ПОВАМПИРО СЕ: Вук „Бранковић“ Драшковић: Певате “Весели се српски роде“, јесте ли при свести?; СПЦ склизнула у канџе руске цркве која се одметнула од Христа

Вук Драшковић, увијек инспирисан амбијентом и антисрпском атмосфером у интервјуу за Мондо коментарисао је пјесму ,,Весели се српски роде“: ,,Људи јесте ли при свести када после свега од среће скачете и певате – “Весели се српски роде, нек се српски бајрак вије од Призрена до Румије.” Шта је са вама?“

Такође, додао је да је наша црква, њено вођство, склизнуло из хришћанских шина павши потпуно и недопустиво у канџе руске цркве: ,,Руска црква се толико одметнула од Христа да данас свештеници благосиљају и тамјаном обилазе око ракете Сотона усмерене, како говори руска пропаганда, према Вашингтону, Лондону и Паризу“.

,,То да је Вук Бранковић издао, народ верује. А то је највећа лаж. Али је њу народ преко епских прича, гусала, прихватио као истину. И то се не може оповргнути код обичног народа. Како ја данас могу свом народу, у коме сам рођен, објаснити – људи јесте ли при свести када после свега од среће скачете и певате – “Весели се српски роде, нек се српски бајрак вије од Призрена до Румије.” Шта је са вама? Па до пре 30 година се вијорио од Призрена до Румије, и од Призрена до Алпа, и од Призрена до Солуна. Постојала је једна велика држава од које никад није могла бити створена ниједна већа Србија. Режим овде је најодговорнији за смрт те државе. Шта имамо данас? И ми певамо? Над чиме певамо? Над разбијањем те велике државе и над чињеницом да нема тог барјака ни под Алпама ни код Солуна.

Е то су неке ствари од којих морате лечити заведену и лоботомирану нацију. Хокај је лоботомиран и од њега је направљен монструм. Он ће се на крају покајати и схватити. Истовремено је необорива чињеница да је данас огромна већина српског народа лоботомирана. Када су у питању трагичне деведесете једна упорна пропаганда која је почела већ 2000. године потпуно је изокренула истину о тим годинама. Ништа није било како је било и ништа није овако како је данас. Данас је највећа јерес у Србији памтити и говорити истину. У овом данашњем времену брда су пала а долине су се подигле. Ми смо духовно у великој опасности. Дивно је направити ауто-пут и болнице али се не живи само од тога.

Кад је ђаво кушао Христа у пустињи, он је захтевао, јер је знао да Христ то може, да камење претвори у хлебове и да нахрани јеврејску светину која га није прихватала. И онда ће га они дићи на рукама и клицати му. А Христ је то одбио рекавши – не живи се само о хлебу него и о духу. Е дух је у данашњој Србији у опасности. Испушта душу. И о томе се говори у овом роману. Драматичне су расправе између злочинца и митрополита где митрополит на крају признаје да је и сам био део духовне гиљотине и да се у ратовима деведесетих грлио са олошем и убицама, китио их ордењем и славио их. И да се горко каје због тога. А опет он није био покајник као Хокај. Наравно, многи ће рећи зашто су наше владике приказане овако? Па каквим сам их могао другачијим приказати? Хокај је био са њима, они су од њега направили монструма. Сетимо се деведесетих и тадашње улоге наше цркве, наших владика. То је био духовни одред смрти. Они су били оно што је Христ говорио за Садукеје и Фарисеје – споља окречене гробнице. И наша црква, њено вођство, је склизнуло из хришћанских шина павши потпуно и недопустиво у канџе руске цркве. Изузимам патријарха Павла. Руска црква се толико одметнула од Христа да данас свештеници благосиљају и тамјаном обилазе око ракете Сотона усмерене, како говори руска пропаганда, према Вашингтону, Лондону и Паризу“, рекао је у интервјуу.

ИЗВОР: ИН4С