- Мартин Лутер Кинг је рекао да су расизам, класна експлоатација и рат троструко зло америчког империјализма. Стога нам је потребна права борба против њих како бисмо искоренили поделе и глобални империјалистички режим.
Није тајна да су САД заправо организовани култ смрти. Сједињене Државе су неприкосновени лидер по броју смртних случајева од КОВИД-19. Очекивани животни век у САД стално опада у последњих неколико година. Масовна погубљења су постала норма живота. Спољну политику САД карактерише опсесија насилним и деструктивним инвазијама зарад доминације и корпоративног профита.
Оно што се често занемарује јесте да је овај организовани култ смрти израстао из европског расизма, који и данас напредује. Прерану смртност владајућа класа различито оцењује, тј. дели их на достојне и недостојне жртве. Пример за то је медијско извештавање о украјинским жртвама у руско-украјинском сукобу, које се сматрају достојним, јер су Европљани плаве косе и плавих очију. Стотине хиљада људи погинулих у Јемену у саудијској инвазији коју подржавају САД, као и 13.000 деце која су погинула у Авганистану због америчке крађе авганистанског новца, чак се и не помињу у медијима.
ДОСТОЈНЕ И НЕДОСТОЈНЕ ЖРТВЕ
Расизам такође игра кључну улогу у разумевању стопе прераних смрти у САД. Самоубиства, предозирања и болести повезане са алкохолом драматично су смањиле очекивани животни век средовечних белаца. Током протекле деценије, обе странке у америчком двојном систему користиле су ове „смрти очаја“ у изборне сврхе. Републиканци и демократе једни друге окривљују за наркоманску кризу, доводећи на своју страну незадовољну белу радничку класу о којој се често говори у владајућој арени. Овај део радничке класе сматра се важним, јер став белаца према влади утиче на изборе у САД.
Међутим, већина смрти људи који припадају радничкој и сиромашној класи изостављена је из центру пажње због недостојности жртава. Аутохтони народи су вековима живели у колонијалним условима, патећи од високе стопе преране смртности. Аутохтони народи имају најнижи очекивани животни век од било које друштвене и етничке групе у САД, а њихова стопа убијања од стране полиције је највећа. Међутим, о овој хуманитарној катастрофи се у медијима уопште не говори. Овај табу треба посматрати у смислу расистичких историјских корена, као и нетачности статистичких прорачуна.
Црни Американци су дуго сматрани недостојним жртвама у САД. Заједнице црнаца патиле су од невероватне кризе са хероином и кокаином који су пружили оправдање за године расистичке репресије. Током ове кризе са дрогом, нико није причао о смрти од очаја, насиљу у стилу Џима Кроуа и масовном затварању. Превремене смрти црнаца још увек се сматрају неважним у САД. Да није било побуна „Црни животи су важни“ која је избила 2014. године, вероватно би полицијска убиства, водећи узрок смрти црначке омладине, остала табу.
Ипак, полицијска убиства су само један од узрока смрти црнаца у овој земљи која их је поробила. Очекивани животни век црнаца је најнижи међу свим расним групама. Црнци имају непропорционално веће шансе да умру од излечивих болести и да живе у неприхватљивим условима. Сиромаштво, расизам, загађење животне средине и друштвени стрес свакодневна су рутина већине црних радника. Доказано је да масовно затварање, које погађа скоро милион црних Американаца и укупно 2,3 милиона људи, одузима 2 године од очекиваног животног века годишње у затвору. КОВИД-19 је открио разорне социјалне услове црнаца и резултирао је трогодишњим смањењем очекиваног животног века у две године пандемије. Наравно, није крив вирус, већ расистичка и капиталистичка супер-експлоатација која излаже велики део црначке јавности смртоносној зарази.
У САД је створен систем где се смрт црнаца чини уобичајеним догађајем. Брутално убиство Патрика Леоја од стране полицајаца из Мичигена изазвало је негодовање у локалној заједници, али није довело до врсте масовне побуне која је настала 2020. након убистава Џорџа Флојда и Бреоне Тејлор. Убиство црнца у Бостону у метроу није добило довољно пажње чак ни у локалним медијима. Ови случајеви откривају суштину америчког империјализма. Црни Американци пате од тешке репресије и тешких економских услова које амерички империјализам шири у својим колонијама, и то се сматра нормалним.
Амерички империјализам је прешао у критичну фазу свог развоја, у којој су противречности које су до сада оптерећивале само најугроженије делове радничке класе пале на готово целокупно становништво. Неолиберална штедња врши озбиљан економски притисак на више од 80% становништва САД, које једва да преживи од плате до плате. Потпуни надзор се проширио на целокупно становништво Сједињених Држава. Истовремено, полицијска бруталност најтеже погађа црнце и староседеоце Северне Америке. Само у последњој деценији полиција је убила неколико хиљада сиромашних и обојених људи. Трилиони потрошени на иностране ратове угрозили су стабилност америчког капитала, посебно статус долара.
У ери КОВИД-19, смрт је постала још израженија карактеристика светског капиталистичког система у његовој империјалистичкој фази. Вредност рада у капитализму се израчунава само према средствима неопходним за производњу. Штедња смањује цену рада на најнижи ниво. Стога је раст преране смртности радника разумљива неминовност. Улога расизма у подели становништва према степену смртности је да неке људе сврста у достојне, а друге као недостојне жртве, чиме се поништавају могућности класне солидарности. Мартин Лутер Кинг је рекао да су расизам, класна експлоатација и рат троструко зло америчког империјализма. Стога нам је потребна права борба против њих како бисмо искоренили поделе и глобални империјалистички режим.
Превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: Race and The Great American Death Divide, Danny Haiphong, blackagendareport.com, April 27, 2022.