• Само су звекани међу интелигенцијом за утапање Словенства у Западну културу
  • Имитирање Запада мора се уредити на основу стремљења нашег словенског духа
  • Преображај ранијег елементарног хероизма има, углавном, да се изврши у правцу моралног хероизма, у правцу стварања витезова духа, способних за велике моралне подвиге, у правцу стварања етички слободних личности, које знају да нису Бог, али који су чежња и стремљења ка Богу
  • Ми нисмо за национализам индустријског и материјалистичког духа европског, агресивног и грамзивог, већ за ненападачки и високо етички национализам словенски, који је најплеменитије стрмљење к Богу
  • Ми замишљамо наш циљ кроз наговештај Достојевског и кроз наслућивања наше народне поезије и свих наших великих песника и мислилаца. У нама је велико и општечовечанско само оно што је словенско
  • Словенство је она „нова реч“ коју је наговестио Достојевски и која ће човечанству донети спасење и ујединити га
  • То уједињење биће на духовној основи. Основа ће бити хришћанство, не фалсификовано, не лажно, не маскирано, већ оно право, најчистије, словенско, Христово хришћанство

 

АУТОР: Митрофан Матић (Старешина Манастира Чокешице)

 

Са радошћу смо читали, пре неколико година, један чланак под горњим насловом, јер смо у њему нашли све оно што смо одавно заступали и у неколико чланака и изнели у јавност. Проблем Словенства је, може се рећи, у центру интересовања данашњег света, који све више увиђа немогућност излаза из многоструких криза у којима грца стара Европа, и окреће очи ка словенском колосу који их својом хаотичношћу плаши.

То питање, сасвим природно, за нас Југословене има особит значај. Мада и нас заокупљују многоструки нерешени проблеми, ипак питање Словенства се никад не заборавља.

Како код Словена уредити имитирање Запада

Наша унутрашња питања, која и многе родољубе плаше, морају се решити онако, како захревају интереси и путеви Југословенства и Словенства. Имитирање запада мора се уредити на основу стремљења нашег словенског духа. Кад нас, Јужне Словене, везује једна заједничка словенска душа, мученичка прошлост, један језик, једни (боље да кажемо: исти) обичаји, онда наша државна организација није ни царинска унија, ни племенска федерација, већ јединствена национална организација, заснована на аманету цара Лазара, у виду Његове одлуке за Небеско Царство; оличено у миту о Мајци Југовића која узлеће над земаљским и чулним, па гордо гледа материјалну пропаст, из које је изникла морална личност као највише начело, које проистиче из етике наше културе, наше херојске борбе, која сад условљава на место елементарног хероизма – морални хероизам.

Словенски национализам је најплеменитије стремљење к Богу

Преображај ранијег елементарног хероизма има, углавном, да се изврши у правцу моралног хероизма, у правцу стварања витезова духа, способних за велике моралне подвиге, у правцу стварања етички слободних личности, које знају да нису Бог, али који су чежња и стремљења ка Богу. Само такве личности могу бити слободне и уједно подносити жртве за слободу и социјалну правду. То је, пре свега и изнад свега, словенски тип, оличен у делима највећег пророка Словенства – Достојевског и у делима његовог ученика Цанкара. Тако се етички идеал нашег човека подудара са човеком Достојевског, проповедником трећег Словенског царства. Ми нисмо за национализам индустријског и материјалистичког духа европског, агресивног и грамзивог, већ за ненападачки и високо етички национализам словенски, који је најплеменитије стремљење к Богу. Циљ оног првог национализма (европског) је телесно уживање, рента и пијаца, физички просперитет једном речју. Средства таквог национализма су, такође, чисто материјална и физичка: оружање, царински протекционизам, култура и мисао лишена сваке духовности, лишена Бога.

Наша духовна стремљења морају бити прожета словенском мишљу. Мисао словенска не значи праксу, политику, пактове, машински просперитет и царинске уговоре; њу није могуће ухватити програмски и дијалектички. Узалуд ћемо покушати да је формулишемо речима, јер она није реч већ дух, ватрени занос у безграничној љубави према човеку, према правди и роду људском. У новим кризама светским, које су више духовне него материјалне природе, ми морамо бити будни, – не пасти под туђе утицаје, већ у џиновским сукобима раса, култура и материјалних интереса остати по страни, на своме вековном тлу, и догађаје светске осветлити кроз призму наше, јужнословенске и словенске душе.

Само су звекани међу интелигенцијом за утапање Словенства у Западну културу

Раније наша интелигенција је схватила европску рационалистичку културу не само као средство за продубљивање наших сопствених вредности, већ као култ коме треба тежити и у кога треба утонути.

Ти звекани, поклоници и робови западне културе били су, и сада су, велико зло нашег културног и народног живота. Отргнути од родног тла, они, духовни номади, без компаса, лутају од једне идеје до друге, као снобови клањајући се свему туђем, а наше доба тражи јунаке, који ће зубљу словенске мисли неустрашиво носити кроз буре и метеже данашњице.

Ми замишљамо наш циљ кроз наговештај Достојевског и кроз наслућивања наше народне поезије и свих наших великих песника и мислилаца. У нама је велико и општечовечанско само оно што је словенско: ватрена екстаза у жеђи за највишом самилости, за највишом правдом, за највишом слободом. Словенство је у изобиљу и бесконачности: и територијалном, и физичком и духовном!!

Словенство садржи у себи велике могућности и огромну количину неистрошене снаге. У њега упиру очи сви они који су разочарани у европски дух.

Словенство је она „нова реч“ коју је наговестио Достојевски и која ће човечанству донети спасење и ујединити га. То уједињење биће на духовној основи. Основа ће бити хришћанство, не фалсификовано, не лажно, не маскирано, већ оно право, најчистије, словенско, Христово хришћанство… Тада ће свету засијати наш Христос, о чему је тако жарко, врело и страсно сањао Достојевски, наш пророк, вођ и учитељ…

А наша су срца испуњена вером младалачком и непоколебљивом у то што мора доћи намењено од Провиђења и испуњења су визијом новог, словенског доба.

Долази Словенско Царство Љубави, Мира, Братства, Правде и Нова Реч света…

Кроз мрачну и мутну данашњицу, задимљену и загушљиву, назире се Свеобухватајуће и Свепраштајуће Сунце младог, снажног и здравог Словенства, које долази да смени машинистичку, уморну, материјалистичку и банкротску Европу.

Прештампано из Браничевски весник, Пожаревац, год VII (јануар-фебруар 1939). – стр. 16-18.


ИЗВОР: Јединство православних Словена (зборник радова), књ. 1 / прир. Зоран Милошевић. – Источно Сарајево: Филозофски факултет, 2006. – стр. 156-159.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.