да људи гину, да су стотине хиљада, милиони постали избеглице, да се дешава права хуманитарна катастрофа у градовима које држе неонацисти и њихови наоружани злочинци пуштени из затвора; према свему су равнодушни.
Очигледно нам је и да западни покровитељи једноставно гурају кијевске власти да наставе крвопролиће. Они их снабдевају новим серијама оружја, обавештајним подацима и другим врстама помоћи, укључујући распоређивање војних саветника и плаћеника.
За оружје су изабрали и економске, финансијске, трговинске и друге санкције Русији, које сада погађају и саме Европљане и Американце, иначе, кроз поскупљење бензина, енергената, хране, кроз губитак радних места везаних за руско тржиште. И нема потребе овде, како се каже, да се са болесне главе прелази на здраву, окривљујући за све нашу државу.
Желим да ме чују и обични грађани западних држава: они сада упорно покушавају да вас убеде да су све ваше потешкоће резултат неких непријатељских акција Русије, да морате да платите борбу против митске руске претње из сопственог новчаника. Све ово је лаж.
А истина је да су садашњи проблеми са којима се суочавају милиони људи на Западу резултат вишегодишњег деловања владајућих елита њихових држава, њихових грешака, кратковидости и амбиција. Ове елите не размишљају о томе како да побољшају живот својих грађана у западним земљама. Опседнути су сопственим интересима и супер профитом.
Доказ томе су подаци међународних организација, које директно говоре да се друштвени проблеми, чак и у водећим западним земљама, последњих година само погоршавају, да неједнакост расте, јаз између богатих и сиромашних, да се јављају расни и национални конфликти. Руши се мит о западном друштву благостања, о такозваној златној милијарди.
Понављам, данас цела планета мора да плати цену управо за амбиције Запада, за њихове покушаје да на било који начин одрже своју недодирљиву доминацију.
Увођење санкција је логичан наставак, концентрисан израз неодговорне, кратковиде политике влада и централних банака САД и држава ЕУ. Управо су они последњих година својим рукама распршили спиралу светске инфлације, својим деловањем довели до повећања глобалног сиромаштва и неједнакости, до нових токова избеглица широм света. И поставља се питање: ко је сада одговоран за милионе умрлих од глади у најсиромашнијим земљама света због растуће несташице хране?
Понављам, задат је озбиљан ударац целокупној глобалној економији и трговини, као и поверењу према америчком долару као главној резервној валути.
Дакле, нелегитимне акције замрзавања дела девизних резерви Банке Русије подвлаче црту испод поузданости такозване првокласне имовине. У ствари, и САД и ЕУ су прогласиле стварно неизвршење обавеза према Русији. Сада сви знају да се финансијске резерве једноставно могу украсти. И увидевши ово, многе земље у блиској будућности могу да почну – сигуран сам да ће се то догодити – да претварају своју папирну и дигиталну штедњу у стварне резерве у облику робе, земље, хране, злата и друге стварне имовине, што ће само повећавати дефицит на овим тржиштима.
Додаћу да је заплена стране имовине, рачуна руских компанија и појединаца лекција за национални бизнис и да нема ништа поузданије од улагања у сопствену земљу. О томе сам лично говорио у неколико наврата.
Ценимо позицију оних страних компанија које, упркос бесрамном притиску САД и њихових вазала, настављају да раде у нашој земљи. У будућности ће сигурно добити додатне могућности за развој.
Знамо и оне који су кукавички издали своје партнере, заборавили на одговорност према запосленима и клијентима у Русији и пожурили да зараде илузорне дивиденде учествујући у антируској кампањи. Истовремено, за разлику од западних држава, ми ћемо поштовати имовинска права.
Шта желим посебно да истакнем? Морамо јасно да схватимо да ће нови пакет санкција и ограничења против нас уследити у било којем развоју догађаја. Ово желим да истакнем. За Запад је наша војна операција у Украјини само изговор за нове санкције. Да, наравно, сада су концентрисаног карактера. Али исто тако [повод] је за њих, за западњаке, био и референдум на Криму, који се, иначе, одржао 16. марта 2014. године, пре тачно осам година, током којег су Кримљани и Севастопољци направили свој слободан избор – да буду заједно са својом историјском Отаџбином.
Понављам: ради се само о разлозима. Али политика обуздавања, слабљења Русије, укључујући економску изолацију, блокаду, је свесна и дугорочна стратегија. Сами лидери Запада више не крију да санкције нису усмерене против појединаца или компанија, њихов циљ је да ударе на целокупну нашу домаћу привреду, нашу социјалну и хуманитарну сферу, сваку породицу, сваког грађанина Русије.
У ствари, овакви кораци који имају за циљ погоршање живота милиона људи имају све знаке агресије, рата економским, политичким и информативним средствима. Они имају тотални, нескривени карактер и, понављам, такозвани западни политички виши свет не либи се да о томе говори у првом лицу.
Све вербалне декорације о политичкој коректности, неповредивости приватне својине, слободи говора – све је то одлетело преко ноћи. Погажени су чак и олимпијски принципи. Нису оклевали да се обрачунавају са параолимпијцима – такав је то „спорт ван политике“.
У многим западним земљама људи су подвргнути стварном прогону само зато што долазе из Русије: не пружају им медицинску негу, избацују децу из школа, лишавају родитеље посла, забрањују руску музику, културу и књижевност. Покушавајући да „поништи” Русију, Запад је скинуо све маске пристојности, почео да се понаша безобразно, показао своју праву природу. То само намеће директну аналогију са антисемитским погромима које су нацисти организовали у Немачкој тридесетих година прошлог века, а потом и њихови послушници из многих европских држава које су се придружиле хитлеровској агресији на нашу земљу током Великог отаџбинског рата.
Масован напад је такође покренут против Русије у сајбер простору. Покренута је незапамћена информациона кампања која укључује глобалне друштвене мреже и све западне медије, чија се објективност и независност испоставила као мит. Приступ информацијама је ограничен, кљукају људе огромним бројем лажних информација, пропагандних фалсификата, другим речима, смећем. Дошло је до тога да је једна од америчких друштвених мрежа директно најавила могућност објављивања публикација које позивају на убиство држављана Русије.
Разумемо каквим ресурсом влада ова империја лажи, али је и даље немоћна против истине и правде. Русија ће своју позицију доследно износити пред читавим светом. А наш став је искрен и отворен и све више људи га чује, разуме и дели.
Желим да будем врло искрен: иза лицемерног говора и данашњег деловања такозваног колективног Запада крију се непријатељски геополитички циљеви. Њима не треба, једноставно им не треба јака и суверена Русија, неће нам опростити ни наш самосталан курс ни то што бранимо своје националне интересе.
Сетимо се како су подржавали сепаратизам, тероризам, подстицали терористе и бандите на Северном Кавказу. Како и 1990-их и раних 2000-их, тако сада поново, још једном желе да понове свој покушај да нас стисну и изврше притисак на нас; да нас отерају иза Можаја, како људи кажу, да нас претворе у слабу, зависну земљу, наруше територијални интегритет, распарчају Русију на најбољи могући начин за њих. Тада није ишло, а неће ни сада.
Да, наравно, покушаће да се кладе на такозвану пету колону, на националне издајнике, на оне који зарађују овде, код нас, али тамо живе, а не „живе” чак ни у географском смислу те речи, већ у својим мислима, у својој робовској свести.
Уопште не осуђујем оне који имају вилу у Мајамију или на Француској ривијери, који не могу без фоие грас, острига или такозваних родних слобода. Проблем апсолутно није у томе, већ, понављам, у томе што се многи од ових људи, по својој природи, психички налазе управо тамо, а не овде, не са нашим народом, не са Русијом. То и јесте – по њиховом мишљењу! – знак припадности вишој касти, вишој раси. Такви људи су спремни да продају сопствену мајку, само да им је дозвољено да седе у ходнику ове највише касте. Желе да буду као она, опонашајући је на све могуће начине. Али они заборављају или уопште не схватају да, ако су потребни овој такозваној вишој касти, онда су само потрошни материјал који треба да нанесе максималну штету нашем народу.
Колективни Запад покушава да подели наше друштво, спекулишући о војним губицима, о друштвено-економским последицама санкција, да изазове грађанску конфронтацију у Русији и, користећи своју пету колону, настоји да оствари свој циљ. И постоји само један циљ, о томе сам већ говорио, уништење Русије.
Али било који народ, а још више руски народ, увек ће моћи да разликује праве патриоте од олоша и издајника и једноставно их испљуне на таблу као мушицу која им је случајно улетела у уста. Уверен сам да ће овакво природно и неопходно самопрочишћење друштва само ојачати нашу земљу, нашу солидарност, кохезију и спремност да одговоримо на све изазове.
Такозвани колективни Запад и његова пета колона навикли су да сами све и свакога мере. Они верују да је све на продају и да се све купује и зато мисле да ћемо се сломити и повући. Али не познају добро нашу историју и наш народ.
Да, многе земље у свету су се одавно помириле да живе савијене кичме и понизно прихватају све одлуке свог суверена, покорно га гледајући у очи. Овако живе многе земље. Нажалост, и у Европи.
Али Русија никада неће бити у тако јадном и пониженом стању, а борба коју водимо је борба за наш суверенитет, за будућност наше земље и наше деце. Борићемо се за право да будемо и останемо Русија. Пример нам је храброст и непоколебљивост наших војника и официра, верних бранилаца Отаџбине.
Поштоване колеге!
Очигледно је да актуелна дешавања повлаче црту испод глобалне доминације западних држава и у политици и у економији. Штавише, доводе у питање економски модел који је последњих деценија наметнут земљама у развоју, а и целом свету.
Истичем да санкцијску опсесију САД и њихових присталица не деле земље у којима живи више од половине светске популације. Управо те државе представљају најбрже растући и најперспективнији део глобалне економије. Међу њима је и Русија.
Да, сада нам је тешко. Руске финансијске компаније, велика предузећа, мала и средња предузећа суочавају се са притиском без преседана.
Банкарски систем је први био на удару санкција, али су се руске банке избориле са овим изазовом. Радећи буквално даноноћно, настављају да врше плаћања и обрачуне грађана, како би осигурали активности предузећа.
Други талас санкција имао је за циљ да изазове панику у трговинској сфери. Према проценама, у протекле три недеље додатна потражња за робом је премашила трилион рубаља. Али домаћи произвођачи, добављачи, транспортне и логистичке компаније учиниле су све да избегну велике несташице у трговинским ланцима.
Желим да изразим своју захвалност пословној заједници Русије, радној снази компанија, банака и организација које не само да пружају ефикасан одговор на изазове санкција, већ и постављају темеље за даљи одрживи развој наше привреде. И посебно желим да поменем Владу, Банку Русије, руководиоце конститутивних ентитета Федерације, регионалних и општинских тимова. У садашњим тешким условима одговорно решавате задатке који су пред вама.
Очигледно је да није било могуће организовати економски блицкриг против Русије, деморалисати наше друштво, покосити нас у налету, тако да ћемо свакако видети покушаје повећања притиска на нашу земљу. Али ми ћемо превазићи ове потешкоће. Руска економија ће се сигурно прилагодити новим реалностима. Јачаћемо наш технолошки и научни суверенитет, издвајати додатна средства за подршку пољопривреди, производњи, инфраструктури, станоградњи и наставити да развијамо спољнотрговинске односе у циљу брзорастућих, динамичних међународних тржишта.
Несумњиво је да ће нове реалности захтевати дубоке структурне промене у нашој привреди, и нећу то да кријем, неће бити лаке, довешће до привременог пораста инфлације и незапослености.
У овој ситуацији, наш задатак је да минимизирамо такве ризике. Не само да стриктно испунимо све друштвене обавезе државе, већ и да покренемо нове, ефикасније механизме подршке грађанима и њиховим приходима.
У центру пажње је заштита материнства, детињства, подршка породицама са децом. Већ је донета одлука – знате за то – од 1. априла да се уведу надокнаде за децу од 8 до 16 година, која одрастају у породицама са ниским примањима. Висина исплате биће од половине до једног егзистенцијалног минимума за свако дете овог узраста. Сада је просек до 12 300 рубаља. Тако ћемо изградити јединствен систем подршке од тренутка када будућа мајка још чека рођење детета, па до навршених 17 година живота детета.
Задужујем Владу да обезбеди рад овог система тако да правовремено уважава промене у материјалном стању породица. Односно, ако су родитељи суочени са губитком посла, другим тешким животним околностима, породица треба што пре да почне да добија помоћ од државе.
Такође молим Владу да што пре анализира ефикасност мера подршке људима који су остали без посла. Очигледно је да такве мере треба проширити и кроз механизам друштвеног уговора.
Разумем да растуће цене озбиљно утичу на примања људи, па ћемо у блиској будућности донети одлуку да повећамо сва социјална давања, укључујући бенефиције и пензије, повећамо минималну зараду и егзистенцијални ниво, а такође и плате у јавном сектору. Молим Владу да израчуна тачне параметре таквог повећања.
И истичем да и у данашњој тешкој ситуацији, на крају године треба да постигнемо смањење нивоа сиромаштва и неједнакости. Ово је и данас врло изводљив задатак. Молим Владу и регионе да се концентришу на извршење овог задатка. И додаћу да то није само економске природе – то разумемо и ви и ја – већ је и питање социјалне правде.
Много тога сада зависи од иницијативе руководилаца конститутивних ентитета Федерације, од њихове спремности да преузму одговорност. Данас сам потписао указ о додатним овлашћењима руководилаца региона – они ће моћи да доносе флексибилне и ажурне одлуке за подршку нашим грађанима, привреди и социјалној сфери на основу реалног стања на терену. Да подсетим, управо по тој логици, која нам омогућава да узмемо у обзир ситуацију у сваком региону, у граду, на селу – а свуда је различита – градили смо мере за борбу против корона вируса.
Поручујем свим ресорима федералних органа власти у конститутивним ентитетима Федерације да у наредних шест месеци координирају свој рад са регионалним властима, а гувернере да формирају оперативне штабове који ће обезбедити економски развој и лично водити овај посао.
Шта би овде требало да буде приоритет?
Кључну улогу у превазилажењу актуелних проблема требало би да има приватни бизнис, који је у стању да за кратко време обнови логистику, пронађе нове добављаче и повећа производњу тражених производа. Колико брзо ће приватни бизнис пронаћи права решења, донети их, зависи од очувања запослености, прихода и плата грађана и, уопште, обезбеђивања стабилног, ритмичног рада привреде. Стога на спољне притиске морамо одговорити максималном предузетничком слободом и подршком пословној иницијативи.
Молим Владу, органе за спровођење закона и надзорне органе да наставе да раде на отклањању неоправданих административних и регулаторних баријера. Штавише, немогуће је одвратити пословне и регионалне власти од решавања најакутнијих, хитних задатака, оптерећујући их свим врстама провера и контролних мера.
Један од кључних проблема за предузећа сада је недостатак обртних средстава, недоступност и висока цена кредита, али је Централна банка била принуђена да предузме одговарајуће мере. У вези са тим, упућујем да се спроведу следећи кораци.
Први. Предузећа која испуњавају налоге државних органа и предузећа са државним учешћем треба што пре да добију новац за испоручену робу и услуге, да их врате у посао. У вези са тим, предлажем да се повећа износ аванса по државним уговорима. Аконтација мора бити најмање половина укупног износа уговора, а рок плаћања испоручених добара и услуга се смањује на седам радних дана. Слична одлука мора се донети и на нивоу субјеката Федерације, општина и предузећа са државним учешћем.
Друго. Неопходно је проширити могућности предузетника за привлачење додатних ресурса из развојних институција. Говоримо о проширењу рада „Фабрике пројектних финансија“ (ради код нас и добро функционише, а пракса је показала да је тражена), о обезбеђивању средстава за пословне инвестиционе планове преко Фонда за развој индустрије (један од инструмената који заиста добро функционишу), Банка за мала и средња предузећа такође, а осим тога, преко регионалних институција подршке, укључујући гарантне фондове. Поручујем Влади да за овакве регионалне инструменте издвоји додатна средства конститутивним ентитетима Федерације.
Скрећем пажњу Влади и колегама у регионима: најважнији задатак је да се обезбеди доступност робе на потрошачком тржишту, пре свега, мислим на есенцијална добра, лекове и медицинске производе. Неопходно је брзо решавати логистичке и друге објективне проблеме који доводе до скока цена. Истовремено, потребно је искључити ручну интервенцију у регулацији цена. Управо повећање понуде треба да доведе до смањења и стабилизације цена.
Посебно бих се обратио нашим извозницима. У ситуацији када постоје потешкоће са испорукама на инострано тржиште, не треба смањивати производњу, већ, напротив, слати додатне количине робе на домаће тржиште. То би објективно требало да доведе до нижих цена унутар земље, укључујући бензин, дизел, битумен, метале и другу извозну робу. Молим Владу и Федералну антимонополску службу, као и регионалне власти да стално прате ситуацију на овим тржиштима.
Даље. С обзиром на нове изазове са којима се Русија суочава, морамо одржати и проширити нашу дугорочну агенду развоја, укључујући наставак реализације свих планираних пројеката, како на федералном, тако и на регионалном нивоу. Морамо у потпуности искористити потенцијал нашег буџетског система као подстицајног средства.
Федерално финансирање пројеката и грађевинских пројеката вршиће се, према договору, у пуном обиму. Штавише, још у децембру је одлучено да се издвоје додатна средства, у случају да се трошкови изградње објективно повећају.
Оно што сматрам важним да напоменем је да у садашњој ситуацији неће бити проблема са финансирањем из федералног буџета. Наша привреда данас остварује довољан, добар износ прихода, што значи да нећемо морати да прибегавамо емисији. Једноставно речено, Централна банка неће морати да штампа новац. Имамо приходе – тржишне, здраве приходе. Проблем сада није новац. Понављам, имамо ресурсе. Кључне потешкоће се односе на набавку компоненти, технике, грађевинског материјала, организацију рада извођача. Због тога се могу променити рокови и методе имплементације конкретних пројеката, њихове фазе, а то ће захтевати координисан рад власти и представника привреде, убрзану имплементацију пројеката замене увоза – то је оно што је важно.
Истовремено, важно је поједноставити процедуру интеракције између региона и федералних власти, дати субјектима Федерације више слободе у маневрисању ресурсима, као и могућности покретања нових грађевинских пројеката и програма.
Тако су регионима већ додељена додатна средства за изградњу путева. Тражим од Владе да разради питање повећања средстава за друге инфраструктурне објекте који би могли да буду пуштени у рад ове године, као и повећање набавки од руских предузећа, укључујући, на пример, унапређење јавног превоза.
Јасно је да су буџети субјеката Федерације сада под озбиљним додатним оптерећењем, па ћемо, према договору, додатно индексирати субвенције за изједначавање буџетске сигурности. Користимо и друге мере за подршку регионалним финансијама, наиме, сва плаћања по буџетским кредитима предвиђена за текућу годину биће одложена, померена, како кажу, удесно. А плаћања по комерцијалним кредитима, где је потребно, биће замењена буџетским кредитима. Молим Владу да ово питање детаљно проучи и удуби се у сваки конкретан случај. Само такав индивидуални рад ће довести до жељеног резултата.
Поред тога, Министарство финансија ће додатно обезбедити безусловну кредитну линију сваком субјекту Руске Федерације. Износиће десет одсто укупног прихода са роком доспећа најкасније до краја текуће године.
Задржаћемо обим инфраструктурних буџетских кредита. Задужујем Владу да организује флексибилно управљање овим програмом, да узме у обзир све потешкоће у вези са реализацијом пројеката – већ сам их поменуо малочас. Региони треба да буду у могућности да брзо доносе одлуке о промени портфеља и садржаја пројеката, да се фокусирају на оне који се могу максимално ефикасно реализовати у тренутним условима. Ако буде потребно, размотрићемо могуће повећање обима инфраструктурних кредита. То је могуће, може да се уради. Генерално, пажљиво ћемо пратити ситуацију са регионалним финансијама и доносити додатне одлуке да их подржимо, ако буде потребно.
Дозволите ми да истакнем да је сада од суштинског значаја директна комуникација између свих нивоа власти и јасан алгоритам деловања. И овде су Државни савет и његове специјализоване комисије већ доказале своју делотворност. Молим комисију за јавну управу, коју предводи Сергеј Семјонович Собјањин, да заједно са колегама из Владе поради на проблематичним питањима регионалног дневног реда, развије оптимална решења и прошири их на све регионе Русије. Имали смо добро искуство у борби против епидемије.
Поштоване колеге!
Наша привреда, државни буџет, приватни бизнис имају све потребне ресурсе за решавање дугорочних задатака. Сви стратешки, национални циљеви које смо зацртали за период до 2030. године морају да буду остварени. Актуелни изазови и могућности које они отварају треба само да нас мобилишу – то је оно за шта треба да се поставимо, да имамо за циљ постизање опипљивих резултата у интересу грађана.
Очигледно је да ћемо морати да дотерамо наше програме, а овде су тражене иницијативе пословних кругова, научника, јавних удружења. У вези са тим, молим регионе да се активно укључе у организовање форума Агенције за стратешке иницијативе „Снажне идеје за ново време“, у оквиру којег ће сваки грађанин Русије моћи да изнесе своје предлоге, конкретне пројекте који имају за циљ да развијају свој град, регион и државу у целини.
Још једном понављам: садашња ситуација је, наравно, тест за све нас. Сигуран сам да ћемо га проћи достојанствено, упорношћу, заједничким радом и међусобном подршком превазићи све тешкоће и постати још јачи, као што је то увек било у историји хиљадугодишње Русије. На то, на такав посао, желим да вас поставим.
Превела с руског Дајана Лазаревић