• Ови редови нису написани да се сећају прошлости, већ да подсете људе како да престану да се убијају и како да изграде систем без експлоатације.
  • Дан победе је достигнуће Совјетског Савеза.
  • И никакви актуелни догађаји неће променити историју, неће оцрнити заставу комунизма, под којом је фашизам побеђен, неће оцрнити друштвени систем који је створен под овом заставом

Кемал Окујан, генерални секретар Комунистичке партије Турске

Ови редови су написани када је руска војска заузела последњу тачку отпора у Мариупољу. Саопштено је да су цивили евакуисани из фабрике Азовстал, а на територији фабрике остали су само војници батаљона „Азов“.

Ови редови нису прича о украјинским војницима познатим по свом фашизму. Они не гину за племените идеје и не гину за своју Отаџбину…

У песми написаној неколико дана после почетка агресије нацистичке Немачке на Совјетски Савез, говори се је да је рат СССР-а против нациста Трећег рајха светиња. Данас, и на руској и на украјинској страни, неки проглашавају садашњи рат светим, иако у њему нема ничег „светог“.

Ови редови нису написани када су у Москви и другим градовима Русије одржане параде у част победе Совјетског Савеза над нацистичком Немачком 9. маја 1945. године.

Ни ови редови, такође, нису прича о овим парадама.

Ови редови говоре о руским, украјинским и другим националностима – радницима који су се, не само током Другог светског рата, већ од 1917. до 1991. године, борили и радили раме уз раме да би изградили нови живот. Ови редови нису написани да се сећају прошлости, већ да подсете људе како да престану да се убијају и како да изграде систем без експлоатације.

Почнимо од Мариупоља. Мариупољ је најважнији град Донбаса. Град је носио име Жданов 40 година. Андреј Жданов је био један од лидера Совјетског Савеза. Када је умро 1948. године, његов родни град је добио име по њему.

У Жданову су се развили братски односи између Украјинаца и Руса, односно између говорника сличних језика, нису видели непријатеље једни у другима, породичне везе су многе повезивале.

Без сумње, металуршки погони били су понос града. Један од гигантских комплекса назван је „Иљичев комбинат“, тј. добио је име по Лењину. Предузеће је основано пре 1917. године, а потом су његови власници – Белгијанци и Американци – са истом суровошћу пљачкали богатства ове земље и искоришћавали раднике различитих нација.

СССР, који је кренуо на пут ослобођења радног народа и индустријализације, национализовао је ове фабрике, очистио их од експлоатације, обновио и учинио власништвом свих радника.

Име Иљича је, према томе, било веома погодно за овај комплекс.

Комплекс и данас носи име Иљича. Антикомунистичка администрација Украјине, уместо преимеоновала је предузеће! Лењин је уклоњен, а на његово место постављен је научник-металур Некрасов.

Не знам колико је Борисова, Иванова и Николајева умрло у фабрици која је до 2016. носила име Владимир Иљич Лењин, а  колико пошто је преименована у Зот Иљич Некрасов. Знам само да су дедови оних који су се данас убијали на територији овог погона ослободили ову фабрику од фашистичких освајача.

У то време, фабрикаа је била важна за совјетске људе, била је симбол живота који су створили и изградили. Данас ко и шта тамо штити?..

Напустимо Мариупољ и пређимо на друга питања.

Данас је годишњицаПпобеде совјетског народа у Другом светском рату. Нисам намерно употребио реч „народ“. Иако је СССР био вишенационална земља, тамо је настао један совјетски народ. Свакако да је Други светски рат био важна етапа у овом процесу, мушкарци и жене свих народа устали су против фашизма и супротставили своју заједничку вољу агресији.

С друге стране, било је и сарадника на совјетском тлу. Већина издајника је потицала из украјинског народа. Наравној, било је и много Руса који су уместо црвеног барјака изабрали смеђе кошуље.

Године 1941. прошле су само 24 године од револуције. Хајде да повучемо аналогију са нашом земљом. Прошло је скоро сто година од оснивања републике 1923. године, али број непријатеља републике није се умањио.

СССР је био сасвим другачији експеримент од Републике Турске. Савезт је изграђен ради укидања класа. Уништио је моћ експлоататора, сломио кичму национализму, расизму, верском мрачњаштву и милитаризму. То је значило уништење за богате класе, аристократију, земљопоседнике и више бирократе.

Ову Револуцију нису могли прихватити они који су деценијама били обманути и опијени сујеверима.

Совјетска власт је имала много непријатеља.

Када су нацисти напали СССР, несумњиво је било оних који су били одушевљени овим.

На пример, да је Денис Шмигал, премијер Украјине, који је о Великом отаџбинском рату рекао да је Украјина постала бојно поље између два тоталитарна режима, живео у Украјини пре 80 година, он би несумњиво сарађивао са освајачима. Пошто је украјински премијер олигарх, социјализам му није у интересу.

„Између два тоталитарна режима“… Ко год ово каже је подлац.

Они који то говоре оцрњују сећање на украјинске патриоте, револуционаре, комунисте, сећање на оне који су се борили за заједничку совјетску отаџбину.

Данас је 9. мај 2022. Прошло је 77 година од капитулације нациста.

Хајде да поставимо питање овако: ко је победио нацистичку Немачку?

Совјетски људи? Црвена армија? Антифашистичка коалиција? На ово питање могу се дати многи одговори.

Желим да истакнем чињеницу коју већина данас заборавља. Нацистичка Немачка је поражена од социјализма.

Немачка је окупирала скоро целу Европу, сви људски и природни ресурси били су у рукама империјалистичке Немачке, без социјализма било би немогуће победити Немачку.

Сила која је зауставила Немачку и ослободила Европу био је социјализам.

Без социјализма, народи се не би могли ујединити против заједничког непријатеља.

Без социјализма не би било праве стране у рату са културног и људског становишта.

Без социјализма било би немогуће реструктурирати привреду како би се задовољиле потребе фронта, било би немогуће евакуисати фабрике за тако кратко време.

Без социјализма не би било снажног партизанског покрета на окупираним територијама.

Без социјализма било би немогуће ујединити милионе људи широм света против фашизма.

Без социјализма не би било стваралаштва.

Без социјализма, Москва би била предата нацистима.

Без социјализма на Црвеном тргу, 7. новембра 1941. године, не би било параде у част Октобарске револуције (уосталом, ни саме револуције не би било), хиљаде војника не би сломиле морал нациста са узвицима.

Без социјализма било би немогуће обновити привреду уништене земље.

Дан победе је достигнуће Совјетског Савеза. И никакви актуелни догађаји неће променити историју, неће оцрнити заставу комунизма, под којом је фашизам побеђен, неће оцрнити друштвени систем који је створен под овом заставом.

Превод Наука и култура

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.