АУТОР: Василиј Макаров

Постоји ли време? Одговор на ово питање може бити очигледан: наравно! Само погледајте календар или сат. Али развој физике сугерише да ствари можда нису тако једноставне и да то питање треба схватити озбиљно.

Физичари су поделили своју визију зашто време заправо може бити само згодна условност. Не брините: чак и ако време заиста не постоји, наши животи ће се одвијати као и обично.

Криза физике

Физика је у кризи. У прошлом веку, ми смо објаснили универзум у терминима две изузетно успешне физичке теорије: опште релативности и квантне механике.

Квантна механика описује како све функционише у невероватно малом свету честица и њихових интеракција. Општа теорија релативности описује велику слику гравитације и начина на који се објекти крећу.

Обе теорије функционишу веома добро саме за себе, али се сматра да су контрадикторне једна другој. Иако је тачна природа сукоба дискутабилна, научници се углавном слажу да обе теорије треба заменити новом, општијом теоријом.

Физичари желе да створе теорију „квантне гравитације” која ће заменити општу релативност и квантну механику, а да се истовремено забележи њихов изузетан успех. Таква теорија би објаснила како целокупна слика гравитације функционише на минијатурној скали честица.

Време у квантној гравитацији

Испоставило се да је стварање теорије квантне гравитације изузетно тешко.

 

Један од покушаја да се превазиђе сукоб између две теорије је теорија струна. Она „замењује“ честице струнама које вибрирају у 11 димензија. Међутим, у овом случају се суочавамо са још једном тешкоћом. Теорије струна нуде бројне моделе који описују универзум уопштено, али не дају никаква јасна предвиђања која се могу експериментално тестирати да би се открило који је образац тачан.

Током 1980-их и 1990-их, многи физичари су се разочарали у теорију струна и предложили су бројне нове математичке приступе квантној гравитацији. Један од најпознатијих међу њима је квантна гравитација петље, која сугерише да је ткиво простора и времена састављено од мреже веома малих дискретних фрагмената, или „петљи“. Важан аспект ове теорије је да потпуно елиминише време као фактор.

Међутим, квантна гравитација петље није једини концепт који елиминише време: бројни други приступи такође не узимају у обзир време као фундаментални аспект стварности.

Појава времена

Замо, дакле, да нам је потребна нова физичка теорија да бисмо објаснили универзум и да у тој теорији можда неће бити времена. Претпоставимо да се таква теорија показује тачном. Да ли то значи да време заиста не постоји?

Па, зависи од тога шта подразумевамо под „постојањем“.

Теорије физике не укључују никакве посебне објекте (столове, столице или људе, на пример), а ми ипак прихватамо да столови, столице и људи постоје. Зашто? Зато што претпостављамо да такве ствари постоје на вишем нивоу од нивоа који описује физика. Кажемо, на пример, да се столови „појављују“ из основама физике честица које лете кроз универзум.

Међутим, иако имамо прилично добру идеју о томе како тачно направити табелу од основних честица, немамо појма како се време може „направити“ од нечег фундаменталнијег. Док не можемо, дакле, дати јасно објашњење како време настаје, није јасно да ли можемо једноставно претпоставити да време „постоји“ или „не постоји“.

Време можда не постоји ни на једном нивоу

Рећи да време не постоји ни на једном нивоу је исто као да не постоје конвенционални столови или столице. Покушај да живите у свету без тако важног намештаја може бити тежак, али живот у свету без времена на први поглед изгледа као монструозна катастрофа.

Цео наш живот је изграђен око времена. Планирамо будућност у светлу онога што знамо о прошлости. Сматрамо људе морално одговорним за своје поступке из прошлости да бисмо их касније укорили. О себи мислимо као о агентима (ентитетима који могу нешто да ураде) делимично зато што можемо да планирамо акције које ће довести до промена у будућности.

Међутим, која је сврха деловања да би се дошло до промене у будућности када, у најдиректнијем смислу, нема будућности за коју би требало деловати? Која је сврха кажњавати некога за прошли чин када прошлости нема, па стога, по свему судећи, нема ни тог поступка?

Чини се да ће откриће да време не постоји довести цео свет у застој. Не бисмо, на пример, имали разлога ни да устајемо из кревета.

Међутим, постоји излаз из овог ћорсокака.

Док физика може да елиминише време, чини се да оставља нетакнуту узрочност: начин на који једна ствар може довести до друге. Можда нам онда физика говори да је узрочност, а не време, основна карактеристика нашег универзума.

Ако је тако, онда ће човечанство наставити да постоји као и раније. Аутори новог рада сугеришу да откриће „непостојања“ времена можда неће имати директан утицај на наше животе, чак и ако уведе физику у нову еру.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.kramola.info/vesti/neobyknovennoe/sushchestvuet-li-vremya

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.