ПУТУЈУЋА ДИЛЕТАНТСКА ГРУПА СОКОЛСКЕ ЖУПЕ БЕОГРАД

За соколе и остала родољубива удружења нација се манифестовала у култури. Зато су за соколе све културе биле националне. Истицали су : „Соколски национализам мора бити стваралачки, а не зоолошки.” (1) Члан сокола М. А. Васић истакао је : „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.” (2) Соколи су се трудили да сем телесног вежбања културно уздижу своје чланство и околину. Др. Сава К. Поповић истакао је о значају соколских дилетантских позоришта: „Ми имамо данас у Југославији врло мали број позоришта и зато нам се намеће потреба да оснивамо што више дилетантских трупа.

Свако среско место требало би да има по једно позоришно удружење, које би с времена на време давало комаде наших домаћих писаца. За позоришна удружења треба заинтересовати образовану омладину тога места и приказати родитељима, да је циљ удружења ширење литерарне наобразбе код младежи, а не узалудно губљење времена, како се то нажалост, код нас још врло често мисли.“  (3) Сем сокола и остала родољубива удружења приређивала су позоришне представе. Месни одбор Јадранске страже у Кнежеву (Барања)  приредио је забаву 2 фебруара 1938. На забави је учествовала новоснована дилетантска секција одбора и извела позоришни комад Лукијана Бранковића „У Харему”. У гласнику „Јадранска стража” истакнуто је да је представа изведена са великим успехом  и да је одушевила  присутне својом глумом. (4)

Један од задатака који је Соколска жупа Београд примила да изврши у Соколској Петровој петогодишњици био је оснивање путујућег дилетантског позоришта, са циљем јачања соколске свести и ширења просвећивања. (5) У оквиру Соколске Петрове петогодишњице Соколска жупа Београд обавезала се да оснује путујуће дилетантско позориште. (6)  Извршујући задатке Соколске Петрове петогодишњице жупа Београд 1937. је образовала посебан позоришни одсек, чија је главна дужност била да организује дилетантску групу. Група је била састављена од браће и сестара из Београда који су увежбавали и приказивали националне и соколске позоришне комаде по  жупи Београд и на тај начин вршили просвећивање и пропаганду. (7) Жупа је извела припремне радове и образовала прву групу чланова дилетантског позоришта. Планирали су да се трупа непрестално развија да би 1941. ступила на слетску сцену. (8) Позоришне комаде група је приказивала по друштвима и четама жупе. У жупи Београд поред путујуће дилетантске групе било је у соколским јединицама 10 позоришних одсека и то 3 у друштвима и 7 у четама. Било је 105 чланова. Прочелник жупске позоришне трупе брат Секула Чакић, приватни чиновник, изабран је накнадно у Просветни одбор Соколске жупе Београд. (9)  Под вођством брата Секуле Чакића позоришна дружина спремала је позоришне комаде. Прво гостовање је било у  Соколском друштву Београд XI. (10)  У Дилетантској секцији били су сем председника Секуле Чакића чланови : Никола Николић, Мирослав Струнџалић, Василије Васић, Сима Рабреновић,  Велимир Величковић, Јелена Стефановић, Љубица Јовановић, Јелица  Станишић и Савица Влк. Уметничка секција основана је крајем 1937. од луткарске, позоришне, музичке и фото секције. Све секције спојиле су се у једну, која се делила на 4 одсека.  (11) Драмска секција жупе маја 1938. приказала је у Старој Пазови и у чети Бачинцима комад „Обичан човек”.

У часопису „Око соколово” са задовољством су истицали рад најмлађе секције и препоручивали су је осталим соколским јединицама. Секција је спремала за јесен нове комаде националног и шаљивог карактера. (12) На приредби Соколског друштва Стара Пазова 7.5.1938. наступио је Жупски дилетантски одсек са позоришним комадом „Обичан човек”. (13) Жупска дилетантска група спремила је за нову сезону  поред старих комада  „Ивкову славу” и „Карлову тетку”. (14) Дилетантска група жупе наступила је  у Соколском друштву Београд X и Соколском друштву Београд  I са успехом. (15) У Дилетантској групи били су 1938. сем председника Секуле Чакића, типографа,  чланови : Милош Живановић, Никола Николић, Велимир Величковић, Михаило Катеринић, Михаило Јовановић, Славко Бранковић, Радомир Нађ, Милан Латински, Бранко Гуцунић и чланице : Савица Влк, Јелена Стефановић, Љубица Јовановић, Магдалена Николетић, Добрила Миленовић, Ковинка Петровић и Јелена Шошкић. (16) Жупско путујуће позориште 1939. радило је под врло тешким околностима. Два пута му је отказивано гостопримство у основној школи, па је радило у вежбаоници Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду. Кад је вежбаоница уступљена Соколу I, нису могли да је користе. Вежбали су у жупским канцеларијама, које су биле мале и тесне. Ипак вредни дилетанти спремали су позоришне комаде, па и оне од 3 чина. Гостовали су неколико пута са успехом  у  Соколским друштвима Београд I, VI, X, XI, Бачинцима и Старој Пазови. Секција је одржала 8 представа. Имала је малу библиотеку од 52 комада, сав посао око преписивања, спремања и режије рађен је добровољно и бесплатно. (17) У Службеним вестима у часопису „Око соколово” јављено је да је жупска дилетанска група неуморно радила и вежбала. Замерали су да су је слабо позивале соколске јединице. (18)

Један од задатака који је Соколска жупа Београд примила да изврши у Соколској Петровој петогодишњици био је оснивање путујућег дилетантског позоришта, са циљем јачања соколске свести и ширења просвећивања. Планирали су да се трупа непрестално развија да би 1941. на слету у Београду ступила на слетску сцену. Док је на почетку дилетантска секција бројала само 9 чланова и чланица, 1938. бројала је 16 чланова и чланица. Од 1939. радили су у тешким условима. Упркос тешким условима наставили су свој рад до Априлског рата 1941.  У Службеним вестима у часопису „Око соколово”  истакнуто је да група неуморно радила и вежбала, али да су је  соколска друштва и чете  мало позивале да код њих изводи представе. Због Априлског рата 1941. слет у Београду није никад био одржан. Савез Сокола био је забрањен после Априлског рата 1941.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Мил.Р. Мајсторовић, „Соколска размишљања о нацији”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, Год. IV, стр. 142, 143;
2. Милош А. Васић, „Соколска позоришта у Чехословачкој”, „Око соколово“, Београд,  15 јун 1938, бр. 6, стр. 150, 151;
3. Др. Сава К. Поповић, „Дилетантска позоришта и њихова улога у народном просвећивању“, стр. 37, „Службени део“, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2 стр. 41;

4. „Кнежево (Барања), „Јадранска Стража”, Сплит, мај 1938, бр.5, стр. 209;

1. „Службени део”,  „Око соколово”,  Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 41;

6. А. Штефан, „Извештај тајника”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 7,  „Око соколово”, Београд, 1 априла 1937, бр. 5;
7. „Жупски дилетантски отсек”, „Вести”,  „Око соколово”, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 44;
8. Вог. Р.Р, „Соколска прослава првог децембра у Београду”, „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 7;
9. Председник Просветног одбора соколске жупе Београд, Момир Г. Синобад,„Извештај просветара”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 17, 20, „Око соколово”, Београд, 1 априла 1937, бр. 5;
10. „Жупска дилетантска дружина”, „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 март 1938, бр. 3;
11. Момир Г. Синобад, „Просветним радом богатимо знање, подижемо дух и јачамо свест”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 79, 80,  „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;

1. „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 15 јун 1938, бр. 6;
2. „Соколски живот”, „Око Соколово”, Београд, 1 новембар 1938, бр. 9;

14. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9;
15. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2;
16. Момир Г. Синобад, „Извештај просветара о раду у 1938 години”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, стр. 27, „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
17. Момир Г. Синобад, „Годишњи извештај о просветном раду за 1939 годину”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године”, стр. 30, Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;
18. „Службене вести”, „Око соколово”,  Београд, 1 марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 36;