- Можда је време да позајмимо добра искуства Кине?
- Логика владе НР Кине је једноставна и разумна. Јакој држави потребна је јака војска. Основа јаке војске су јаки људи. Свака зависност подразумева слабост.
- Очеви кинеске државе схватају да су главни и истовремено најугроженији део становништва, конзументи масовне културе и друштвених мрежа, тј. млади људи.
- С тим у вези, логичан корак Пекинга на путу информисања и психолошке заштите млађе генерације било је стварање кампова за тинејџере зависне од интернета и забрана популаризације „женствених мушкараца“.
- Кина је прва земља у свету која је зависност од интернета препознала као ментални поремећај
АУТОР: Институт међународних политичких и економских стратегија (РУССТРАТ), Москва
У вези са наметањем масовне културе од стране Запада и употребом интернета као инструмента композитног рата усмереног против млађе генерације конкурентских земаља, Кина је одавно прешла на радикалне мере како би осигурала безбедност будућности своје земље.
Да глобална мрежа може „потпуно да промени читаву државу”, јасно је после изјаве (бившег) америчког председника Бил Клинтон 2000. године, коју је дао говорећи на тему потребе укључивања Кине у Светску трговинску организацију. Он је одржао говор у школи за напредна међународна истраживање Универзитета Универзитета Џонс Хопкинс (САД). Покушаје отпора „џину слободе“ коју је великодушно делио Стејт департмент, Клинтон је упоредила са процесом „закуцавања железа за зид“. Ипак,и Кина је успела да се извуче из подмукле информационе замке.
Као што знате, да би блокирали нежељени садржај, кинески стручњаци су 2003. године развили и увели у употребу „Златни штит“, познатији као „Велики кинески заштитни зид“. Пре свега, у Кини су цензурисани сајтови са порнографским и екстремистичким садржајема, као и они који су усмерени на политичке дезинформације. Кинеске власти забраниле су приступ свим сервисима Гугла, Фејсбука, Твитера, Јутјуба, Блогера и Вордпреса у земљи. Након што су тајне службе САД и Велике Британије покушале да изведу „револуцију жутих кишобрана” у Хонг Конгу, кинеско министарство спољних послова упозорило је САД на покушаје мешања у унутрашње ствари НР Кине, а мрежу Инстаграм, преко којег су координиране акције изгредника, Пекинг је једноставно забранио.
Заузврат, кинеским корисницима су сада обезбеђене домаће друштвене мреже и услуге: Baidu (аналог Гуглу), Sina Weibo и Tencent QQ заменили су Твитер, WeChat је заузео нишу WhatsApp-а. Када покушате да унесете захтеве за „порно“, „купите дрогу“ и увођење других термина који се могу приписати деструктивним, кинеска мрежа издаје упозорење. Они који се не смире бивају подвргнути санкцијама. Штавише, на оптуженичку клупу не падају само власници сајтова са сличним садржајем, већ и њихови посетиоци.
Још у давна времена кинески мудраци су давали дефиниције на тему „шта је добро, а шта лоше“. Логика владе НР Кине је једноставна и разумна. Јакој држави потребна је јака војска. Основа јаке војске су јаки људи. Свака зависност подразумева слабост. На пример, у Кини, са својом хиљадугодишњом националном медицином, у апотекама нећете наћи лекове за лечење пијаница. Кинези алкохолизам не сматрају болешћу, већ свесним избором, пороком. Алкохоличари се тамо лече радном терапијом, а они који су прекршили закон лече се обавезном радном терапијом у изолацији. Можда зато нећете наћи пијане људе на улицама Кине, а ако јесте, биће то туристи.
Очеви кинеске државе схватају да су главни и истовремено најугроженији део становништва, конзументи масовне културе и друштвених мрежа, тј. млади људи. С тим у вези, логичан корак Пекинга на путу информисања и психолошке заштите млађе генерације било је стварање кампова за тинејџере зависне од интернета и забрана популаризације „женствених мушкараца“. Након позива председника Си Ђинпинга на „националну обнову“ и развој здравог друштва ове јесени, Национална управа за телевизијско и радио-дифузно емитовање обратила се телевизијским каналима, рекавши да је „време да се оконча популаризација женствених мушкараца и друге девијантне естетике“.
Одговорне особе су у својим говорима користиле грубији аналог речи која означава представнике ЛГБТ заједнице. Чињеница да је у изјави коришћен жаргонски израз „нианг пао“, који има увредљиву конотацију, подвлачи одлучност кинеских власти.
Да би неутралисала „културу геџета“, као и да би смањила погубни утицај културе Европске уније и Сједињених Држава, која, упркос изграђеним баријерама, продире у земљу, Кина је увела строгу цензуру емитовања.
Кампови за младе зависнике од интернета постали су још један изум Кине. Кина је прва земља у свету која је зависност од интернета препознала као ментални поремећај. Сада на територији огромне земље постоје стотине сличних институција, уређених по војном моделу. Рехабилитација се плаћа, трошкови преваспитања нису јефтини за родитеље – око хиљаду и по долара. За Кину је ово велики новац, али, по мишљењу друштва, сами родитељи су криви што нису указали дужну пажњу и неопходну пажњу у васпитању своје изгубљене деце, и они то морају да плате.
Као лек користе се: стројева обука (војна), физичка активност, спортске и друштвене игре, учење комуникације, психолошка подршка и часови националне етике. На територији ових „медицинских установа“ нема телефона ни било какве дигитале. Добродошли у стварни свет!
Мере које кинеска влада предузела за очување моралног здравља младих, разуме се, стална су „мета“ Запада. Колико су оправдане и продуктивне методе оздрављења нације, можете се видети, ако погледате економску, а последично и на политичку моћ Кине. За две деценије виртуелне ограде, по суштини „железне завесе“, ова држава не само да се заштитила од штетних обојених револуција и државних преврата чијсу поселдице пљачка националних ресурса, већ је и заузела улогу лидера света.
Време је, дакле, да нешто научимо од доброг искуства Кине?
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://russtrat.ru/comments/18-dekabrya-2021-0010-7697