Портрет с разлогом: америчка ток-шоу звезда Бил Мар
- Амерички ток-шоу водитељ Бил Мар је захваљујући оштром језику, духовитости и дрскости постао миљеник не само америчке публике. Његове изјаве и видео-прилози извучени из шоуа „Право време са Билом Маром” (ХБО) који води преко двадесет година су хит на друштвеним мрежама.
- Због тога што људи и у Америци и ван ње помно прате сваку његову реч, Мар је постао један од политички најутицајнијих телевизијских забављача, па није чудно да су му у емисији гостовале најпознатије славне личности, али и председник Америке Барак Обама
АУТОР: Владислав Панов
Славни амерички комичар и ток-шоу водитељ Бил Мар је добро зашао у своје шездесете године и ветеран је са искуством од преко три деценије. И поред мање или више стварних, као и мање или више намештених скандала током те каријере, израстао је у посебну врсту комичара са сопственим ток-шоуом, а што је тамо одавно најисплативија и најконкурентнија врста бављења такозваном сатиричном телевизијском комедијом. Небројено је фигура које су као водитељи оштрог језика забављали публику комичним, сатиричним или макар саркастичним примедбама на све оно што их у животу инспирише да буду такви. И заразили су цео свет оваквим видом телевизијске забаве. С обзиром на то да је одавно у целом свету политика постала најважнија важна ствар на свету и да се све врти око ње и због ње, није ни чудо да су сви ти силни ток-шоу водитељи постали толико популарни, а многи од њих и дуговечни, бавећи се отворено или ретко суптилније увијено управо политиком, најрадије заправо политичарима. И баш као такви су се „размножили” широм света. Као „франшизе”, амерички су богови овакве забаве добили којекуда своје малене копије. И ми смо на пригодним телевизијским каналима који су испостава америчког шоу-бизнис глобализма добили две такве копије задужене да критикују, извргавају руглу и „духовито вређају” све што је наше, а највише актуелну власт, дичећи се да су невиђено либерални и демократски настројени (осим према онима које мрзе или су плаћени да мрзе). И ту, као и у Маровим емисијама, екипа његових пудлица седи поред њега у студију да би се смејуљили на сваки његов виц, а публика се смеје и аплаудира после сваке његове изговорене реченице која би морала да буде смешна свима који га гледају. Другим (његовим свакако) речима – да морони поред ТВ-а знају када треба да се смеју. Ту су и пригодни гости увек на истој линији одбране напредних вредности новог поретка, па је забава са увек виспреним водитељем који ниједног тренутка не сме да испадне из фокуса пажње публике комплетна. Увек, додуше, иста до најситнијих детаља.
Контроверза унутар контроверзе
Али код Била Мара постоји и једна значајна разлика. Он се труди да остане контроверза унутар контроверзе. Да буде „неутрално пристрасан”, да се бори за сваки педаљ неолибералних вредности и демократије у коју мало ко још верује, а да истовремено напада наметање тих вредности из центара моћи који њему иду на живце. Њему је дозвољено да каже баш све, да псује и грди, да се вербално обрачунава чак и с председницима (од гадости које је изговорио на рачун Трампа док је био председник могла би да се напише књига, а због њих би у многим земљама света кривично одговарао), да исмева све политичаре без обзира на колико су високој функцији, да се дословно вербално иживљава на славним личностима, да тврди за сопствене сународнике да су безнадежно глупави… Зато је Мар постао један од политички најутицајнијих телевизијских забављача, па није чудно да су му у емисији гостовале најпознатије славне личности, али и председник Америке Барак Обама.
У најкраћем, нема шта током каријере није рекао, нема табуа који није напао, увреде коју није изрекао. Али радио је то веома вешто, најпре изузетно духовито и с позиције интелектуалца који је у односу на све друге божански супериоран. Иако је, дакле, арогантан и отрован, његове духовите опсервације на актуелне људе, теме и проблеме су га увек остављале не само нетакнутог на послу већ и славног. Додуше не увек; један посао, испоставило се, накратко је изгубио. Била је то лепа тезга на чувеној кабловској мрежи „Комеди сентрал” на којој је Мар 1993. године добио свој шоу „Политички некоректан”, који га је и прославио управо захваљујући горепоменутим атрибутима, односно, у најкраћем, форсирањем коментара пригодним наслову. Међутим, када је после чувеног терористичког напада на Америку изјавио да су терористи који су извели тај напад показали већу храброст од америчких трупа у Авганистану, шоу му је одмах скинут из понуде ове кабловске мреже. Није дуго био без посла. Већ 2003. године га преузима ХБО и даје му одрешене руке у стварању и вођењу ток-шоуа „Право време са Билом Маром”, који ће га поставити међу најпопуларније телевизијске звезде и на коме непрекидно ради све до данас. Успут је водио и интернет ток-шоу на Амазону „Амазонов акваријум са Билом Маром”, написао је неколико књига и користио сваку прилику да се појави као гост у емисијама других славних ток-шоу водитеља од којих га је највише ценио и зато неретко позивао у госте најчувенији и најдуговечнији од свих Лари Кинг. Представљајући себе као загриженог демократу, још одлучнијег апатеисту (особа која није заинтересована ни да прихвати ни да одбаци било какве тврдње да Бог постоји), „правог либерала”, врхунског интелектуалца и особу посебно богате интелигенције, он је у тим гостујућим епизодама код других најчешће врло самоуверено и с висине коментарисао актуелне политичке и друштвене односе најпре у Америци. У својим је емисијама, међутим, одувек далеко арогантнији и као критичар свега, свачега и свакога – суровији. Као што глупост, коју, како увек истиче, изузетно не подноси и стално јој се са своје супериорне висине исмева, користи за духовите опаске којима осваја популарност код публике, тако су му драги и политичари, политика, али и напад на религију и људе њоме обузете без обзира о којој је вери реч. Уосталом, сума свих његових отровних опаски на рачун религије мора бити реченица у којој је религију назвао неуролошким поремећајем!
Марова нова правила
Цитати извучени из његових емисија, посебно дела актуелног шоуа под насловом „Нова правила”, у коме он арогантно и с небеске висине просипа мудрости глупавој раји намећући јој (како наслов и налаже) нова правила. Тако, рецимо, Мар свог омиљеног пацијента Доналда Трампа, поред безброј погрдних коментара на његов рачун, често зове „опасним идиотом у Белој кући” (мада му ни Трамп није остао дужан назвавши га манијакалним левичарским радикалом и непријатељем Америке), па је сву своју популарност упрегао у то да укаже америчкој јавности да би повратак Трампа на место председника на следећим изборима могао да значи и крај Америке. Уверен у своју позицију интелектуалца упућеног у све тајне света и посебно америчког друштва, у своју мудрост и знање, Мар се често поставља на место комичарског месије који се бави предвиђањима у стилу „ево шта ће бити ако ме не послушате”, или супериорног саветодавца „о свему” својих сународника без обзира на којој се друштвеној и интелектуалној лествици налазе. А најпре је арогантни циник чији је једини истински дар да је веома духовит. Отров који носи у себи непрестано се испољава у његовим емисијама и наступима на телевизији. Отуд је он без последица по свој углед и друштвени статус највулгарнија ТВ звезда у историји ове врсте забаве, али је и најдуховитија. Често су његове опсервације сасвим на месту, промућурне и прецизне. Али и контрадикторне. Нападајући, рецимо, налоге новог светског поретка о питању нове родне номенклатуре и уопште геј права, он истовремено истиче како је на страни свих геј особа и како сматра да се њихова права морају поштовати. Исто је и о свим осталим питањима нових друштвених вредности које се намећу свету, а долазе с његове стране океана. Како на тај шизофрени начин истовремене осуде и хваљења нових вредности добија поене у публици, питање је на које наизглед нема одговора, а заправо је доказ безумља у које тоне наша цивилизација.
Месија Мар нуди једини излаз и каже: „Потребно нам је више људи који се неће устручавати да говоре. Ову земљу не воде бунтовници и слободоумни мислиоци. Воде је овце и конформисти!”
На другом месту је, чини се, у најкраћем сажео свет у коме смо данас: „Фашизам је када корпорације постану власт.”
О својој земљи и својим Американцима је изјавио: „Права осовина зла у Америци је генијалност нашег маркетинга и прождрљивост нашег народа!”
ИЗВОР: https://www.pecat.co.rs/2022/09/politicki-nekorektna-korektnost/