У „ТВ Ревији“ коју издаје „Политика“ од 1 новембра 2024 године  у рубрици „Писма читалаца“ објављен је чланак Драгише Петровића, новинара Радио Београда 1 у пензији из Крагујевца под називом „Култура сећања“. У њему је истакнуто да  „Програмска шема РТС-а не поштује ништа, па ни најсветије дане наше српске историје.“

РТС је  „Велики   школски час“ одржан  у Шумарицама, у Крагујевцу преносио на Другом програму 21.октобра. На Првом програму је у то време емитована, по зна који пут, серија „Комшије“. Серија је надвладала дан крагујевачке трагедије. Култура памћења је одлуком уредника РТС програма скрајнута у други план, на Други програм. Гледаност Другог програма је далеко мања него Првог програма.(1)

Европска Унија тражи од својих чланица да потисну памћење на међусобне сукобе и ратове. Тако је тражила од својих чланица да се не користи назив „Француско доба“ за  Наполеонову владавину Европом.

Раније су послератне власти у Југославији због „Братства и Јединства“ потискивале памћење на српске жртве у Јасеновцу и осталим усташким стратиштима. Још пре тога власти предратне Краљевине Југославије су због „Југословенства“ потискивале сећање на српске жртве које су страдале што од Хрвата и муслимана у редовима аустријске војске што од шуцкора,… .

Српски народ мора спознати своје заблуде и грешке да их не би понављао. Оснивач Соколства Мирослав Тирш је истицао : „Што сав народ не зна нико не зна.“(2) Није проблем да историчари истраже повест и нађу где су биле заблуде, проблем је како допрети са тим новим подацима до ширих слојева становништва ако телевизије са националном фреквенцијом покушавају својим емисијама да одрже раније наметнута схватања. На пример „После Тита, Тито.“

Представљање успеха Титове Југославије на филму и телевизији  а не приказивати ништа од филмских материјала из времена Краљевине Југославије. Или предратни филмски журнали који приказују како после увођења шестојануарске диктатуре депутације сељака из Хрватске масовно долазе у двор краљу Александру.

На грешкама се учи. Али их треба прво видети да би се учило из њих.

АУТОР: Саша Недељковић. члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Драгиша Петровић, „Култура сећања“, у рубрици „Писма читалаца“, „ТВ Ревија“, „Политика“, Београд, 1 новембар 2024, стр. 9;
  1. Јосип Хануш, „Соколска читанка“, Загреб, 1925, стр. 10, 16, 22-23;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *