Новосадска рација – Фото: printscreen

Градска власт је одлучила да се оглуши на апеле антифашистичких организација, које сматрају да се на овај начин врши својеврсна ревизија историје и ипак подигне спорни споменик.

На списку „невиних жртава“ налазе се и 10 осведочених ратних злочинаца и колаборациониста, који су директно учествовали или подстрекивали стравичне злочине на територији Новог Сада за време окупације у Другом светском рату.

Како тврде из Антифашистичког фронта „23. октобар“, списак спорних имена је знатно дужи.
Иницијатива потекла од Савеза војвођанских Мађара

Иако се споменик гради сада, иницијатива да се он подигне покренута је још 2017. године. Потекла је од Савеза војвођанских Мађара.

СВМ се у својој иницијативи позива на списак који је саставила Комисија за тајне гробнице настрадалих цивила после 12. септембра 1944. године, коју је Влада Србије основала 2009. године, али и на рад Међуакадемске комисије САНУ и Мађарске академије наука.

Она је основана годину дана касније, на иницијативу тадашњих председника Србије и Мађарске, Бориса Тадића и Пала Шмита (Фидес). Поменута тела никада нису завршила своје задатке на утврђивању коначних спискова, пише 021.

Скупштина града подржала је иницијативу СВМ, а након „слегања прашине“, постављање споменика на углу Улица 1300 каплара и Иве Андрића почело је прошле недеље. Скулптура тешка око две и по тоне је дело академског вајара Ласла Силађија, а споменик се израђује од мермера.

Списак броји око 1.300 имена такозваних невиних жртава са подручја Новог Сада, међу којима се налазе осуђени ратни злочинци и организатори Новосадске рације, открио је Антифашистички фронт „23. октобар“.
Ко су осведочени фашисти и злочинци који ће овом приликом бити аболирани

Спорних имена је више, али „23. октобар“ открива којих 10 особа ће добити споменик уколико се испуњење жеље СВМ-а оствари.

Нађ Миклош (РКТГ-54089) – окупациони градоначелник Новог Сада, одговоран за ратне злочине почињене у граду током окупације.
Крамер Ђула (РКТГ-28591) – члан Горњег дома мађарског парламента. Један од чланова легитимационог Одбора за време рације у Новом Саду 1942. године.
Зомбори Ђула (РКТГ-28598*) – управник окупационе полицијске капетаније у Новом Саду. Учествовао је у припреми и спровођењу рације у Новом Саду.
Батори Геза (РКТГ-28594) – потпуковник жандармерије, командант жандармеријских одреда који су учествовали у рацији 1942. године.
Поповић Л. Милан (РКТГ-7159) – злогласни колаборациониста и „представник“ бачких Срба у мађарском парламенту за време окупације.
Хеђи Јожеф (РКТГ-4483)- припадник органа Контрашпијунаже. Лично је злостављао жртве током рације 1942. године.
Балог Имре (РКТГ-22743*) – током рације убијао чак и децу, бајонетом. Лично је то признао пред радницима фабрике Ристић у Новом Саду.
Нађ Јелена (РКТГ-7127) – одговорна као подстрекач на убиство четири члана породице Црње у Новом Саду током рације 1942. године.
Радосављевић Лајош (РКТГ-7165) – одговоран као подстрекач на злочине почињене током рације у Новом Саду у улицама Цара Душана и Арсе Пајовића.
Тот Јанош (РКТГ-27308*) – учествовао у масовним убијањима и саучесник у убиству девет чланова породице Коларов – Машин из Руменачке улице.

Протест најављен за понедељак, 11. јул

Комисију која је саставила овакав списак „невиних жртава“ није водила намера превладавања болних периода наше историје, сматра Антифашистички фронт „23. октобар“.

Фото: Фејсбук / Антифашистички фронт „23. октобар“

„Ову комисију је водила једино и искључиво жеља за дискредитовањем Народно-ослободилачке борбе и ревизијом историје, а пре свега представља тежњу да једна злочиначка власт легитимизује злочине претходника. Антифашистички фронт 23. октобар није против одавања почасти онима који су неправедно страдали приликом ослобађања наше земље од фашистичких окупатора, али се одлучно противимо постављању споменика којим би била одата почаст онима који су починили највећи злочин над нашим суграђанима у историји нашег града.

Нови Сад не може и неће отрпети ову неправду и монструозну ревизију историје града. Јасно и гласно поручимо да то неће проћи“, апелује „23. октобар“ уочи протеста који је заказан за понедељак, 11. јул у 18 часова испред градилишта споменика.
Убица браће Јовандић међу „невиним жртвама“

Иначе, поменути Јанош Тот је јавности познат као вођа мађарске јединице која је убила петорицу браће Јовандић, што је једна од најтрагичнијих прича у вези са рацијом.

Породица Јовандић – самохрана мајка Јелица и синови Живко (20), Паја (24), Сава (26), Милорад (28) и Бора (15), живела је у Пирошкој (сада Руменачкој) улици, када су у њихову кућу 1942. године упали жандарми и убили њену децу. Јелица је гледала као њихове лешеве жандарми вуку по снегу, у правцу Дунава.

Улица у Новом Саду носи име по браћи Јовандић, а Град је ове године, обележавајући 80 година од Новосадске рације, открио спомен-плочу посвећену Браћи Јовандић на Булевару краља Петра И. Као сећање на страдање петорице браће, посеђено је пет јаблана и једна јела.

Битно је напоменути да се на самом споменику неће налазити ниједно име. На плочи ће на српском, мађарском и немачком језику бити угравирано „Спомен-плоча невиним жртвама“ и „1944/45“.
Да Вас подсетимо: На улицу- ДА, али не уз фукару, иначе ћемо се борити за поразе!

Како је за 021.рс недавно изјавио члан Антифашистичког покрета „23. октобар“, социолог Милош Перовић, и међу члановима владајуће коалиције, па и владајуће Српске напредне странке, има оних који се противе подизању овог споменика, али градска власт на овај начин мора да „испоштује“ договор Вучића и Орбана.

Шта каже Пастор?

Председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор у разговору за Н1 је у јануару изјавио да се споменик диже невиним жртвама које су страдаоци одмазде која је уследила 1944. и 1945. године као последица догађаја 1942. године у Шајкашкој. Упитан за списак поменуте комисије, на основу ког је СВМ поднела захтев за подизање споменика, Пастор каже да је намера комисије и њеног списка била „потпуно другачија“ у односу на намеру СВМ-а.

„Односно, намера приликом сачињавања тог списка је била потпуно другачија. Ту се није радило о невиности или о виновништву, него практично о необележеним гробницама. У тим гробницама има пуно тела мртвих. Али оно што је неспорно и мислим да је то битно – ми споменик не желимо дизати било каквим злочинцима, него желимо дизати невиним жртвама. А што се Новог Сада тиче, било их је више од 1.300. Ако погледате тај списак, онда ћете видети у фусноти иза ових имена да су осуђени и да су стрељани. Ми поново кажемо – не желимо поистоветити чиниоце недела и недужне жртве, већ желимо дизати споменик недужним жртвама и то једино што је суштина. никада то нисмо желели изједначавати“, рекао је Пастор.

Пише: Горица Николин

ИЗВОР: 021

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *