- Иако се Украјинска православна црква још у мају 2022. године јавно успротивила рату који је започела Русија, то није спречило Зеленског да спроведе своју идеју о „духовној независности ” од Москве
- Покушај гашења једине законито признате православне цркве у Украјини како би се ослабила духовна веза са мајком црквом Московском патријаршијом није започео у рату насилним отимањем Кијевско-печерске лавре и прогоном свештеника и владика, јер је код њих наводно нађен руски пропагандни материјал. Корен садашњег проблема треба потражити у мешању Фанара у украјински црквени раскол.
АУТОР: Миленко Пешић
У Вашингтону сигурно трљају руке последњим потезима украјинског председника. Володомир Зеленски не само да је изненадио Владимира Путина напавши Курск већ је и забранио Украјинску православну цркву, што може бити окидач за међуверске сукобе.
Дан после великог црквеног празника Преображења Господњег започео је чини се последњи чин праве библијске драме у прогону православних хришћана у Украјини. Парламент је усвојио дуго припреман закон којим је забрањено деловање Украјинске православне цркве Московског патријархата (УПЦ-МП) због оптужби за ширење руске пропаганде и саучесништво у инвазији Кремља.
Намеру да „искорени” аутономну канонску православну цркву само зато што признаје московског патријарха Кирила, украјинска Рада је увила у пропис под називом: Закон о заштити уставног поретка у области делатности верских организација, којим се на територији Украјине забрањује делатност верских организација повезаних са Руском Федерацијом. У тексту закона се каже: „С обзиром на то да је Руска православна црква идеолошки наставак режима агресорске државе, саучесник у ратним злочинима и злочинима против човечности почињених у име Руске Федерације и идеологије руског света, активност Руске православне цркве у Украјини је забрањена.”
Очито да је био узалудан покушај митрополита Онуфрија да сачува Украјинску православну цркву од страдања тиме што је кијевском режиму јасно поручио да не одобрава ратне аспирације Москве. Зеленски који ради по диктату Вашингтона, а за рачун такозваног НАТО православља, оличеног у цариградском патријарху Вартоломеју, није придавао важност одлукама Савета украјинске православне цркве. Највиши управни орган УПЦ је 28. маја 2022, јавно изразио неслагање са ставом московског патријарха Кирила о питању рата у Украјини. Савет је тада усвојио и измене статута којима се указује „на пуну самодовољност и независност Украјинске православне цркве” од Руске православне цркве.
Према закону који треба да ступи на снагу за 30 дана, Украјинска православна црква се не може забранити у целини већ на захтев органа надлежног за верске заједнице. Судови морају да испитају сваку од готово 10.000 парохија и других структура УПЦ појединачно и одлуче о забрани за сваку посебно.
Посланик украјинског парламента Јарослав Железњак написао је на каналу „Телеграм” да УПЦ сада има девет месеци да „прекине везе с Руском православном црквом”.
Митрополит УПЦ Климент каже да је закон контроверзан: „УПЦ је независна и самоуправна у својој администрацији. Није потчињена ниједним центрима унутар Украјине, односно ниједним центрима осим Кијевске митрополије. А свакако ни једном центру ван Украјине, било да је у земљи која се назива агресорском државом било да је у било којој другој земљи. Нема страних центара који би утицали на деловање УПЦ.”
Кијевске власти стварају лажну цркву која би заменила Украјинску православну цркву, а међу верницима нема никаквог раскола, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русија Марија Захарова: „То је лажна квазицрква која користи сличне обреде, која се, одузимајући цркве и светиње, претвара да их користи по православним обичајима. А у ствари то исмејава.”
Да одлуку Раде не подржавају сви Украјинци потврђује боксер Василиј Ломаченко, кога званични Кијев већ дуже време прогони због тога што не жели да се одрекне УПЦ.
„Они који учествују у забрани Украјинске цркве уопште не схватају последице онога што ће се даље десити”, поручио је Ломаченко.
Недавно изабрани бугарски патријарх Данило је одмах по доношењу контроверзног закона изразио подршку Украјинској православној цркви. У разговору са амбасадором САД у Бугарској Кенетом Мертеном поглавар БПЦ је изразио забринутост због ситуације у којој се налази канонска Украјинска православна црква, напомињући да се она суочава са „озбиљним чињеничним и правним ограничењима” у својим активностима због дискриминаторске политике у Украјини, преноси прес-служба БПЦ.
Зеленски одавно указује да власт припрема решења која би требало да ојачају украјинску „духовну независност”. Све је почело на заседању Свеукрајинског савета цркава и верских организација. На овом скупу представника различитих конфесија, 11. априла 2023. Године, Зеленски је рекао да „ниједној организацији, верској или секуларној, која има свој центар у земљи, која је извршила војну агресију против нашег народа”, не сме да буде дозвољено деловање у Украјини.
Како пише портал „Политика страни”, процес усвајања закона је неко време био на чекању из неколико разлога: један од њих била је и бојазан Кијева од могуће реакције САД, и то посебно Доналда Трампа, уколико би он поново дошао на власт. Портал истиче да је, упркос томе што је власт гурала закон, и у самом кабинету Зеленског било доста оних који су били против његовог усвајања. Како се наводи, они су се бојали потенцијалног раскола власти и заоштравања међуверских тензија.
Покушај гашења једине законито признате православне цркве у Украјини како би се ослабила духовна веза са мајком црквом Московском патријаршијом није започео у рату насилним отимањем Кијевско-печерске лавре и прогоном свештеника и владика, јер је код њих наводно нађен руски пропагандни материјал. Корен садашњег проблема треба потражити у мешању Фанара у украјински црквени раскол. У ривалитету са поглаваром руске цркве Кирилом, да би доказао свој оспоравани примат у православљу, цариградски патријарх Вартоломеј је у октобру 2018. прешао „црвене линије”. Дао је аутокефалност једној од две расколничке организације, Православној цркви Украјине (ПЦУ) са образложењем да је „укинута одлука из 1686. године, према којој је Кијевска митрополија предата Московској патријаршији”.
ИЗВОР: Политика