- 6. априла 1941. године војска Трећег рајха почиње инвазију на Краљевину Југославију. Кроз недељу дана земља је окупирана, а већ 10. априла, у Загребу је проглашена Независна држава Хрватска. Прича о настанку овог система терора има своје темеље у догађајима који сежу још даље у прошлост и настављају се све до данашњих дана.
АУТОР: Дејан Новаковић
Ношени идејама панславизма, илирског покрета и свешћу о потреби уједињења Јужних Словена, у Хрватској, тада само аустроугарској провинцији, од средине 19. века се развијао јак национални и народни покрет.
Овај покрет, заснован је на идејама Јосипа Штросмајера и Фрање Рачког. Имао је велики утицај, а кулминирао је двадесетих година 20. века стварањем Старокатоличке цркве у Хрватској, независне од Ватикана, која је била народног карактера, спроводећи службу на народном језику.
Међутим, Штросмајер, као свештеник, иако специфичних схватања, пре свега је био наклоњен германизму, и хрватском национализму. Тако је концепт уједињења Словена видео под круном Хабзбурга.
Анте Старчевић
Међу Хрватима је постојао и јак екстремно националистички, шовинистички, покрет заснован на идејама Анте Старчевића.
„Темеље свог политичког програма Старчевић је поставио у другој половини 19. века, у једном критичном тренутку хрватске историје, када је нација почела губити свој идентитет, а германизација снажно захватила племство и средње слојеве“, пише Смиља Аврамов у књизи „Геноцид у Југославији 1941-1945,1991…“
Идеје Старчевића пропагирају потребу стварања независне велике Хрватске. Србе, Словенце и муслимански народ на овим просторима сматрао је покрштеним Хрватима, које треба асимиловати. На другој страни био је противречан и залагао се за ликвидацију Срба као ниже расе, иако и сам пореклом Србин.
Старчевић је на једној страни негирао постојање Срба, приписујући средњовековну српску историју Хрватима. Бестидним фалсификовањем историје, покушао је да докаже супериорност хрватског народа који је готово нестао на маргинама туђинске владавине. На другој страни, Србе је представио као опасан елемент и окривио их за све несреће Хрвата. Можда најбољи закључак о Старчевићевим идејама доноси Смиља Аврамов која каже да оне „имају диспаратне корене, лишене су везе са стварношћу па и логике.“
Треба напоменути и да је Старчевић био изразити противник доминације Аустрије и Мађарске, сматрајући да великохрватска држава треба да буде равноправна. Такође, његове идеје биле су изразито антиклерикалне.
Претходница усташа
Наследник Старчевићевих идеја и покрета тј. Хрватске странке права, био је Јосип Франк, покатоличени Јеврејин. Франк мења неке постулате и уједињује антисрпске идеје са католичким фундаментализмом. Исто тако, почиње да пропагира, ослањање на Беч и покорност Хрвата Аустрији.
На овим идејама, израшће јак сепаратистички покрет, франковци, који ће постати претходница усташког покрета.
Ватикан
Почетком 20. века, у Хрватску, све више почињу да долазе клерикални редови, попут језуитског и фрањевачког, под контролом Ватикана, који шире своје идеје, и боре се против старокатолика и покрета наклоњених југословенству и јединству са Србима.
Велика кочница јединству народа ових простора било је и само порекло хрватске елите. Наиме, највећи део ових људи није био словенског порекла, што је последица стране владавине. Тако су народни пројугословенски покрети били осуђени на пропаст, а већина становништва повучена антисрпством и антиправославном хистеријом из које ће се изродити мржња, насиље, а касније и терор.
Први светски рат и Краљевина Југославија
Након Првог светског рата формирана је заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца. Доминантну улогу у овој заједници свакако је имао српски фактор чија је династија и била владајућа. Међутим, док је ова држава коначно ујединила скоро цео српски народ на Балкану, за Хрвате и Словенце она је представљала само
одскочну даску ка сопственој државности. Тако се и устав Краљевине Југославије 1921. доноси насупрот гласовима хрватских и словеначких представника.
Двадесете године донеле су бројна политичка и национална превирања, а исфорсирани покушаји стварања јединственог југословенског народа завршавали су се неславно.
Убиство тројице хрватских посланика у скупштини, и рањавање Стјепана Радића који је убрзо преминуо, у режији испровоцираног српског посланика Пунише Рачића, продубило је кризу у држави и допринело међунационалним трвењима.
1929. године краљ Александар заводи Шестојануарску диктатуру и распушта скупштину. Након тога, Анте Павелић оснива паравојну, терористичку организацију која ће се борити за независност Хрватске.
Усташе
Анте Павелић 1929. године формира покрет који добија назив „Усташа – Хрватска револуционарна организација“.
Почињу да делују спроводећи низ субверзивних и пропагандних активности у наредним годинама, као и бројне диверзије и терористичке нападе. Усташки покрет делује несметано из својих кампова у Мађарској и фашистичкој Италији.
Највећа акција покрета свакако је атентат на краља Александра, изведен у сарадњи са македонском терористичком групом ВМРО. Након убиства краља почиње нови период политичких криза и националних тензија између Срба и Хрвата.
Увелико дестабилизована земља, додатно је уздрмана стварањем Бановине Хрватске, практично „државе у држави“ са великим овлашћењима и знатном територијом. Поред тога, све већа опасност се надвила и на спољнополитичком плану, надолазећом немачком експанзијом.
Други светски рат и настанак НДХ
Одбацивањем Тројног пакта на демонстрацијама 27. марта у Србији, и пучем који је уследио, судбина краљевине је запечаћена. Предстојао је рат и велико страдање које ће народе ових простора, Србе пре свега, коштати милионе жртава, и тешке антифашистичке борбе.
6. априла 1941. године војска Трећег рајха почиње инвазију на Краљевину Југославију. Кроз недељу дана краљевина је окупирана, а већ 10. априла у Загребу је проглашена Независна држава Хрватска.
Само име ове творевине на готово ироничан начин сведочи колико је она заправо била самостална. Под патронатом Немачке, дотадашња терористичка групација усташа, преузима власт на територији која је обухватала читаву Босну, Херцеговину, делове Далмације, и читав Срем све до Београда. Режим ће постати упамћен по најгнуснијим злочинима, огромних сразмера, тј. спровођењу геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима.
Овај терор спровешће се у име специфичне идеологије настале на овом простору, мешавини нацизма, фашизма и изузетно јаког клерикалног, католичког, верског фундаментализма.
НДХ
Независна држава Хрватска је формирана као тоталитарна, једнопартијска држава у складу са принципима „новог поретка“ предвођеног Трећим рајхом.
Дакле, на челу државе налазио се поглавник, Анте Павелић. Поглавник је врховни командант војске, а по свом нахођењу именује чланове владе и потврђује законе и међународне уговоре.
Ипак, како је хрватска држава формирана под патронатом Хитлерове државе, све време хрватски интереси били су подређени Немачкој, па чак и Италији којој су дати бројни уступци, а сама НДХ била је екстремна испостава политике Ватикана.
Све што се десило у НДХ, па и само стварање те творевине, омогућила је пре свега немачка окупација и оружана сила.
„Немци су били изразито антисрпски расположени, па су подстицали хрватски геноцид, који је потицао из основног франковачког усмерења усташа, а стабилна НДХ је била успешна брана сваком југословенству“, пише Тодор Куљић у својој књизи „Фашизам“.
Хитлерова идеја о истребљењу Словена
У складу са Хитлеровом доктрином, нижа словенска раса се истребљивала међусобно. Иако су усташки идеолози покушавали трагикомично да негирају словенско порекло, доказујући наводно готско порекло Хрвата, тешко би, и у случају Хитлерове победе, имали бољу судбину од других Словена, предвиђених за истребљење или ропство.
Једна од првих одредби нове власти било је формирање преких судова са циљем брзе и масовне елиминације Срба, Јевреја и Рома.
„Синхронизована масовна убиства Срба отпочела су у Срему, Славонији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Далматинској загори, одмах након проглашења НДХ. И пре него што је почела да функционише усташка власт, талас терора и геноцидни менталитет ширио се Хрватском. Акције су отпочеле групе усташа, потпомогнуте Хрватском сељачком стражом, а тек потом су уследили организовани облици терора“, пише Смиља Аврамов.
О званичним идејама спровођеним у НДХ детаљније нам говори Куљић.
„Преношене су корпоративне идеје, расистички и антисемитски закони, организовани конц-логори, а поглавник је био шеф државе и владе, вођа покрета и заповедник војске. Циљ је био „чисти хрватски животни простор“ и истребљење Срба, Јевреја и Цигана. Док је узор решавања јеврејског питања била расистичка политика Трећег рајха, решавање српског питања је било сложеније. Готово трећина српског становништва из Хрватске није могла бити једноставно прогнана и истребљена. Уз здушну подршку поусташеног католичког свештенства почела је принудна католизација и масовно прекрштавање ради стварања конфесионално хомогеног становништва. Католичком клеру је придавана мисионарска улога у продору и ширењу католицизма на Исток. Ову меру су пратили масовни покољи Срба.“
Усташе и католичка црква
Независна држва Хрватска је од самих почетака била прожета религиозним фундаментализмом. Прваци усташког режима, али и највећи број високих клерикалних кругова, доживели су своју државу као „провиђење“.
НДХ је требало да буде мисионарска база и одбрана католичанства од истока и православља, оличених у Србима. Зато се од самих почетака инсистирало да граница државе буде на Дрини. Основна идеја је била оснивање „свете и божије Хрватске“ (Civitas Dei) како наводи Виктор Новак у свом делу „Magnum Crimen“.
„На том послу су се среле и до крајности солидизирале и стопиле двије идеологије, усташко-фашистичка и клерикално-римска“, пише Новак.
Политика НДХ је била спој идеологије и религије, односно манипулације религијом ради остваривања идеолошких циљева и уништења.
„У НДХ религија је била злоупотребљена за остварење дубоко антихришћанских циљева. НДХ је била само номинално хришћанска држава; у суштини представљала је монструозну творевину ватиканског макијавелизма, опробаног кроз инквизицију и мисионарске акције фрањеваца који су пратили колонијалне освајаче. НДХ су потпомогли сви тоталитарни системи; совјетски до ступања у рат са Немачком, ватикански духовни и, коначно, нацистичко-фашистички“, пише Смиља Аврамов.
Политика и религија
Два најутицајнија политичка фактора у НДХ били су Влатко Мачек, вођа највеће хрватске организације и Алојзије Степинац, поглавар Католичке цркве у Хрватској.
„Уместо дистанцирања од усташа као терористичке организације, од њихове добро знане идеологије у чијем су програму били расизам, геноцид и терор, они су у најкритичнијем моменту историје свог народа стали на страну усташа…“, пише Аврамов.
Мачекова Хрватска сељачка стража стављена је у службу усташа и постаје темељ оружаних снага НДХ. Степинац је све време био на вези са папом Пијем Дванаестим који је имао и свог директног представника, легата у НДХ, кардинала Јосипа Рамира Марконеа. Иако Ватикан никада није званично признао НДХ, постало је јасно, да је прећутно подржавао ову клерофашистичку творевину. Својим ћутањем игнорисан је терор и геноцид који је у НДХ почињен у име католичанства.
„Наиме и у Ватикану су били за НДХ, само им је било до других метода, помоћу којих би се дошло до циљева, које је усташтво и усташки клерофашизам желио да постигне нарочито брзо и најнемилосрднијим и најбезобзирнијим терором“, пише Новак у делу „Magnum Crimen“.
Католичанство је, у сваком случају, обележило стварање хрватске нације.
„Ватикан је остварио у Хрватској оно што није успео да оствари у западном свету: да нацинално идентификује са вером“, наводи Смиља Аврамов.
Геноцид над Србима
Једна од првих полицијских мера у НДХ била је, попут оних у Немачкој, обележавање непожељних. У овом случају православних, Срба. Наредба је била да сви морају носити плаву траку око рамена са латиничним словом П. Латиничним, јер је ћирилица одредбом од 25. априла 1941. већ била најстроже забрањена.
Убрзо су укинути јулијански календар и назив Српска православна црква, која је преименована у грко-источна ради лакшег унијаћења. Формиран је чак и „Уред за рушење православних цркава“. Када је покрштавање узело маха, српске православне цркве су претваране у католичке. Врхунац лицемерја било је формирање „Хрватске православне цркве“.
Како је Срба, на тадашњем простору НДХ, било скоро два милиона што је чинило трећину становништва, јасно је да терор и елиминација није могла бити остварена без великог људства и концентрационих логора.
Власт у НДХ је омогућила разним групама и бандама да спроводе преке судове и да се иживљавају над ненаоружаним и често беспомоћним становништвом.
За спровођење терора, касније и геноцида, над овако великим бројем становника било је потребно велико људство, што сведочи о масовној подршци Хрвата, политици НДХ. Наиме, Хрвати су чинили једва преко 50 одсто популације НДХ.
О масовном одзиву сведочи и број оружаних снага у НДХ од којих је чак 10.000 завршило борећи се под зидинама Стаљинграда. Челници власти отворено су позивали на ликвидације Срба или присилно католичење, чиме је требало створити унификовану хрватску нацију.
О умешаности католичког клера у злочине, па чак и лична извршења постоје бројна сведочанства. Интересантно је како се то одразило на највећи број становника. Сигурно да је подршком клера усташки режим добио на масовности.
„Злочинцима је даван опроштај за масовна убиства кроз причешће и на тај начин извор ауторитета пренет је на метафизички терен, а геноцид у религиозну сферу“, пише Аврамов.
У складу са нацистичком доктрином убијани су и Јевреји и Роми. Међутим, чак ни злочини према овим народима нису били случајни. Наиме, још 1908. у Загребу, а 1941. у Сарајеву формирана су антисемитска удружења која су издавала своја гласила. Убијање Срба и србофобија, јединствени су изум усташке идеологије.
„Геноцид у Хрватској 1941-1945. био је само најапсурднији израз србофобије, која је била дубоко усађена у одређеним друштвеним слојевима уназад више од два века“, наводи се у књизи „Геноцид у Југославији 1941-1945,1991…“
Покрет отпора
Важно је истаћи да је систем терора уместо послушности и мира, учинио управо супротно.
Схватајући да без икакве кривице или разлога могу бити мучени, убијани, пљачкани или послати у логоре, добар део народа одмеће се у шуме и планине. У неприступачним деловима земље полако и спонатно јављају се покрети отпора, који ће прерастати у герилске, а касније и партизанске.
Покрет отпора највећим делом чинили су Срби а како се рат ближио крају приступали су и други народи. У почетку ови покрети били су мотивисани борбом за очување голих живота и заштитом немоћног становништва. Тек касније дошло је до поделе по идеолошким основама, што је условило и братоубилачки рат.
Муслимани у НДХ
Треба напоменути и да је исламска религија и народ муслиманске вероисповести био прихваћен као део НДХ, похрваћен као најчистији део хрватског народа, у складу са Старчевићевом доктрином. Неки представници муслимана били су чак и високи званичници НДХ, попут Џафера Куленовића, потпредседника владе. Део муслиманског становништва стао је на страну немачког окупатора и формирао колаборационистичку војску, од којих је најпознатија „Ханџар дивизија“.
Такође, један део Хрвата и муслимана, нажалост мали, пружио је отпор клерофашистичкој држави. Они су завршавали у логорима, или су убијани, или су постали део неког од покрета отпора.
Покрштавање
Карактеристичне за НДХ биле су масовне сразмере покрштавања народа. Међутим, виђенији Срби и интелигенција одмах су побијени или одведени у логоре.
Покрштавање је омогућено само простијем народу, застрашеном сељаштву углавном, које је претходно пролазило провере усташке управе и локалног свештенства.
О сразмери терора говори и то да се чак ни покрштавањем није могло спасити много. Често је богатијим конвертитима одузимана имовина, а неретко су након покрштавања и убијани.
„Нема сумње, начин католичења у НДХ представља јединствен примјер нововјеког оживљавања средњег вијека“, пише Виктор Новак.
Логори за децу и усташтво као религиозни фундаментализам
Тезе да је усташтво оживљавање средњовековног католичког фундаментализма праћеног терором, заступа и Смиља Аврамов.
„Усташтво представља једну примитивну верзију екстремизма, и није се поклапало у целини ни са фашизмом, ни са нацизмом. То је амалгам идеја које су се оформиле у оквиру виђења једне друге Европе, која није ни нацистичка, ни фашистичка, већ средњовековна католичка Европа.“
Даље у свом делу ова ауторка даје можда најбоље одређење корена усташке идеологије.
„Усташтво се развијало на рушевинама средњовековног католичанства, пораженог у Тридесетогодишњем рату.“
Хрвати су се, у овом рату, посебно истакли најстрашнијим злочинима у име католичанства, о чему су најбоље посведочили становници Магдебурга.
„По бестијалности геноцид у НДХ надмашује сваку моћ имагинације. Био је то сублимирани израз свих историјски познатих облика физичког и духовног терора.“
О томе сведоче и јединствени примери логора за децу, у Јастребарском, Ливну, Кривој Ријеци итд. Оваква врста логора постојала је једино у НДХ. Затим бројни други логори, јаме и губилишта, од којих су најпознатији Јасеновац, Стара Градишка, Јадовно, Паг, Лепоглава, Госпић и још десетине других.
Послератна истраживања говоре о 750.000 страдалих само у Јасеновцу, па је извесно је да се ради о више од милион људи убијених у НДХ.
Поред застрашујућег броја жртава, још више застрашује садистички начин на који је овај геноцид извршен, а који по својој бестијалности превазилази друге системе терора.
Пропаст Трећег рајха и НДХ
Пропашћу Трећег рајха, пропала је и НДХ, њихов верни сателит и савезник, готово до последњих дана рата.
Велики број првака власти у НДХ, али и обичних злочинаца, успео је да побегне.
Такозвани „Пацовски канали“, организовани опет од једног дела католичке цркве, пребацивали су своје верне кољаче у земље наклоњене фашизму. Тако су многе убице нашле уточиште по читавом свету, од Шпаније, Аргентине и других земаља Јужне Америке па чак до САД и Аустралије.
Усташтво је и у наредним деценијама наставило своје постојање, опет као терористички покрет, и опет против истих непријатеља, Срба и заједничке државе са њима.
Злочинци и жртве поново заједно
Политичком игром, поново је створена Југославија. Тако су се злочинци и жртве поново нашли у истој држави, која ће се педесет година касније распасти у крви, и опет ће главне улоге имати усташка идеологија, а одлучујућу страни фактори.
Добар закључак биле би речи Смиље Аврамов које дефинишу оно што се десило поновним формирањем заједничке државе и последицама које ће то имати пола века касније.
„Прихватили смо без протеста стратегију заборава и манипулацију сопственом историјом, што ће имати свој епилог у деградацији нације коју данас преживљавамо, и хипокритском пребацивању одговорности са џелата на жртву.“
Етничко чишћење Срба из Хрватске и испуњење усташке идеје
Преживљавање и постојање усташке идеологије у Хрватској, није потребно много теоријски напомињати, имајући у виду историјске чињенице из блиске нам прошлости.
Скоро трећина територије данашње Хрватске, некада насељена Србима, потпуно је етнички очишћена у рату деведесетих.
Преко 300.000 Срба је прогнано чиме је практично довршена идеја Милета Будака, министра у НДХ, „Трећину Срба побити, трећину покрстити, а трећину протерати“.
Данас, у Хрватској, бити Србин, бити православан, друштвено је непожељно, и значи бити обележен и проказан. Ћирилица није забрањена, али се табле исписане овим писмом ипак разбијају, иако под заштитом државе, званично демократске и слободне, независне државе, Хрватске.
ИЗВОР: https://www.politika.rs/scc/clanak/547240/najnovije-vesti-ndh-hrvatska-jasenovac-prvi-drugi-svetski-rat-srbi