После Првог светског рата подмладак Црвеног Крста, Јадранска стража,  „Просвете”, соколска друштва, …  приказивала су поучне филмове уз предавања. Друштво Просвета је имало свој  кино. У 1924. одржало 86 представа са 15 различитих филмова у 154 разних места пред 54.400 слушалаца. (1)  У Северној Далмацији предавачи  „Просвете”  обилазили су  села са путним кино-апаратом. (2)

Соколско друштво у Вршцу приредило је четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. (3) Подмладак  Црвеног Крста је 1926. путем биоскопа ширио просвету и хигијену на селу, не само код омладине него и код одраслих. У Загребу основали су просветни биоскоп са јавним предавањима за школску децу, народ и војску. Подмладак  Црвеног Крста у Новом Саду је планирао да отвори ђачки биоскоп.(4) Оснивали су школске биоскопе Подмладка (у Загребу и Сарајеву) Два киноапарата ишла су по школама. Биоскопи су служили на првом месту хигијенској пропаганди.(5) Соколске јединице сарађивале су са Подмладком Црвеног Крста. Сарадња се одвијала између месних друштава кроз заједничке акције. Соколско друштво Дубровник је учествовало у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа ; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе ); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (6)

Просветно хигијенски филмови Савеза здравствених задруга приказани су 23 фебруара 1939. ученицама Прве женске гимназије у Београду : Добро за зло, Свекрвин грех и Парам, парам паучину. Пре филмова је др Александар Ђаја објаснио ученицама рад  Савеза здравствених задруга на просвећивању села и позвао их да саме и сада и по свршетку школовања помогну рад на просвећивању сељака. (7)

Савезни просветни одбор Савеза Сокола (СПО) сарађивао је са друштвом Задруга Југословенски просветни филм и са Хигијенским заводима. Значај филма као просветног средства у Савезу Сокола уочен је 1931. Тада је почео рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (8). По четворогодишњем плану за просветни соколски рад  требало је да се пројекционим апаратима снадбу сва соколска друштва са више од 300 чланова. (9) Филмове су снимали филмска секција Савезног просветног одбора Савеза СКЈ и жупски филмски одсеци. Филмска секција  Савезног просветног одбора снимила је 1934. покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу. Филмови су сем пропаганде соколства требали да буду сачувани као историјски документи. Осим већих филмова снимљени су и краћи филмови : Трећи Савезни просветни течај, Соколска прослава у Сремским Карловцима, Освећење спомен плоче стрељаним бешћанцима у Петроварадину, Долазак Њ. Вел. Краља Александра у Нови Сад. Ти краћи филмови били су материјали за соколски журнал. Филмски архив Савезног просветног одбора је заједно са два филма о слетовима у Сарајеву и Загребу и филмом „Погреб Краља Александра I“ имао 18 филмова од 1.900 метара у вредности од тадашњих 27.000 динара. Према четворогодишњем плану све жупе су требале да купе пројекционе апарате за узани филм. Пошто жупе нису имале новца план није остварен. На предлог филмске секције Савезни просветни одбор купио је пројекционе апарате за узани филм и коцком  је одлучио којим жупама да их подели. Осијек, Шибеник-Задар, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево, Љубљана, Мостар Нови Сад и Вараждин. (10) Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду. Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. (11) У 1933. за набавку апарата за снимање Просветни одбор ССКЈ у Новом Саду потрошио је 17.091 динара. За набавку апарата за пријицирање диапозитива потрошено је 1.000 динара. За Збирку дијапозитива и филмова утрошено је 11.860 динара и 28 пара. У 1934. СПО набавио је апарат за филмско снимање и апарат за копирање филмова. За набавку апарата за филмско снимање и пројекције утрошено је 9.000 динара, а за апарат за пројицирање дијапозитива 1.800 динара. За филмска снимања и набавку филмова утрошено је 5.000 динара. У заједници са туристичким друштвом  „Фрушка гора” снимљен је излет друштва кроз Босну и Херцеговину и јужну Далмацију. Снимљени су : Покрајински слет у Љубљани, IX слет Соколске жупе Нови Сад (заједно са жупом Нови Сад) и прослава 25 годишњице од оснивања Соколског друштва Петроварадин. Савезни просветни одбор располагао је 1934. са 14 филмова од 1420 метара у вредности од тадашњих 19.850 динара.  Искуство им је показало да код већих соколских приредби, није био довољан један апарат за снимање, јер су требали да снимају разне догађаје који су се у исто време дешавали, или да је било потребно један догађај снимити са неколико страна. Зато су купили  Сименсов апарат за снимање.  Филмска секција Соколског просветног одбора набавила је апарат за копирање уских 16 мм филмова “Herlanga”. До тада су сви филмови које је секција снимила, слани у Немачку, на обраду и копирање. Тиме су филмови често због поновног царињења били скупљи, а и израда је дуго трајала. Од тада је израду филмова вршио филмски одсек Савезног просветног одбора. Од жупа једино је жупа Марибор набавила пројекциони апарат, на коме је повремено приказивала  соколске филмове. Савезни просветни  одбор је решио да уместо новчане помоћи жупама поклони апарате. Филмове СПО позајмили су и приказивали  : Соколско друштво Вараждин 2 филма, Соколска жупа Вараждин 1 филм, Соколска жупа Сушак-Ријека 2 филма, Соколска жупа Нови Сад 4 филма, Соколско друштво Нови Сад 5 филмова. Филмским представама присуствовало је 60 деце, 28 нараштаја, 580 чланова и 145 других лица, укупно 813 лица. Жупе су позајмиле пријекционе апарате и филмове од Хигијенских завода или Домова Народног здравља, који су им увек излазили у сусрет. Најактивнија у тој сарадњи је била жупа Мостар. Жупа Цеље је имала сопствене филмове. Фотосекција жупе Марибор набавила је апарате за снимање и пројекцију узаних филмова. Снимила је 3 мања филма : Тиршеву штафету, лакоатлетске утакмице  и таборовање на Бохињу. Ти филмови су били 12 пута приказани у јединицама жупе и видело их је 14.000 гледалаца. Жупа Нови Сад приказала је филм о свом IX слету на жупском предњачком и просветном течају. Соколска жупа Сушак-Ријека  је позајмљивала кино апарат и филмове 2 од СПО и 6 од других. У 1932. било је предавања уз употребу фимова 230, а 1933. 281. (12) Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. пројекциони апарати предати су жупама. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9 мм ширине.  Филмови које су соколи приказивали могли су се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне.(13) У Савезној просветној школи у Новом Саду приређен је осмодневни просветни течај од 7 до 14 августа 1932. Број полазника био је ограничен. На трошак Савезног просветног одбора могла су да дођу само два полазника из сваке жупе, а по један на трошак жупа. Било је 1932. око 60 течајаца. Течајци су живели у интернату. Влада Белајчић, председник Савезног просветног одбора, био је главни иницијатор и организатор течаја. Др. Капамаџија је течајце снимао за филм. Течајци су се шетали по Новом Саду и околини, уз излет у Фрушку Гору. Уз предавања било је семинарских вежби и говора пред врстом, уз критике о сваком одржаном говору. (14)  Пошто је 1934. у Југославији деловало око 600 јавних биоскопа, а многе велике општине нису имале стални биоскоп, соколи су сматрали да као приватно друштво треба да својим филмом испуне празнину. У тадашњој Југославији само су у Београду, Загребу и Новом Саду постојали појединци или установе који су радили са узаним филмом. Соколи су на себе преузели дужност да „Са нашим културним филмом треба да дођемо и у најзабаченије село Југославије и унесемо знање, културу и цивилизацију.” (15) Соколи су сматрали да се филм показао као најаче и најуспешније средство за васпитање чланства. У исто време и најбољи начин за соколску пропаганду на селу. (16)  Приликом Ускршњег окружног излета, који је приредио „Путник” по Босни и Далмацији, др. Капамаџија, референт Соколског Просветног Одбора за филм, снимао је 1933. у Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Цавтату, Сплиту, Солину и Трогиру. У филму Излет на Јадран” приказан је пут од Новог Сада уском пругом преко Ужица-Вишеграда. Филм је обиловао лепим сликама и пределима. (17) Савезна просветна школа СКЈ  у Новом Саду одржала је просветни течај од 7 до 17 августа 1933. Циљ течаја био је образовање просветара за вођење жупских и друштвених школа. Држани су експерименти са филмовима и дијапозитивима. Сами течајци управљали су апаратима, нарочито скиоптиконом.  Школа је била у Српском учитељском конвикту. Течајаца је било 66 из свих крајева Југославије. (18) Филмска секција СПО планирала је да сними филм о луткарским позориштима и филм о смучарском течају. Приликом смучарског течаја у Покљуки у Дравској бановини за наставнике гимнастике, филмски референт СПО др. Жарко Капамаџија је заједно са Богољубом Крејчиком требао да снима смучарску школу. (19)

 По подацима које прикупио Савез Сокола у 1933. по жупама било је 6 кино одсека са 20 чланова. У 1934. било је 9 одсека са 12 чланова и то : Бања Лука 2 одсека, Београд 1 са 1 чланом, Ново Место 3 одсека и Загреб 3 са 11 чланова. У жупама су сем кино одсека постојали и фотографски одсеци. Кино представа по друштвима било је у 1933. 902, а у 1934.  1.307.  Од жупа најагилнија је била жупа Осијек, која је својим јединицама приредила 22 представе са 3.800 гледалаца. (20) Жупа Осијек добила је на поклон од СПО један апарат  за узани филм. Жупа је позајмила од секције СПО филм „Излет у Јадран” и организовала просветну кампању путем филма. У Осијеку је приредила 2 кино представе и једно село на коме је приказан филм. Присуствовало је 250 деце, 60 нараштајаца, 85 чланова и чланица сокола и 10 особа које нису биле соколи. У свему било је 405 гледалаца.  (21) Цајсов апарат (16 мм), који је Савез Сокола поклонио жупи Осијек омогућио је интензиван рад. У местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм. Помоћу ових пројектора одржано је у зиму на територији жупе 57 приказивања филмова са предавањима у 25 друштава пред 7.300 гледалаца. Сва предавања су била у режији ЖПО. Приказивани су филмови ССКЈ (6), Кодакови (14), узани 9,5 мм (54), укупно 74 филма и то соколски, путописни, спортски, хигијенски, привредни, технички и забавни. Постојао је велики интерес за приказивањем филмова, нарочито на селу, где није било биоскопа. Жупски просветни одбор планирао је да купи узане филмове 9,5 мм, и да их пошаље јединицама које су могле добавити пројекционе апарате. Таквих друштава у жупи је било око 20. (22)  Жупа Осијек одржала је једнодневни окружни течај у Белом Манастиру 28. 11. 1934. На течају је било 28 течајаца. Брат Рутар, члан ЖПО приказао је на жупском кино апарату Соколски слет у Љубљани на велико задовољство гледалаца. (23) Соколска чета Ловас одржала је крајем фебруара 1935. предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и смешних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра, соколске слетове у Љубљани и Загребу. (24) У просторијама жупе Осјек одржан је 24 маја 1935. жупски течај за филм. Течај је одржан после конференције окружних просветара, а присуствовао је старешина жупе Димитрије Петровић и чланови управе Просветног одбора. Од жупских јединица послало је своје делегате 16 јединица. На течају је приказан дотадашњи рад, и изложен програм даљег рада. Полазници су упознати са 9 разних апарата за снимање и пројекцију филмова. Течајем је руководио жупски известилац за филм инг. Мужина. Био је велики интерес за течај, а течајци су се упутли у руковање апаратима за месне прилике. Добили су све податке за набавку апарата и филмова. Један апарат био је упућен друштву Оток, а други у Зденце. На течају суприказани апарати за пројекцију : нормални филм 35 мм Ememan; 16 mm Zeiss и Kodak; 9 мм 3 типа Пате, а за снимање 16 мм Кодак, два типа 9 мм Пате и 9 мм Nizo. Жупа је снимила ходочашће Соколске жупе Осијек на Опленац 19 маја 1935. и прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935. Приказани су соколски филм „Соколски слет у Љубљани”, снимљен од др. Капамаџије, затим Соколско летовање у Омишљу, а такође и просветни филмови Од Сушака до Котора, … . Жупа је упутила соколском друштву Борово филм „Соколски слет у Београду”.(25) Известилац за соколску филмску пропаганду снимио је уз Поклонствено ходочашће наше жупе на Опленац 19 маја 1935.”, „Прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935.” и Прославу 30-е годишњице опстанка Соколског друштва Осијек Доњи град” са развићем друштвене заставе 8 и 9 јуна 1935. (26)

Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу” (16 мм) био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција. Филм је био дугачак 240 м, а трајао је 30 минута. Сем тог филма снимљен је „Летовање у Палићу“ I део, дужине 75 м, трајање око 9 минута. Садржај филма био је : Град Суботица, Станица, Главна улица и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, Устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљину, Скок у висину, Скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (27)

Предавања уз употребу филмова било је 1933. 281, а 1934. 306. Секција је сем филмова о соколима снимила филм о сахрани краља Александра под називом „Погреб Краља Александра I“. (28) Сниматељи су били Ж. Капамаџија и Б. Крејчик. Филм је био стављен на расположење соколским жупама које су имале апарате за узани филм. (29)  Соколско друштво Предвор имало је свој дом под високим планинама. Било им је одузета могућност уживања већине културних дарова. Зато је радост међу чланством била двострука када су сазнали да им је СПО послао два соколска филма. У чланку „Соколски филм на селу“ описано је приказивање филмова у соколском дому С. Д. Предвор и у школи у Олшавки: „Још никада није вежбаоница била тако пуна као те вечери кад су ти филмови били приказивани. Са великим интересом је чланство гледало на филму наше просветне вође, чланове СПО и врло занимљиви живот у Савезној просветној школи који се види у филму „Соколски живот бр. 3“. „Соколски живот бр. 2”  приказао је слет соколске жупе Нови Сад. Филм је одушевио вежбаче. Филм су полако приказивали да би вежбачи видели како треба изводити скокове … . „Чланство је тако било филмом одушевљено да је стално питало хоћемо ли опет добити какав филм. Осетило се како смо преко филма везани са осталом соколском браћом и да нисмо сами у овим високим  горама. Један од најстарије браће је рекао : Колико год сам наступа видео, још никад нисам добио тако потпуну о прегледну слику соколског рада. На овај начин се најбоље види како је соколски живот леп.” Другог дана  филм је приказан  соколској деци и нараштају, а приказан је у школи у Олшавки. У чланку је истакнуто : Немогуће је описати какав је утисак оставио филм на њих. Биће јасније, ако напоменем да некоји од њих још нису ни воза видели. .. . То је најкраћи приказ како је деловао соколски филм на село. Ми само желимо да га што чешће видимо.“(30)

Соколска жупа Мостар је са приказивањем филмова почела 1931. Први филм је приказан у сеоској чети Бијело Поље. Рађено је уз помоћ Дома Народног здравља у Мостару. Приказани су филмови : „Чувај се сипе и росе из устију другога човјека”, филм о туберкулози у 5 чинова; „Сполне болести”, „Пошаст”(филм о трбушном тифусу), „Помоћ у прави час” (филм о дифтерији)”, Асанација села”, „Боље је знати него имати” (пољопривредни филм), „Јанко и Марица” (пољопривредни филм), „Биртија” (Антиалкохолизам), „Два брата” (филм о туберкулози и антиалкохолизму), „Ендемски сифилис”, „Икина судбина” (филм о сифилису и лошим обичајима) и „Маларија”. Приказани су дијапозитиви „Босна и Херцеговина”, „Основи здравља” и „Од праживотиње до човека”. Приказан је дечји филм „Цампек неваљалац”. Укупно 16 филмова који су приказани 91 пут у 90 соколских јединица и 16.425 гледалаца. Приказани су у четама друштва Мостар, Чапљина (Тасовчићи, Клепци и Чапљина). …. . (31) Жупски лекар др. Ловро Дојми био је члан Жупског просветног одбора. Путовао  је 1935. са кино-пројекционим апаратом Дома Народног здравља из Мостара. У 12 соколских чета пред 2.101 гледаоцем приказао је 6 филмова („Маларија”, „Сполне болести”,„Икина судбина”, „Ендемски сифилис”, „Природне љепоте Босне и Херцеговине”, „Народни обичаји у Јужној Србији”). Захваљујући Савезном просветном одбору Савеза Сокола жупа Мостар је добила кино-пројекциони апарат са уском траком. (32) Управник Дома Народног здравља у Мостару др. Ловро Дојми био је у Просветном одбору жупе Мостар известилац за здравство. У заједници са Домом Народног здравља у Мостару, који је жупи Мостар ставио на расположење покретни пројекциони апарат и филмове, приредио је Жупски просветни одбор биоскопске представе у соколским четама. Приказани су филмови : 1) „Чувај се росе”, 2)„Помоћ у први час”, 3) „Пошаст”, 4) „Асанација села”, 5) „Боље је знати него имати”. Филмови су приказани у 52 чете. Представама је присуствовало 8.999 лица, махом сељака. Филмови су приказивани у школским просторијама, задругама и соколским домовима. (33) Извештаји из жупа у којима је почело приказивање филмова говорили су да је акција са филмом „наишла на неописиво одушевљење и одзив нашег тежачког света“. Из жупе Мостар јављали су да „сељаци из удаљених села по неколико километара силазе у масама са брда, са бакљама и лучем, заједно са женама и децом да виде соколски филм и чују соколско предавање.“ (34) У Књизи за соколско село” истицали су : И старо и младо, и мушко и женско скупи се да гледа  Чуда која  играју по платну”. Послије завршетка приказа читава околина с нарочитим уживањем припричава с великим интересовањем о тим чудним приказима сјећајући се  и најмањих покрета у филму приказаних, те једва чекају приказ другог филма.” Соколска чета у Дивину приказала је 13. јануара 1937.  у просторијама основне школе васпитно-хигијенски филм Двије секе”. Филм је снимљен у околини Загреба и приказивао је одгој детета у три чина. Био је приказан упоредан живот две сестре сељанке. Једна сестра је после завршене домаћичке школе у Загребу применила све корисне ствари које је научила у школи и то : одгој деце, кућанство и домаћинство. Друга сестра је потцењивала школовање, и задржала дотадашњи примитиван начин живота. Филм је приказан уз предавање, које је било састављено према садржају филма. Пројекцији филма присуствовало је око триста гледалаца. Филм је изазвао сензацију у селима. Чланови чете намеравали су да филм прикажу у још неколико сеоских чета. (35) Нису све жупе успеле да набаве апарате за приказивање филмова. Соколска жупа Београд планирала је да набави пројекциони апарат у 1936. У Извештају просветара за 1936. истицало се да апарат још није био набављен до априла 1937. (36)  Пропагандни филм Јадранске страже о Приморју дат је на коришћење „Босна-филму” у Загребу који је од филма направио 20 краћих журнала. Пет огранака Јадранске страже 1934. тражило је тај филм. Босна-филм Д.Д. приказало је 1934. журнале 376 пута у разним местима и биоскопима. Извршни одбор је набавио још 2 филмска журнала о путовању Јадранске страже на броду „Краљица Марија”. Посетили су ближи Оријент. Филмове је Извршни одбор Јадранске страже предао Босна-филм ради приказивања. (37)

Соколско друштво Цетиње приредило је Масарикову прославу 8. марта 1936. О животу и раду Масарика говорио је професор Симеун Никчевић, који је изложио Масарикове напоре за стварање чехословачке државе и његове везе са јужним словенима. На крају је говорио о Масарику као соколу. После предавања приказан је филм Састанак Краља Александра и Краља Бориса у Београду, и слике из чехословачког соколства и спорта. На крају приказан је филм : „Борба против туберкулозе”. (38)

Прва главна годишња скупштина Соколске здравствене задруге на Палама одржана је 15 марта 1936. После скупштине приказиван је филм о задругарству, а за школску децу приказан је филм “Африка”.(39)   Филмови „V покрајински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаји Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Представе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него су и родитељи и омладина у великом броју посетили представе. Укупно 22 представе посетило је 3.990 деце, нараштаја, чланства и других. (40)

Професор Мирко Јовановић и предњак Соколске жупе Скопље Пајтонџијевић посетили су 17 децембра 1938. Приштину, где су одржали две филмске представе за соколску децу и нараштај, као и за ученике и ученице основних и средњих школа. Приредбу је организовао просветар приштинског друштва професор Бора Јовановић. Приказано је два пута пред 942 гледаоца шест соколских и забавних филмова. Професор Мирко Јовановић одржао је сваком приликом и по једно предавање о соколству. (41)

У  Савезном просветном одбору 1938. известилац за соколску пропаганду путем узаног филма био је Богољуб Крејчик, а  известилац за соколску пропаганду путем нормалног филма био је Јован Шепа. По извештајима које су соколске јединице послале жупама, а оне Савезу Сокола 1937. било је 44 предавања уз употребу филмова, а у 1938. 134.  Део соколских јединица није био ажуран у слању извештаја а неки нису ни послали извештаје па су бројке у извештајима из године у годину биле мање него што је то било у стварности. (42) Члан Савезног Просветног Одбора Савеза Сокола професор Богољуб Крејчик провео је 1938. летњи одмор у Цавтату. Понео је са собом пројектор, те је у три маха на тргу у Цавтату приредио 3 филмске претставе. Ове представе пратили су соколи из Цавтата, грађани и туристи из свих крајева Југославије. На овај начин је близу 600 особа видело десетак соколских филмова. (43)

Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Течају је присуствовало 64 слушалаца из свих жупа, углавном просветари или чланови просветних одбора соколских јединица. Међу њима је било учитеља, професора, судија, званичника, студената и три сељака. Учествовали су и чланови бугарских јунака, руских и пољских сокола.Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани узани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе!”. (44)

У 1939. снимљена су 3 филма од 16 мм. Снимљене су свечаности у Букурешту и Ауто трке као и Соколски слет у Софији  у боји.  Соколска жупа Скопље приказала је 1939. 10 узаних филмова пред 3.485 гледалаца. По броју гледалаца узаних филмова 1939. соколске јединице и установе  долазиле су редом : Школа Цар Урош у Београду, Жупа Шибеник, Друштво Содражица, Жупа Сарајево, Жупа  Крагујевац, Соколско друштво Београд Матица, Соколско  друштво Тител,  Савез Сокола  Београд, Основна школа Војислав Илић Београд, Привредник Београд, Основна школа Матија Бан Београд (сада школа Јосиф Панчић на Бановом Брду), Соколско друштво Петроварадин, школа Цар Душан  Београд, Жупа Вараждин,  Жупа Крањ, Соколско  друштво Руше,  Жупа Осијек, V мушка гимназија  Београд, Соко I Београд, Руски Соко Београд, Спорт клуб Југославија Београд. У соколским јединицама приказане су 1938. 1.264 кино представе, а 1939. само 794. (45)

После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло је до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватској.  Соколи Сушака прославили су Први децембар 1939. са већим одушевљењем него иједан до тада. Академија је по изведби и броју посетилаца била једна од најуспешнијих, са обзиром на прилике у Бановини Хрватској и настојању власти ХСС да онемогући прославе Дана уједињења. Старешина Перовић одржао је заносан патриотски говор. Приказан је филм о слету у Сушаку у јулу 1939. У „Соколском гласнику” истакнуто  је : „По овој приредби се видело, да све претње и прогони не могу сломити челични карактер сушачких Сокола. А што је надасве утешно, то је голем број омладине, који је присуствовао прослави.” (46) У филмовима Удружења резервних официра и ратника снимани су призори из живота и рада Удружења. Снимили су на филм и њихову посету Француској. Преко пододбора Удружења филмови су приказивани у свим местима  Југославије.(47) У свом извештају забележили су да су имали :  6 комада свечаности у Београду – Фидак 1929; 2 комада свечаности у Загребу 1926 г;1 комад освећење споменика на Церу; 1 комад погреб Војводе Степе у Чачку; 1 комад погреб Дра Рајса;  1 комад погреб свештеника у Сурдулици;  1 комад освећење споменика на Гучеву и 1 комад посета удружења Француској. (48)

После Првог светског рата подмладак Црвеног Крста, Јадранска стража, Просвета, соколска друштва, … приказивала су поучне филмове уз своја предавања. Савезни просветни одбор Савеза Сокола (СПО) сарађивао је са друштвом Задруга Југословенски просветни филм и хигијенским заводима. Значај филма као просветног средства у Савезу Сокола уочен је 1931. Тада је почео рад на стварању збирки филмова и дијапозитива. Филмове су снимали филмска секција Савезног просветног одбора Савеза Сокола и жупски филмски одсеци. Соколи су се  определили за уски филм јер је већина становништва у Југославији живела на селу, где већином није било струје. Они су само тако могли да допру до села. Приказивали су и нормалне филмове али су им уски били важнији. На својим течајевима обучавали су своје чланове у раду са апаратима.  Садржај филмова био углавном поучан. Филмови које су соколи приказивали могли су се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Сарађивали су пре свега са Хигијенским заводима, Јадранском стражом, Аеро-Клубом, … . Публику која је живела изоловано на селу и мањим градовима одушевили су филмови приказани од стране сокола.  Соколи су сматрали да се филм показао као најаче и најуспешније средство за васпитање чланства као и  најбољи начин за соколску пропаганду на селу. Сем соколске пропаганде соколски биоскоп ширио је пре свега здравствену пропаганду Хигијенских завода Дома Народног здравља. Школа Народног здравља у Загребу снимила је низ филмова. Углавном су снимани здравствено-хигијенски филмови. Соколска штампа пратила је рад око филма. Упркос помоћи државе жупе нису имале новца да купе апарате за приказивање филмова. Морале су да позајмљују апарате. Соколске јединице нису биле ажурне за слање извештаја жупама, а оне Савезу тако да у Извештајима о раду нема прецизних података о соколском филму. Стварањем Бановине Хрватске 1939. соколска друштва су се нашла под притиском ХСС. Упркос притиску и ометању рада соколска друштва су наставила са приказивањем филмова. Имала су за те филмове бројну публику. Данас филмски материјали пре 1945. приказују се само у Кинотеци као 28.12.2021. у оквиру предавања Ердељановића, а РТС приказује филмове само из времена после 1945. У Кинотеци су приказани филмски материјали о значајним личностима српске историје од краља Александра до цртача стрипова Ђорђа Лобачова. Приказане су истакнуте личности : Бранислав Нушић, Никола Пашић, … .

 

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

 

  1. В.Г, „Једна година рада „Просвете”, Уредио Војислав Гаћиновић, „Календар-Алманах Просвета 1925. издало друштво Просвета, Штампарија  „Обод” Сарајево, стр. 218, 219;
  2. Лазо Матић, „Шта смо радили за последњих 20 година”, „Северна Далмација некад и сад”, Београд 1939, стр. 82;
  1. А.Т, „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
  1.  „Кратак преглед рада обласних одбора друштва Црвеног Крста у 1926.”, „Гласник  Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Мај-Јуни 1927, свеска 5.-6., стр. 146,154;
  2. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  3. „Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  4. Прве женске гимназије у Београду, „Извештај за школску 1938-1939 годину, Београд 1939, стр. 23;
  5. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 62;
  6. „Четворогодишњи  план за соколски просветни рад”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јануар 1934, бр. 1, стр. 59;
  7. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
  8. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, „Соколска Просвета”, Фебруара 1932, бр. 2, Год. II, стр. 64; „Соколска Просвета”, јуни 1934, бр. 6, стр. 262; „Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;  
  9. „Извештај о просветном раду Савеза Сокола краљевине Југославије у 1933 години”, „Соколска Просвета”, Прилог, Нови Сад, март-април 1934, бр. 3-4, стр. 11,14, 15, 28, 29, 30;
  10. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
  11. Иво Маричић, „Савезни просветни течај у Новом Саду”, „Братство”, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6 и 7, стр. 64, 65;
  12. „Културна мисија уског филма”, „Соколска просвета”, Нови Сад, јануар 1934, бр. 1, Год. IV,  стр. 45;
  13. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 98;
  14. „Нови филм СПО”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, маја 1933. бр. 5, стр. 221; „Нови филмови СПО”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, јуна 1933, бр. 6, стр. 296;
  1. Александар Чаврак, „Савезна просветна школа“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1933, бр. 9, стр. 169, 170;
  1. „Нова снимања”,  „Соколска Просвета”, Нови Сад,  децембар 1934, бр. 10, стр. 428;
  2. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 62, 86, 90, 91;
  1. Просветна пропаганда“, Соколска просвета”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 381;
  2. Инг. М, „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 1-2, стр. 12;
  3. Б.С, „Соколска жупа Осијек”,  „Соколска Просвета”, Београд,  јануар 1935, бр. 1, стр. 45;
  4. „Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;
  1. „Жупски течај за филм”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3; „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 3-4, стр. 35, 36;
  1. „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 58;
  1. „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“, Београд, март 1938, бр.3, стр.91; Саша Недељковић, „Соколски просветни филм”, „Братство“  XII, Београд 2008, стр.191;
  2. „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. 62, 65;
  3. Просветна пропаганда“, Соколска просвета”, Нови Сад, новембар 1934, бр. 9, стр. 381;
  4.  „Соколски филм на селу,  „Соколска Просвета”, Београд, Јануар 1935, Год.V, бр. 1, стр. 39;
  5. „Здравствено-просвјетни рад”, Књига за соколско село”, Мостар, Октобар-Новембар 1935, бр. 8-9,  стр. 28, 29;
  6. Др. Милан Докић, председник Жупског просвјетног одбора, „Извјештај жупског просвјетног одбора”, „Извјештај о годишњем раду Соколске жупе Мостар за годину 1935”, Књига за соколско село”,  Мостар, март 1936, бр. 3, стр. 13;
  1. Љубодраг Димић, „Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941“, I, Београд 1997, стр. 456; Др. Милан Докић, „Соколска жупа Мостар“, „Соколска просвета”, Нови Сад, Април 1932, бр. 4, Год. II, стр. 231; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево, 1934, стр. 143;
  2. Љубодраг Димић, „Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941”, I, Београд 1997, стр. 456;
  3. Петар Ћулафић, Филм у служби просвећивања села”, Књига за соколско село”, Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр. 25; С.Р, „Кино претстава у Дивину”, „Књига за соколско село”,  Мостар Сарајево фебруар 1937, бр. 2, стр.  11;
  1. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 77;
  1. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, Око Соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 11-21;
  2. „Масарикова прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 4;
  3. „Годишња скупштина Соколске здравствене задруге на Палама”, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;
  4. „Узани филм у соколској жупи-Скопље“, Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.235;
  1. „Соколски филм у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 30 децембар 1938, бр. 48, стр. 4 ;
  1. „Извештај о раду Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23.априла 1939 године”, стр. 67;
  2. „Пропаганда путем узаног филма приликом летовања“, Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр.236;
  1. Антун Милинковић, Слав. Брод, „Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;
  1. „Извештај управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1939, поднет X редовној годишњој скупштини 26 октобра 1940”, стр. 82, 83;
  1. Соколство у Бановини Хрватској је одушевљено прославило Дан Уједињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;
  2. „Извештај о раду Удружења резервних официра и ратника за годину 1930/31”, Београд 1932, стр. 7, 10, 26, 27, 35, 39;
  3. „Извештај о раду Удружења резервних официра и ратника за годину 1930/31”, Београд 1932, стр.42;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *