Филмски фестивал у Венецији отворен је филмом о „племенитим“ фашистичким подморничарима
АУТОР: Владимир Малишев
Филмом „Командант“ италијанског редитеља Едоарда Де Анђелиса недавно је отворен престижни 80. међународни филмски фестивал у Венецији. Међутим, овде се не ради ни о Че Гевари ни о Фиделу Кастру. Овај филм посвећен је… Салватореу Тодару, команданту подморнице „Капелини“ у време фашистичке Италије.
На екрану је капетан подморничке флоте „Мусолини“ представљен као „племенити витез” који током Другог светског рата торпедује, а затим „храбро” спасава морнаре белгијског транспортног брода „Кабало“. Радња филма је смештена у новембар 1940. године, када је Италија, подсећамо, била савезник нацистичке Немачке, а њени подморничари, заједно са Немцима, ловили су на морима и немилосрдно потапали бродове својих противника, укључујући и цивилне.
ПОДВИЗИ ИЛИ РАТНИ ЗЛОЧИНИ?
Ево како су „подвизи” италијанских фашиста описани у реклами за филм: „Главни лик је капетан италијанске подморнице Салваторе Тодаро, спреман да бије непријатеља и поведе посаду наоружану бајонетима у – борбу прса у прса. Он торпедује белгијски транспорт, али онда одлучује да одвуче чамац са 26 преживелих морнара у неутралну луку, иако то угрожава његову подморницу“.
На фестивалу у Венецији није било речи о томе да је овај „племенити“ капетан служио у флоти фашистичке Италије, Хитлеровог саучесника Бенита Мусолинија. А све што су нацисти радили, на води и на копну, не може се назвати „подвизима“, то су били ратни злочини.
Уу модерној Италији војнике и морнаре фашистичког режима већ називају „херојима“, а њихово учешће у агресивним ратовима држава Хитлерове „осовине“ називају се „подвигом“. Дучеови подводни терористи на екрану претварају се у племените и храбре „спасиоце“. Истовремено, директор фестивала у Венецији Алберто Барбера је на отварању, покушавајући да објасни тако чудну метаморфозу, са патосом саопштио да такви филмови наводно стављају „вредности етике и људске солидарности изнад окрутне логике војног протокола.“
ФИЛМОМ СЕ РЕХАБИЛИТУЈЕ ФАШИЗАМ
Међутим, јасно је да заправо такав филм о „племенитим“ фашистичким подморничарима, којима је Италија отворила свој главни филмски фестивал, није ништа друго до још један покушај рехабилитације фашизма. Ако је раније италијанска кинематографија била позната по филмовима посвећеним херојима Отпора, херојским италијанским партизанима, сада су, очигледно, њени јунаци другачији.
Постоји много других доказа о покушајима рехабилитације италијанског фашизма. На пример, на интеренту је постављена следећа архивска црно-бела фотографија: нацерен италијански војник у шлему са гранатом у рукама, на којој је подругљив натпис: „Срећна Нова година, Стаљине!“
ЦРНА ПРОШЛОСТ ИТАЛИЈЕ СЕ ВРАЋА
Испод фотографије нема назнаке где и када је снимљена, а нема ни имена војника који је приказан на фотографији. Ипак, није тешко претпоставити да је направљена или на Дону или близу Стаљинграда, где су се Мусолинијеви војници борили у СССР-у заједно са нацистима да пљачкају и убијају.
Међутим, чини се да је ово ствар прошлости. Фашизам је давно поражен, италијанска војска ратоборног Дучеа потпуно је поражена на пољима Русије, њени ратници су срамно побегли или су били заробљени. На крају Другог светског рата, Италија је раскинула савез са Хитлером и сама је била окупирана од стране немачких трупа. А након што су отишли, италијански партизани су погубили и обесили Мусолинија и његове присташе на бензинској пумпи у Милану. Чинило се да је црна фашистичка прошлост Италије прекинута. Али прошлост се враћа…
Видимо да се на Апенинима одвија пузећа рехабилитација срамне прошлости из времена Дучеа и то у пуном јеку. Довољно је подсетити да је актуелна италијанска премијерка Ђорђа Мелони у младости била лидер омладинске организације неофашистичке партије „Италијански социјални покрет“ Ђорђа Алмирантеа.
Чак ни срамна изјава да је „Мусолини урадио много добрих ствари“ није је спречила да заузме ово, главно место у земљи. Гробница Дучеа у Предапију одавно је претворена у музеј и постала место ходочашћа носталгичара за прошлошћу. Италија активно испоручује оружје неонацистима кијевског режима, а у италијанским медијима се све више појављују чланци који величају „подвиге“ и „херојство“ Мусолинијевих војника током Другог светског рата.
Недавно је лист „Ђорнале“, на пример, објавио дугачак чланак у коме подсећа читаоце како је у ноћи 18. децембра 1941. шест италијанских подморничара са три торпеда напало британску флоту и, како пише, „ушли у легенду“. Реч је о одреду подморничара-диверзанта 10-МАС „црног кнеза“ Валерија Боргезеа, који је тих година потопио 23 брода у Средоземном мору. У Александрији су његови пливачи торпедо-бомбардери поткопали понос британске флоте – крстарице „Краљица Елизабета“ и „Валиант“, као и један разарач и танкер.
„Ово је био тријумф за Краљевску италијанску морнарицу“, одушевљен је „Ђорнале“, као да заборавља да је реч о Мусолинијевом миљенику Боргезеу, који је 1970. године, након одслужења казне за фашистичке ратне злочине, покушао да изведе профашистички пуч у Риму. . „Британска медитеранска флота задобила је ударац који је могао бити фаталан“, тријумфовао је лист, величајући тако војне „подвиге“ нациста. – После подухвата у Александрији, изгледало је да су Британци потпуно изгубили контролу над Медитераном, а речи Винстона Черчила нам помажу да разумемо и данас вредност мисије: „Шест Италијана, опремљених јефтиним материјалом, преокренуло је војни баланс на Медитерану у корист сила Осовине“.
„Ђорнале“ се такође није сећао да су током рата у опсади Лењинграда учествовали и Боргезеови подморничари. Послати су на Балтичко море са задатком да дигну у ваздух мостове у опкољеном граду, али су их совјетски подморничари одмах неутралисали. Исти лист је објавио и друге чланке о „херојству“ италијанских фашиста током њиховог неславног похода на Русију, када је италијанска војска у Русији потпуно поражена на Дону и код Стаљинграда.
Италијански медији су већ отишли толико далеко да оптужују… Русију за фашизам! Тако је 25. марта новине „Corriere della Sera“ објавиле чланак у коме се Русија пореди са „фашистичком нацијом“ коју води „фашистички режим“. Амбасада Русије у Риму је у одговорном демаршу, уз напомену да је реч о „свесној провокацији“, подсетила да је сама реч „фашизам“ италијанског порекла. Овај концепт не само да нема никакве везе са политиком савремене Русије, већ је и предмет бескомпромисне борбе наше земље против манифестација фашизма у политици других земаља.
„Подсећамо да је совјетски народ, у борби против фашизма за слободу своје земље, слободу Европе и света, изгубио 27 милиона живота својих грађана и претрпео несагледиве катастрофе и патње… политика италијанског фашизма, поред огромних жртава и разарања на територији Совјетског Савеза, донела је много страдања и самом италијанском народу. Десетине хиљада Италијана погинуло је само на Источном фронту током Другог светског рата“, наводи се у писму Руске амбасаде.
Амбасада је такође напоменула да је сва реторика у чланку усмерена првенствено на домаћу публику и подстицање русофобије у италијанском друштву. Која је, како се наводи у писму, увек имала симпатичан однос према Русији и више пута је пружала подршку руском народу. „Дипломате рачунају на здрав разум Италијана“, наводи се у писму.
Ипак, наде нису биле оправдане.
Власти Рима не само да снабдевају оружјем режим у Кијеву и обезбеђују Сједињеним Државама своју територију за америчке војне базе, већ и са нуклеарнимо оружјем виљају на нашу земљу. У Украјини се боре „добровољци“ из Италије у редовима милитаната кијевског режима. Тако је недавно италијански недељник „Панорама“ објавио интервју са извесним Франческом Ф., који је отишао у Украјину и бори се у редовима нацистичког батаљона Азов (забрањеног у Русији). „Пуцам и убијам пре него што ме убију… Не може се човек сматрати човеком ако никада није био у рату“, рекао је он.
„Десетине Украјинаца који живе у Италији“, писао је „Ђорнале“, „отишло је у Украјину како би стали на страну казнених одреда. Симоне Ди Стефано, један од вођа неофашистичког центра у Риму, CasaPound, тврди да су неки од њих били повезани са овом или неком другом националистичком организацијом, а затим су одлучили да се врате у отаџбину како би се придружили Десном сектору или националну гарду“.
Сурове лекције историје и неуспех крвавих похода Мусолинијеве војске нису ишли на корист Италије. У Риму је недавно објављен нови Стратегија националне одбране, која одаје намеру да Италија буде активнија у иностранству у конфронтацији НАТО-а са Русијом и Кином.
ИТАЛИЈАНИ КРЕЋУ ДУЧЕОВИМ СТОПАМА
У предговору Стратегије, објављеном на сајту италијанског Министарства одбране и који је потписао начелник Генералштаба одбране, адмирал Ђузепе Каво Драгоне, наводи се да свет сада доживљава нову етапу, која је „радикално променила наш начин живот и нашу идеја будућности.”
„Први пут од рата“, рекао је адмирал, „национална војна машина је распоређена на невиђено широком географском подручју: од Арктика и Балтичког југа преко источног бока Алијансе, од Персијског залива на запад до Рога Африке и Блиског истока, Медитерана, Северне Африке и Сахела до Гвинејског залива. У свим овим областима, активности Оружаних снага могле би се проширити и наставити. Како је Драгоне најавио, италијанске оружане снаге биће активне у иностранству. Другим речима, они ће кренути Дучеовим стопама?
Многи, међутим, упркос томе, сматрају да је данас у Италији оживљавање фашизма немогуће. Ипак, ко зна? Уосталом, у Украјини је раније уништени Бандеров народ изненада поново „васкрснуо“, преузео власт у Кијеву и створио неонацистички режим.
Исти онај Мусолини, да подсетимо, пре него што је обукао црну кошуљу и послао војнике у Африку, Грчку и Русију, био је угледни уредник социјалистичког листа „Аванти“.
Дучеов праунук Гај Јулије Цезар Мусолини (ово је његово пуно име) је 2019. године желео да постане посланик у Европском парламенту и на конференцији за новинаре поводом његовог именовања покушао да оправда фашистички режим свог претка. Он је навео да „људи и даље воле Мусолинијев бренд” и „желе да га виде на гласачком листићу”. Онда је био исмејан и изгубио је на изборима. Међутим, већ 2021. године, Дучеова унука Ракеле Мусолини победила је на изборима за Градско веће Рима, поставши најпопуларнији регионални политичар. Данас су оба ова политичара чланови крајње десничарске партије „Браћа Италије“. А лидер ове странке Ђорђа Мелони је, као што је већ поменуто, премијер Италије.
Узгред, у закључку, још једном о натписима на гранатама.
Италијански фашисти су слали гранате против совјетских војника са „поздравом“ Стаљину, а данас њихови следбеници у Украјини, које Рим, заједно са другим западним земљама, вредно наоружава, праве исте подругљиве натписе на гранатама и пројектилима упућене нама.
Са другачијим садржајем, додуше, али суштина је иста – ове гранате опет лете на наше војнике, убијајући их. Међутим, италијански медији о томе не говоре, а ни филмови на филмским фестивалима то не помињу. Ако је у Кијеву поклич бандере нацисте „Слава Украјини!“ одавно постао званичан, онда у Италији већ почињу да звуче слогани „Вива, Дуче!“. Тако се, дакле, у Европи фашисти претварају у „хероје“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.stoletie.ru/politika/polzuchaja_geroizacija_fashizma_162.htm