ПРЕДЊАЦИ У РЕДОВИМА ПАРТИЗАНА

• За послератну комунистичку власт у Југославији Савез Сокола био је препрека за остварење њихових циљева. Рато Дугоњић  је у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (1)
• Пошто је део  сокола у Словенији учествовао заједно са комунистима у борби против окупатора председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад.
• Као разлог навео је  приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (2) И без тога били би забрањени као сметња остваривању циљева нове власти.

После Другог светског рата део сокола наставио је своју активност у организацијама које је створио нови режим а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције и надајући се да ће доћи време када ће бити  обновљен Савез Сокола. Сматрали су да је соколска организација прешла у илегалу. Настојали су као др. Слободан Ђорђевић да одржавају везу са соколима у иностранству. Соколски предњаци који су преживели рат и послератне ликвидације своју су активност могли да наставе једино у организацијама које су основали комунисти.  А то је тада значило у Фискултурном или Гимнастичком савезу. Као патриоте били су спремни да помогну обнову земље упркос томе што су на власти били комунисти, а соколи забрањени. Почетком 1948. установљен је Гимнастички савез Југославије, који је окупљао 60.000 вежбача у 862 друштва широм Југославије (3).  Као пример може се навести судбина Сретена Стефановића који је рођен 17. новембра 1916. Наступао је на нараштајским слетовима и на Првом свесоколском слету у Београду 1930. у вежби подмладка. Наступао је и као вежбач на слету бугарских Јунака. У разговору са др Владаном Вукашиновићем истакао је : „Соколство нам је било све, била је то дивна организација која нас је васпитавала и образовала. Без обзира на националност и веру, сви смо били једнаки. … Као сокол имао сам скраћен војни рок за три месеца, војску сам служио у Земуну (1938-40)”. Забрана вежбања и рада сокола у Вршцу тешко му је пала. За време рата илегално су се састајали и вежбали. Десетак дана по ослобођењу Вршца (2.10.1944.) Културно-спортски одсек Месног народноослободилачког одбора у Вршцу овластио је  Сретена Стефановића да прикупи све вежбачке справе бивших немачких установа за потребе гимнастичке секције УСАОЈ-а у гимназији (21.2.1945.) Овлашћење је издато и потписано 21.2.1945. Фискултурно друштво „Јединство” основано је 1947. Вежбање су организовали углавном бивши соколски предњаци, у Шислеровој сали и на отвореном вежбалишту.  Сретен Стефановић учествовао је на соколском слету у Прагу 1948. Градска власт Вршца уступила је на коришћење гимнастичку салу друштву 1950. ДТВ  „Партизан” основан је 1952. Њему је Уредбом о уступању свих бивших соколских домова додељена сала.  (4)

Непосредно после оснивања,  Гимнастички савез Југославије припремао је учешће југословенских вежбача на XI Свесоколском слету у Прагу 1948. То је био први испит нове организације, коју је требало положити у иностранству, пред братским народом Чехословачке и многобројним гостима из словенских и других земаља. Југословенска група у Прагу састојала се од 700 бораца Југословенске ратне морнарице и 3.300 фискултурника чланова ФИСАЈ-а и Гимнастичког савеза. У Праг су ишли са 10 великих специјалних путничких возова. Сем морнара око половина вежбача били су предратни соколи (др. Виктор Мурник, др. Иван Пустишек, Ангелина Петровић,  …). Резолуција Информбироа објављена је на Видовдан. Вежбачи су на путу дознали за резолуцију и по писцима књиге „Наш спорт у 1948” њихов одговор био је чврста решеност да свим својим снагама прикажу бар један део истините и стварне Југославије. У вежби су морнари  својим телима изводили контуре брода, сидро и грб ФНРЈ. Омладинци и омладинке изводили су вежбе које су изражавале славну историју и стварност Титове Југославије. Њихов наступ био је бурно поздрављен, а посебно скупина „Турски марш“ коју је за соколске потребе пре Другог светског рата приредио др. Виктор Мурник, први начелник Југословенског соколског савеза. Др. Виктор Мурник је исто тако припремио екипу фискултурника  за слет 1948. Представу је гледало 300.000 посматрача на великом стадиону у Прагу. Кроз подршку југословенским вежбачима чешки грађани изражавали су свој протест због совјетске окупације и успостављања комунистичког система. Никола Пилауер, члан обновљеног сокола у Белој Цркви, који је учествовао као морнар Југословенске ратне морнарице описао је своје доживљаје са слета : „ … у Праг смо стигли око десет сати пре подне. Стварно је то био спектакуларан дочек, сви становници Прага изашли су да нас поздраве …Тог истог дана објављена је резолуција Имформ бироа. Масу људи ништа није могло да заустави да на чешком језику кличу „наздар југославски наможњици”. … Више земаља је учествовало на слету, али публика је од нас тражила да из дана у дан понављамо вежбе, како би што више људи из Чешке могли да дођу и виде нас … После двадесетог дана ред је био да кренемо, укрцали смо се у воз, али воз није могао да крене од Чеха који су нам приредили испрачај. После три сата кашњења, кренули смо за Београд. …У Београду смо извели цео програм на Хиподрому код Цареве ћуприје.” (5) У вежби „Турски марш“ у Прагу наступили су међу чланицама Вера Цветковић, Нада Тигерман, Вера Тигерман, Гордана Манојловић, Ружица Цвејић, Мила Маринковић, Олга Бугарски, Милена Вуловић и Ната Стефановић а међу члановима Светозар Константиновић, Божидар Прокић, Љубодраг Прокић, Јовица Ђорђевић, Миле Петровић „Бомба”, Добривоје Бијанић, Василије Јаношков, Стеван Бајић и Василије Васиљевић. У саставу морнара наступили су Милован Премовић и Димитрије Ђорђевић. Часове гимнастике и припреме за слет водили су некадашњи соколи Миодраг Митровић и Светозар Константиновић. (6)

О утисцима са слета писали су и прашки домаћини. То је објављено у књизи „Соколски зборник 1863-1963”, штампаном у Буенос Ајресу, 1963 године. Страних такмичара на слету било  је 15.000. Највише их је било из Југославије. Дошли су у великом броју, као за време прошлих слетова, а при наступима се показало да они извиру из соколске школе, а њихово братимљење са чешким соколима било је искрено и братско. Видело се да је традиција братства дубоко урезана у срцима. Насупрот њима делегација Совјета бројала је 500 лица, којима је било забрањено да долазе у приватан додир са соколима. Бугарска делегација имала је 81 члана и само је наступила на академији. Група Лужичких Срба била је малобројна, и наступила је само са народним играма. (7) Тајна полиција је пратила све активности укључујући и соколске гардеробе. Упркос томе  када је поворка соколских чета пролазила поред главне трибине, на којој су се налазили чланови комунистичке владе окренули су главе уместо ка њима од њих. (8) На супротној страни од руководства партије била је Титова слика. У дисертацији Николе С. Мијатова „Спорт у служби социјализма : југословенско искуство 1945-1953” о догађајима у Прагу коментарисано је : „Неуспешно, Чехословачка је покушала да интегрише Соколе у нову социјалистички спорт. У реалности, на слету, соколи су се поставили реакционарно у односу на нову владу. У свему томе, значајну улогу одиграли су и југословенски спортисти који су побрали многе симпатије у Прагу, којима опет не треба придавати нарочиту важности. Демонстрације сокола биле су у бити антисоцијалистичке а са те стране симпатисање Тита било је искључиво као вид опозиционирања владајућем чехословачком режиму. За југословенску владу подршка је била добродошла али и потврда да је прекид са соколском прошлошћу била добра одлука с обзиром да се покушај интеграције Сокола у Чехословачкој завршио катастрофално.” (9)

Тадашња комунистичка власт величала је понашање фискултурника на слету. У оквиру прославе Дана Републике, 29. новембра 1948. одржана је на Коларчевом универзитету у Београду свечана академија Гимнастичког савеза Југославије. Свечану академију отворио је својим поздравним говором министар владе ФНРЈ др. Павле Грегорић. Између осталог истакао је : „ … Овим последњим  задацима наше ослободилачке борбе одређен је и карактер општег развитка физичке културе у новој Југославији. Она добија данас много шири значај него што је то било у старој капиталистичкој Југославији, масовни, народни значај Физичка култура има задатак,  – како вели друг Кардељ: – „Да ствара човека који ће свесно знати да се укључи у изградњу нове Југославије и који ће бити способан, физички и умно, да допринесе највише на томе подручју. … Велику улогу у развитку физичке културе играли су свакако Државни институт за фискултуру, …”. Споменути институт је била преименована Виша школа за телесно васпитање која је деловала у Соколском дому Београд Матице и у којој су наставници били углавном некадашњи соколи.

 Комитет за фискултуру владе ФНРЈ и Извршни одбор Фискултурног савеза Југославије одлучили су да  на академији заједнички одају признање за залагање и високу патриотску свест колективу учесника на Свесоколском слету у Прагу 1948. и то : свим вежбачима, водницима, командирима и заменицима командира чета, свим штабовима бригада и главном штабу у саставу : Јозо Бачић, командант; Неда Крмпотић, заменик команданта; др Ивко Пустишек, начелник; чланови штаба : Бора Стојадиновић, Владо Јуранчић, Рудолф Цар, Јован Шћекић, Томаш Шавник. Засебно су похваљени за исте заслуге : др Виктор Мурник, Петар Ламза, Борис Грегорка, Рафо Бан, Јелка Бан, Виктор Линтнер, Јелица Васас, Милица Шепа,  Васиљка Ракић, Лојзе Шаворн, Фране Жиц, Драгица Баслетић, Јанко Кавчић, Славко Пољшак, Дана Пољшак, Јанко Лескошек, Лојзе Ковач, Зденко Павић, Емил Вукотић, Душко Момчиловић, Милутин Шакић, Милан Лончарић, Милан Станковић, Душко Стефановић, Боса Узелац, Раденко Ковачевић, Љуба Милојевић, Кадро Фетахагић, Цане Аврамовски, Мирко Радулов, Драгутин Ћосић, Славољуб Ђукић, Јован Цекић, Драго Прељевић, Мирослав Ботић, Бранко Карановић, Звонко Сулигој, Хрвоје Баришић, Невенка Борац, Ђурђа Брозовић, Леополд Шега, Матија Малижић, Едо Љубибратић, Олга Кержан, Павла Врховец, Милан Смерду, Миха Васић, Мира Вакцел и Маријан Добовшек. Како је истакла Неда Крмпотић : „Лик фискултурника-вежбача са прашког слета, који са упорношћу и доследношћу учи и извршава задатак, који је пламени и одважни патриота своје домовине остаће светли пример у развоју наше фискултурне организације, која у својим редовима васпитава и има такве људе.“ Генерални секретар Фискултурног савеза Југославије Мирослав Креачић осврнуо се на рад у 1948 години. Истакао је :  „ … Успешно учествовање наших фискултурника на слету у Прагу представља један од наших највећих овогодишњих успеха. Наша омладина показала је у Прагу, где су, поред стотине хиљада гледалаца из Чехословачке, били присутни и разни политички и културни радници из целог света, високи успон наше фискултуре, вежбе које су биле оцењене највећим оценама. …. а одражавале су славну историју и славну стварност нове Југославије. У данима појаве чудовишне резолуције око 4.000 младића и девојака  из свих крајева наше земље разбило је усред Прага  разне клевете и лажи и јасно и непоколебљиво показало јединство народа Југославије, и љубав наше омладине према нашој Партији и другу Титу, и чврсту веру у изградњу социјализма и победу истине. Највеће спортске успехе постигли смо у атлетици, пливању и футбалу. Атлетиком се пре рата у целој земљи није бавило ни хиљаду људи, а на кросевима је тада учествовало око 100 такмичара. Данас се атлетиком активно бави око 10.000 спортиста а масовни кросови у пролеће и у јесен обухватају до 500.000 учесника.” (10)

У Програму III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда 3 октобра 1948. на спортском центру бр. I. наведено је да X. Београдска бригада изводила вежбе са Свесоколског слета у Прагу. (11) После рата по подацима у књизи  „Наш спорт у 1948“  био је недостатак стручног кадра, који је требао да прихвати и вежба са хиљадама нових и младих фискултурника. Традиције наших гимнастичара биле су четворогодишњим застојем скоро избрисане. Недостатак справа за вежбање стварао је велике тешкоће али фабрике су почеле да израђују довољну количину справа и вежбачких одела. У целој књизи „Наш спорт у 1948“ соколи се спомињу само на два места : На слици морнара који вежбају на XI Свесоколском слету у Прагу и у делу о одбојци у коме се истицало да одбојка у предратној Југославији није била раширена нити популарна спортска грана. Одржавала се једино уз соколску организацију, по летовалиштима и купалиштима. (12) Тако је у послератној књизи о спорту представљено соколско прегалаштво у ширењу нових спортова.

После Другог светског рата део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт. Пример за такве је судбина Сретена Стефановића. Део сокола  повукао се из јавног живота чувајући соколске традиције и надајући се да ће доћи време када ће ипак бити  обновљен Савез Сокола. По њима соколска организација је прешла у илегалу. Настојали су као старешина  др. Слободан Ђорђевић да одржавају везу са соколима у иностранству. У земљи се осећао  недостатак стручног кадра. Соколски предњаци који су преживели рат и послератне ликвидације своју су активност могли да наставе само у организацијама које су основали комунисти.  Као родољуби  били су спремни да се боре и да помогну обнову земље без обзира на  то што су Југославијом владали комунисти. Прво искушење за њих, био је слет у Прагу 1948. Први пут до тада на свесоколски слет у Прагу нису ишли као соколи него као фискултурници. Кроз подршку југословенским вежбачима чешки грађани изражавали су  свој протест због совјетске окупације и власти комуниста. Подршка учесника слета и чешке публике била је важна за тадашњу владу Југославије у њеној борби за очување независности земље. Борба соколских предњака и обичних чланова под режимом који нису сматрали својим, али су остали верни својој земљи може да послужи као пример данашњој омладини како се прегара и бори за отаџбину. Иако су преживели све страхоте рата и послератне диктатуре која је ликвидирала све које је сматрала препрекама за освајање и остајање на власти наставили су да се боре за своју земљу. Следили су соколско гесло : Устај ! Живи ! Бори се ! Не клони ! Иако су званично били фискултурници јер су комунистичке власти забраниле соколе они су  сматрали себе и даље соколима и као такви су заступали Југославију на слету у Прагу. За њих је тада био Видовдан 1948. Насупрот Николи С. Мијатову сматрам да је Запад уочио масовну подршку Чеха Титу на слету и да су због тога сматрали да Тито има подршку у земљама које су биле под совјетском влашћу и да због тога треба подржати Тита и његов режим. Хтели су да поткопају власт и утицај Совјета. И због тога су дуго подржавали Титову Југославију.

У част 40-годишњице КПЈ и под високим покровитељством председника републике Тита, у Београду, одржан је од 25 јуна до 6 јула Савезни слет Партизана углавном на стадиону ЈНА. Миливоје Радовановић-Фарбин, председник Партизана Југославије честитао је свим друштвеним радницима, предњацима и припадницима Партизана и других организација дотадашње резултате. (13) Од предратних соколских предњака и предњачица учествовали су на слету Славко Пољшак, Милица Шепа, Бранко Полић, Јанко Лескошек, … Душан Вуковић, Јанко Кавчић, Милорад Вукадиновић, Дана Пољшак, Селимир Радовановић, Душан Сковран. Донка Шпичек, мајор Рафаел Бан, Фране Жиц, Ангелина Петровић… . (14) Главни слетски дан пионира био је 28 јун. То је био Видовдан соколских слетова. Следећи 29. јун било је разгледање Београда и његових знаменитости. Учесници слета били су смештени по школама и гимназијама.(15) У књижици  „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула” сем актуелних слика и цитата из тог времена (Тито, Ранковић) дате су слике Милошевог конака у Топчидеру и  споменика Незнаног јунака на Авали. Комисија за културне приредбе, забаве и излете организовала је сусрете пионира и пионирки учесника слета са члановима редакција Танјуга, Борбе, Политике, Вечерњих новости, Спорта, Партизана као и са пионирском емисијом Радиотелевизије Београд. Организоваче сусрет са друговима – спортистима из рата. За омладину и чланство организоваче се низ „патризанских ватри” – сусрете са старим револуционарима. На Ташмајдану је 28 јуна организована је велика културно-уменичка приредба за пионире и пионирке. У програму су учествовали чланови радио-хора „Никола Тесла”, чланови позоришта „Бошко Буха”, чланови балета  и други. (16)  Предњаци су организовали послератне слетове. Иако је садржај био по укусу тадашњих власти, организовали су приредбе на Видовдан.  Председник Партизана Југославије, Миливоје Радовановић-Фарбин честитао је дотадашње резултате између осталих и предњацима. Иако се то није спомињало они су били наслеђени из предратне организације Савеза Сокола. Кад је дошло до увођења вишепартијског система деведесетих година 20 века већина старих предњака је настојала да обнови соколе.

АУТОР: Саша Недељковић,  члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;
2. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;
3. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;
4. Др. Владан Вукашиновић, „Сусрет са Сретеном Стефановићем гимнастичком и соколском величином”, „Око Соколово”, Београд, јун 2016, бр. 59-60, стр. 14,15;
5. Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949; Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“,  „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд,стр.30; Никола Пилауер, члан сокола у Белој Цркви (Банат), „Учешће на слету у Прагу 1948. године“, „Око соколово“  Београд, јул 2011, бр.41-42, стр.25,26;
6. др. Владан Вукашиновић, „Соколство у Смедереву : 101 година соколства и 128 година гимнастике (1885-2013)”, Смедерево 2013, стр. 191;
7. „Неми протест”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 245;
8. „Неми протест”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 246;
9. Никола С. Мијатов, „Спорт у служби социјализма : југословенско искуство 1945-1953”, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, 2019, стр. 477;
10. Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949;
11. „Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда”;
12. „Вежбање на справама”, Уредник Љубомир Вукадиновић, „Наш спорт у 1948“, Београд 1949;
13. Миливоје Радовановић-Фарбин, председник Партизана Југославије, „Савезни слет Патризана ревија физичке културе”, „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула”, Београд, 1959, стр. 11;
14. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула”, Београд, 1959, стр. 18, 19, 49…;
15. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула”, Београд, 1959, стр.27, 29, 70;

„Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула”, Београд, 1959, стр. 72;