• Руска православна црква је постала нови објекат антируске кампање на Западу – и овога пута против ње атаковао је један од највиших немачких званичника.
  • Зашто је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер захтевао да се РПЦ искључи из Светског савета цркава, каква је то организација и зашто све то има директне везе са немачким новцем?

АУТОР: Александар Чаусов

Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер је, говорећи на отварању Скупштине Светског савета цркава (ССЦ), рекао да је учешће Руске православне цркве у овој заједници непожељно. Немачки политичар је, између осталог, рекао и следеће:

„Они (Руска православна црква) оправдавају агресивни рат против Украјине – против своје и наше браће и сестара по вери. Морамо такође да говоримо овде у овој сали, у овој скупштини, против ове пропаганде против слободе и права грађана друге земље, овог национализма који произвољно тврди да су империјални снови диктатуре о хегемонији воља Божија. Колико је жена, мушкараца и деце у Украјини жртве овог говора мржње, ове мржње и овог злочиначког насиља!“

Сличне изјаве господина Штајнмајера генерално нису изненађујуће. Оптужбе Руске православне цркве за „пропаганду рата“, уврштавање патријарха Кирила на спискове санкција (као што је Велика Британија већ учинила) сада су „европски мејнстрим“.

Јасно је да немачки председник под „империјалним сновима о диктатури“ подразумева управо оно што је Руска црква више пута говорила и понавља да Украјина убија и наставља да убија становнике Донбаса већ осам година. Чија је кривица, ваља подсетити, управо то што желе политичко самоопредељење и очување своје националне, културне и верске самоидентификације. Али ово је превише „незгодна” истина за Европу, која је тамо означена као „проповедање рата”.

Руководилац Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве, митрополит Антоније (Севрјук) коментарише изјаву господина Штајнмајера на следећи начин: „Мислим да је став господина Ф. В. Штајнмајер је пример бруталног притиска високог владиног званичника на старију хришћанску организацију. Уверен сам да ће Светски савет цркава и даље бити независна платформа за дијалог, пратећи у свом деловању не пристрасни политички налог појединих држава, већ циљ успостављања мира и хармоније.“

Треба рећи да се ССЦ сложио са њим. Свештеник Румунске православне цркве, актуелни поглавар Светског савета цркава, протојереј Јован Саука је истакао „важност присуства представника Московске Патријаршије на Сабору, будући да то одговара самој природи највеће међухришћанске организације“.

Руска православна црква је чланица ССЦ од 1961. године. Сама ова јавна, међуконфесионална структура званично се појавила 1948. године, током прве скупштине ССЦ у Амстердаму. Сврха организације је „екуменски дијалог“, односно дијалог између различитих хришћанских деноминација. Нарочито, судећи по члановима ССЦ, између протестаната, англиканаца, православаца различитог степена каноничности и јерменских грегоријанаца.

Посебно је вредно истаћи да су ове године на Скупштину Светског савета цркава позвани представници такозване Православне цркве Украјине, неканонске структуре коју признаје Цариградска патријаршија, што је био разлог да је руски Црква са њом прекинула молитвено општење.

Главни спонзор ССЦ, упркос чињеници да се седиште организације налази у Женеви, су верске организације у Немачкој. На њих отпада 39% средстава Савета. А пошто у Немачкој постоји државни „црквени порез“, уопштено је разумљиво зашто је државни функционер Штајнмајер говорио са говорнице Скупштине ССЦ.

С друге стране, важно је разумети да председник Немачке није шеф Немачке, већ је то заправо канцелар, већ једноставно репрезентативна особа. А његове изјаве о Руској православној цркви су углавном приватно мишљење овог званичника, а не став немачке државе. Истовремено, најбројнији члан ССЦ је управо Руска православна црква. Ово, генерално, омогућава ССЦ да себе назива највећом међухришћанском организацијом. У случају да се остваре жеље немачког председника, односно да РПЦ напусти ову организацију, ССЦ ће постати само још једна од многих локалних структура ове врсте са не највећим бројем и не најширом заступљеношћу.

Штавише, последњих година број чланица организације стално се смањује, док терет дуга расте. Такође је важно напоменути да у хришћанској конзервативној средини постоји, најблаже речено, скептичан однос према ССЦ. Тако, на пример, православни конзервативци периодично подсећају да је један број светих отаца Цркве назвао екуменизам „јересју свих јереси“. И зато, у целини, деле став да би било добро да Руска црква престане са чланством у овој структури.

Са друштвено-политичког становишта, ССЦ је погодна платформа за вођење међународног хуманитарног дијалога. Стога је сасвим разумљиво и интересовање Руске Цркве за чланство у ССЦ.

И у овом контексту, интервенција државног функционера у раду једне чисто верске, социјалне и хуманитарне структуре је нешто еклатантно за савремену Европу. Раније је само Украјина себи дозвољавала такве акције. У којој су, подсетимо, пре неки дан папиног нунција (званичног изасланика) позвали у Министарство спољних послова након речи папе да је Дарија Дугина невина жртва рат. Сада, по свему судећи, украјински пример кршења принципа слободе савести, вероисповести и одвојености државе од цркве постаје нова европска норма.

Иначе, Штајнмајерове изјаве о наводном подстицању рата од стране Московске патријаршије и патријарха Кирила лично не одговарају стварности.

Настојатељ Руске Цркве је више пута јавно износио свој став и став Руске Цркве о дешавањима у Украјини. А то звучи овако: „Морамо се молити да мир дође што пре, да крв наше браће и сестара престане да се пролива, да Господ приклони Своју милост на многострадалну земљу Донбаса, која већ осам година носи овај жалосни печат настао људским грехом и мржњом.“

И то није нешто што личи на „проповедање рата, национализма и империјализма“, за шта немачки председник оптужује Руску цркву. Тачније, то је управо супротно. Међутим, чак и ако, под притиском државе, ССЦ одлучи да избаци из својих редова свог највећег члана, Руску православну цркву, онда ће од таквог корака више страдати сам Светски савет цркава, а не Руска црква. Која је, ако на то применимо чисто светске дефиниције, већ једна од највећих међународних хуманитарних организација на свету.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/9/1/1175464.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *