- Изјава шефа општеевропске дипломатије и безбедности сењора Борела, који је рекао да „рат у Европи више није фантазија“, изречена пре неки дан, могла би само да изненади веома неискусног и наивног човека. Европа је била и остала синоним за рат…
- И тако да, бориће се са нама због новца. И они ће изгубити.
- И тако да, победићемо их. Зато што смо дужни да чувамо земљу, чувамо Отаџбину и чувамо нашу традицију.
- За нас је ово највећи улог са којим смо се сви суочили у новом миленијуму.
АУТОР: Елена Караева
Европски блок – у било ком веку и под било којом друштвеном формацијом – увек је био колевка коју је љуљала рука рата. Међусобни, међудржавни, међурелигијски. У овом делу земаљске кугле, рат – или припрема за њега, или саме борбе, или повлачење по завршетку битке – био је апсолутно природна норма власти и друштвене структуре. Увек се свако са сваким борио. Централна власт је пацификовала побуњене провинције, верници су клали друге – „погрешне” вернике, изговор је могао бити било шта, буквално све, чак и жеља неких да говоре на локалном, а не на дијалекту који је наметнут одозго и обавезан за употребу.
Европа је била управо континент на коме се догодио сукоб цивилизација – све до истребљења оних који из неког разлога нису волели јачег и моћнијег непријатеља.
Русија, која је, кад год је то било могуће, покушавала да избегне унутаревропске, узгред речно, веома сурове обрачуне, неколико пута је морала да делује као арбитар да раздвоја Европљане који су полудели од мириса крви.
Да, да, они исти (или њихови потомци) који су тако волели да брбљају о „никад више“ при полагању венаца на споменике палим борцима.
Изјава шефа општеевропске дипломатије и безбедности сењора Борела, који је рекао да „рат у Европи више није фантазија“, изречена пре неки дан, могла би само да изненади веома неискусног и наивног човека. Европа је била и остала синоним за рат, чак и када је будно пратила колико се произведе угља и челика (у том тренутку главни ресурси војно-индустријског комплекса) код својих комшија.
Након што је једва стигла да се образује у садашњем формату, Европска унија је одмах изазвала рат скоро на својим границама, што јој је омогућило да уништи Југославију. Игнорисање „неопходних” етничких чишћења и називање „непотребним” „борбом против диктатуре” је европско знање о томе како се носити са оним државама које ометају ширење „европских вредности”, настојећи да очувају своје цивилизацијске принципе и норме.
Сада је Европа, која је прошла 30 година у формату ЕУ, односно у формату империје, хтела још једном да покаже мишиће и изабрала Украјину и Украјинце као топовско месо, крви, и борбених формација. Да подсетимо, и бившој Југославији је, иначе, обећавао просперитет и благостање на европски начин, али их је овде завео мало модификовани „европски сан“, чак и ако је сан о благостању на крају попримио облик само танге гаћица.
Сви ти исти наивни и још увек неискусни људи који жарко верују у то баш „никад више“, авај, не знају како се паневропски блок спрема да пролије крв. Прво туђу. Непријатељ – а сада смо ми главни непријатељи, које је именовала ЕК, и зато нас треба „дератизовати“. Односно, смањите га на позицију у којој пред собом видите не особу, већ инсект, комарца.
Инсект је недостојан, на пример, поверења. Пристојна господа више не би требало да разговарају са инсектима. То су изјавили садашњи председник Француске Макрон и бивши председник исте Француске Оланд, а потом и шеф Министарства спољних послова земље Сежурне.
Није само потекла млака вода из славине – изашла је, ни мање ни више, кључала вода.
Исти тај Макрон, додуше са очупаним јастребовим перјем, сасвим отворено каже да ће пребацивање привреде на ратно стање имати веома добар ефекат на живот земље.
Истог дана постаје познато да је једини француски носач авиона Шарл де Гол пребачен под команду НАТО-а.
Европљани се спремају за рат са нама постепено, полако, педантно, трудећи се да не праве нагле покрете, већ покушавајући да избегну изненађења.
Они одлично разумеју да је украјински ресурс за вођење војних операција против нас практично исцрпљен. А у рату који су започели против нас, губитак Кијева једнак је њиховом поразу. То је пре свега идеолошки пораз. Не могу да доводе у питање принципе експанзије глобализма и враћања партнерству које је, углавном, некада одговарало и нама и њима. Ово није губитак образа, то је губитак сто посто профита.
Дакле, да – рат, зато да – ова реч се пушта у промет.
И тако да, бориће се са нама због новца. И они ће изгубити.
И тако да, победићемо их. Зато што смо дужни да чувамо земљу, чувамо Отаџбину и чувамо нашу традицију. За нас је ово највећи улог са којим смо се сви суочили у новом миленијуму.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://ria.ru/20240413/evropa-1939690168.html