- Телефонски разговор председника Белорусије Александра Лукашенка и немачке канцеларке Ангеле Меркел допринео је да ионако безосећајна Варшава коначно изгуби људско лице. До уторка у подне, ситуација на пољској граници се толико погоршала да су шок бомбе и потоци сузавца бачени на очајне избеглице. Осим тога, Пољаци су из водених топова на хладноћи поливали људе одређеном хемијском течношћу која изазива пецкање, као и леденом водом. У међувремену, у свету се активно расправља о опцијама за решавање избегличке ситуације на пољској граници.
Прва опција: равнодушност
Француски политичар Џулијан О’Дел рекао је да избеглице заглављене на пољској граници треба оставити иза бодљикаве жице да умру од хладноће. Према његовом мишљењу, Европска унија не би требало да им отвара границе. „Не треба им дозволити да уђу, већина њих је опасна“, рекао је О’Дел новинарима. Представник за штампу је поново упитао: „Хоћемо ли их пустити да умру од мраза?“, на шта је овај либерал и демократа (ко би у то посумњао) рекао: „У противном случају чека нас поплава миграната“.
„Европске земље су подлегле провокацији, сматрајући мигранте непријатељима који морају бити поражени и уништени“, пише арапски лист Al-Quds, који излази у Великој Британији.
Као да је потврдио то, бивши командант пољских копнених снага, генерал Валдемар Скшипчак, нацртао је на страницама листа „Do Rzeczy“ план за будући победнички војни поход Варшаве: „Ако рат почиње без Путинове подршке, три дана – и Белорусија ће бити наша”. На срећу, публика новина се показала нормалнијом од генерала. Коментари читалаца говоре сами за себе: „Да ли је он тако озбиљан или је гледао Бонда?“, „Ментално болестан је тај наводни пољски генерал. За такве провокативне изјаве овој особи треба одузети генерални чин“, „Шта овај војник носи? Да се није најео мућака?“, „Надам се да се таква војна реторика неће чути у Минску и Москви“.
Међутим, после онога што се јуче догодило на пољској граници, нема сумње: после употребе гаса и отровних хемикалија, „храбри пољски војници“ би могли да узму бојево оружје.
Друга опција: рационална
Другачију врсту образложења објавио је у пољском листу „Interia“ новинар Роберт Валенчак. „У свим овим догађајима који трају већ много месеци, две ствари се истичу“, пише он. Прво, власти су успеле да увуку милионе Пољака у игру „нећемо пустити избеглице“. Друго, власт не жели ову драму да заврши.
Новинар ситуацију посматра искључиво у равни рационалне геополитике: „Ако Европска унија плаћа Турској три милијарде евра да задржи избеглице, зашто не платити Лукашенку? Хајде да проценимо: гранична ограда би Пољску требало да кошта 1,6 милијарди злота. За 20 одсто трошкова подизања ограде, Лукашенко би на најбољи могући начин чувао нашу границу. Да ли је то неетично? Да ли је етички гледати како људи умиру од хладноће у шумама?“
Током јесени, Белорусија је збринула око 5.000 илегалних миграната – страни медији су одлучили да се овога не сећају…
С друге стране, папа Франциско поново се огласио у одбрану избеглица, истичући да је подизање зидова да би се одбранили од њих повратак у прошлост.
И тешко је не сложити се са овим. Готово све избеглице на пољској граници кажу да су спремне да умру овде, али не желе да се врате кући, које су уништене од тзв. „цивилизованог света“.
Трећа опција: компромисна
Ову опцију предлаже пољски лист – „wPolityce“. Најпре, примећује лист, Запад почиње преговоре са Лукашенком, односно признаје легитимитет његове власти. Друго, тема разговора је реадмисија и, могуће, визна политика Минска у ширем смислу, као и перспектива стварања избегличких кампова и њихово финансирање.
Истог дана, у етеру радија „Би-Би-Си-ја“, председник Литваније Гитанас Науседа, говорећи о ставу Европске уније, приметио је:
– Мислим да постоје могућности да се криза реши контактирањем господина Александра Лукашенка, као што је Ангела Меркел управо учинила.
Међутим, „wPolityce“ позива да се не разматрају све чешћи предлози да се прихвати помоћ споља – од међународних структура, укључујући ЕУ и НАТО. „Какав би сигнал пољско руководство послало нашим савезницима и противницима, ако се то догоди? То би показало да је Пољска слаба држава која не може да се носи са озбиљном, али ипак локалном граничном кризом, наводи лист. „Показујући да нам је потребна помоћ, натераћемо савезнике да се запитају да ли се могу ослонити на нас. Овакве рефлексије у западним престоницама само ће учврстити слику Пољске као „Ахилове пете“, земље неспособне да обузда притисак са истока, што ће подстаћи процес изласка из кризе без нашег учешћа и нашу штету.”
Четврта (највероватнија) варијанта: предати питање Уједињеним нацијама
Међутим, овај процес је већ покренут. Штавише, постоји варијанта у којој се став Варшаве уопште неће уважити. Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (ОХЦР) способна је да помогне у решавању кризе на пољској граници, која на основу своје повеље из 1950. године може самостално да одреди избеглички статус, без чекања на одобрење Пољске, при чему УН је могу обавезати да пушта људе да иду тамо где су пошли.
Министар спољних послова Белорусије Владимир Макеј јуче је телефоном разговарао о ситуацији на граници Белорусије и ЕУ са замеником председавајућег Европске комисије, високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борелом. Владимир Макеј је обавестио саговорника о пооштравању миграционог режима у Белорусији. Он је посебно истакао озбиљне напоре белоруске стране да мигрантима пружи хуманитарну помоћ, укључујући у сарадњу са јавним и међународним организацијама, укључујући Канцеларију високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, Међународну организацију за миграције, Међународни дечији фонд, Белоруско друштво Црвеног крста и полумесеца и други. Министар је потврдио посвећеност Белорусије заједничком тражењу решења за постојеће проблеме, укључујући што скорије решење миграционе кризе. Истовремено је наглашен принципијелни став белоруске стране о неприхватљивости санкција као инструмента политике према сувереној и независној држави. Стране су се сложиле да наставе контакте између Белорусије и ЕУ.
Приредио Ц. Г:
ИЗВОР: https://www.sb.by/articles/zhest-pospolitaya.html