- У недељу 1 децембра 2024 у оквиру обележавања 1 децембра приређује се у Београду 19 Плесна и акробатска ревија Соколског савеза Београда од 11 часова до 14 часова у Културном центру „Чукарица“ на Бановом брду Тургењева 5.
- Соколска плесна ревија одржава се у великој сали Театар на Брду.
- Биће наступи више од 20 соколских друштава из Београда и Србије, плесних, гимнастичких и балетских клубова као и спортиста свих узраста. Милица Јовановић и Удружење староседелаца Чукарице „30 децембар“ учествоваће на приредби са Соколском изложбом која ће бити изложена у холу од 10 часова до краја приредбе.
- Чланови удружења дали су своје предратне соколске фотографије и средства за копирање постера за изложбу.
Српски народ је у XIX веку тежио да се уједини. Док је српски народ у тадашњој Србији тежио да се уједини са својим сународницима, влада Србије је мислила о територијалном проширењу. У „Начертанију“ председника српске владе Илије Гарашанина истакнуто је : „Србија је толико мала да у том стању остати не сме“. У поруци црногорског владике Петра Петровића Његоша упућеној Илији Гарашанину 2 маја 1848 године истакнуто је : „Ако је игде икога, нас ево. Ако ли нема никога, ја не могу ништа до стидјети се што сам вам брат. Сад или икад, никад ако не сад“. (1) Службена Србија и велики део грађанске класе истицали су свесрпски програм у коме се тражило прикључење српских и суседних мешовитих крајева српској држави. Заветна мисао кнеза Михаила Обреновића била су израз такве политике. Гарашанин је упутио поруку Штросмајеру (1867) о заједничкој борби за ослобођење хришћана од турског јарма и стварању услова за „сједињавање свију југословенских племена у једну савезну државу“. Светозар Марковић и напредни кругови на које је он утицао, тражили су слобођење и федерацију, која би почивала на „личној слободи оних који ступају у савезну заједницу“. У другој половини XIX века „србијанско југословенство развијало као проширено српство“, а југословенство Гаја, Штросмајера „најчешће развијало као проширено хрватство“. На прелому из XIX века у XX век револуционарну омладину захватио је нови талас југословенства. (2) Балкански рат изазвао је одушевљење према Србији и Црној Гори у ширим слојевима народа у југословенским земљама Аустро-Угарске. То је допринело окретању политике званичне Србије од свесрпског ка југословенском програму. (3) Све то довело је до одлуке о уједињењу и стварању Југославије. Првог децембра 1918 године српски народ се ујединио у једну државу. Соколи су одржали слет у Загребу 1924. На скупштини су одлучили да уз Видовдан њихов празник буде Дан Уједињења 1. децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.
У недељу 1 децембра 2024 у оквиру обележавања 1 децембра приређује се у Београду 19 Плесна и акробатска ревија Соколског савеза Београда од 11 часова до 14 часова у Културном центру „Чукарица“ на Бановом брду Тургењева 5. Соколска плесна ревија одржава се у великој сали Театар на Брду. Биће наступи више од 20 соколских друштава из Београда и Србије, плесних, гимнастичких и балетских клубова као и спортиста свих узраста. Милица Јовановић и Удружење староседелаца Чукарице „30 децембар“ учествоваће на приредби са Соколском изложбом која ће бити изложена у холу од 10 часова до краја приредбе. Чланови удружења дали су своје предратне соколске фотографије и средства за копирање постера за изложбу.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Др Момчило Зечевић, „Од југословенске идеје до државе 1918.“, „Архивски преглед“, 1-2, Београд, 1989, стр 16;
- Др Момчило Зечевић, „Од југословенске идеје до државе 1918.“, „Архивски преглед“, 1-2, Београд, 1989, стр. 17;
- Др Момчило Зечевић, „Од југословенске идеје до државе 1918.“, „Архивски преглед“, 1-2, Београд, 1989, стр. 18;