• Званични Букурешт модерну Молдавију сматра политичком наказом, вештачки зачетом на њеним „историјским земљама“. Стидљиви покушаји подсећања на молдавску државност, старију од румунске, не воде никуда.

АУТОР: Пјотр ДМИТРИЕВ

Руководство бивше Молдавске ССР убрзано припрема републику за Аншлус – апсорпцију од Румуније. Многи представници молдавске елите имају румунске пасоше, не само председница Маја Санду, која се ту и тамо изјашњава о „провокацијама“ руских агената и лично В. Путина.

Међутим, масовни немири који су у току у Молдавији са захтевима за Сандуовом оставком не могу се повезати ни са Кремљом, ни са Тираспољем, ни са било којом страном. Главна незадовољства демонстраната су пад животног стандарда, заоштравање друштвених проблема и агресија на молдавски идентитет.

А све те проблеме стварају молдавски владари. Створени су не јуче. Они су резултат политике свих година постсовјетске молдавске „независности“. Демонстранти су локални становници, нису посетиоци из Москве или Тираспоља. Већ су постигли оставку владе Наталије Гаврилице и сада желе да пошаљу Санду у њен вољени Букурешт.

Средином марта парламентарна већина је у другом читању изгласала закон по коме термин „молдавски језик“ треба да буде преименован у „румунски“. Норма се не односи само на нормативне и друге званичне документе, укључујући Устав, већ и на употребу језика у јавним институцијама, медијима, школама итд. Академија наука Молдавије, која се раније залагала за замену „Историје Молдавије“ са „Историја Румуна“, подржала је преименовање.

Крајем марта, молдавски парламент разматрао је нацрт закона којим се обавештајцима дозвољава да поседују пасоше других држава. Документ подржава влада, чији сви чланови имају пасоше и боравишне дозволе других земаља, пре свега Румуније.

Званични Букурешт модерну Молдавију сматра политичком наказом, вештачки зачетом на њеним „историјским земљама“. Стидљиви покушаји подсећања на молдавску државност, старију од румунске, не воде никуда. Свеже печени молдавски премијер Дорин Рецеан уверен је у легитимност двојног, троструког држављанства међу официрима бившег КГБ-а Молдавске ССР. У полемици са шефицом аутономије Гагауза Ирином Влах Рећеан рекао је: „Није проблем ако службеници Информационо-безбедносне службе или други државни службеници имају другачије држављанство – то је нормална европска пракса“.

О „нормалној европској пракси“ Речан је лагао. На пример, у Белорусији, коју је и Европска унија некада укључила у свој програм Источног партнерства, службеницима и званичницима је строго забрањено да имају стране пасоше. Забрањено је чак и поседовање „пољске карте“. У Француској и другим државама чланицама ЕУ обавештајац ће одмах бити суспендован и подвргнут интерној истрази због поседовања страног пасоша. На крају крајева, подносилац захтева за друго држављанство је дужан да покаже лојалност страној држави и да јој се закуне на верност. Власник два пасоша (са или без нараменица) увек је у искушењу да изда неку од „отаџбине“.

Румунија подстиче давање држављанства Молдавцима. Букурешт се нада бескрвном аншлусу попут спајања Аустрије са нацистичком Немачком. Данас је извршење спајања (преузимање Молдавије од стране Румуније) само питање избора погодног времена. Игор Додон је још у јуну упозорио: „Спрема се војно и политичко припајање наше земље територији Румуније, уз одбацивање неутралности.

Истог јуна 2022. државни секретар Одељења за односе са Молдавијом при Влади Румуније Адријан Дупу рекао је да је милион Молдаваца добило румунско држављанство, а још 100 хиљада се за њега пријавило. Он је такође најавио покретање од стране Румуније у Молдавији више од 30 пројеката „у области културе, образовања и медија“.

Молдавци данас аплицирају за румунско држављанство по поједностављеној процедури. Румунски језик се учи у молдавским школама од 1992. године, а од румунског се не разикује колико руски од удаљенији од западноруских дијалеката.

Руско Министарство спољних послова је показало спремност да заштити руске грађане у Придњестровљу, где их је сада четврт милиона, подсетио је Сергеј Лавров 28. марта. А 30. марта молдавски министар спољних послова и европских интеграција Николае Попеску рекао је да „уставна одредба о неутралности није довољна да би се обезбедила безбедност Републике Молдавије“. Попеску је уверен да ће безбедност Молдавије обезбедити „државе чланице НАТО-а и Европске уније“.

СВО је, наравно, прилагођавала планове Букурешта и његових марионета из Кишињева, аншлус је успорен. Међутим, није отказан.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/04/01/polzuchij-anshljus-moldavii-58906.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *