• А многи Срби и „борци за радничка права“ широм света, уз логорску ватру,  јело и пиће, славе и даље Валпургијску ноћ вештица као Првомајски уранак – Међународни празник рада.  

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

Валпургијска ноћ (нем. и хол. Walpurgisnacht, Валпургис нахт) пада сваке године у ноћи између 30. априла и 01. маја, дана прославе Свете Валпургефраначке опатице из 8. века. У германском фолклору, Валпургијска ноћ се још назива Ноћ вештица (њем.  Hexennachtхол. Heksennacht), по веровању да је то ноћ када се вештице и све нечисте силе састају на Брокену, највишем врху планине Харц, масиву шумовитих брда у средњој Немачкој између река  Везер  и  Лаба. Демони стижу на својеврсну смотру, како би се „у  мимоходу“ и распуштеном плесу поклонили сатани. Те ноћи се оргијало: пале се ватре, играју се игре и плеше се у част природе око стуба око кога су свезане траке у боји који симболизује фалус. У тим ритуалним играма помињу се и древна демонска „божанства“ Ваал, Зелени човек, Пан, Зелени Јурај и други.

Локалне варијанте Валпургијске ноћи се обележавају широм Европе, у Холандији, Немачкој, Чешкој, Словенији, Шведској, Литванији, Летонији, Финској и Естонији.

Најлепшу уметничку представу Валпургијске ноћи остварио је славни немачки песник Јохан Волфганг фон Гете (Johann Wolfgang von Goethe, 1749–1832) у првом певању свог познатог драмског дела „Фауст“ (први део 1808, други део 1832).

У Паризу су се 1889. године састале многе сумњиве личности из целе Европе и одржале Конгрес такозване Друге комунистичке интернационале. Једна од важних одлука овог скупа била је установљење Празника рада који ће се славити сваке године 1. маја у спомен на чикашке раднике пале у обрачуну са полицијом. У историји радничког покрета оваквих штрајкова, сукоба са полицијом и жртава није било мало, али – Друга интернационала је одабрала управо први мај. Да ли је то било случајно?

Ово наметање 1. маја као најзначајнијег „радничког“ празника дошло је до изражаја у самом почетку бахате совјетске богоборне власти. Наиме, да би истисла Васкрс, најсвечанији хришћански празник, Совјетија је наметнула свој „празник рада“ – Први мај. Замисао да се хришћански празници истискују и замењују комунистичким обележавањима значајних датума и својеврсним анти–празницима, потекла је од главног борбеног безбожника совјетске власти – Јемељана Јарославског, чије је право име било Минеј Израиљевић Губељман (Емельян Михайлович Ярославский, Миней Израилевич Губельман, 1878–1934).

Друг Јарослав Губељман, идеолог комунистичког радничког нерада, открио је широким пролетерским масама да је први прогнаник, бунтовник и револуционар био главом и брадом Луцифер. И ево нас опет на гори Брокен у Гетеовој Валпургијској ноћи. Окултни корени комунистичког „дијалектичког материјализма“ чекају своје будуће непоткупљене истраживаче.

А многи Срби и „борци за радничка права“ широм света, уз логорску ватру,  јело и пиће, славе и даље Валпургијску ноћ вештица као Првомајски уранак – Међународни празник рада.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.