Ову сам слику направио давне 2006. године на Копаонику у вријеме неког скијашког такмичења. Застава БиХ је окренута наопако. Можда су исто тако и македонска и аустријска заставе окренуте наопако, али се због симетричног изгледа то не примјећује.
Помислио сам тада, да домаћини то раде намјерно, али сам свједок, а имам и доста слика на ову тему, да је ово ипак најзаступљенији манир баш у БиХ.
До дана данашњег нисам схватио овај ритуал. Да ли се заиста ради о немару или некој намјери нисам још разабрао, пошто је наопако окренутих застава највише по БиХ и што је најинтересантније у томе предњаче у ФБиХ која се иначе највише куне у босно-херцеговство и намеће га свима.
Додуше оваква застава нам је наметнута и није резултат договора конститутивних нација и народа који живе у БиХ. Окупатор је наметнуо ОХР да нама влада и рекао да ће овако да нам изгледа застава. Можда је због тога понашање према овој застави овакво. Много шта је у БиХ наметнуто, није уопште ствар договора, наопако је постављен систем, па људи инстиктивно окрећу и симбол те државе наопако.
Можда је тако, а можда и није, истраживачко новинарство би се могло позабавити овим феноменом, а не само да извршава команде страног владара.
Ових дана поново сецесиоинсти од Југославије инсистирају да се датум сецесије слави као општи празник у БиХ, што поново вријеђа народ који је хтио да остане у тој држави. Присилима се неможе остварити никада никакав суживот, па пошто константно врше присиле, закључак који се намеће је да им није ни стало до суживота.
Дан сецесије је нерадни дан у Сарајеву и град је окићен БХ заставама украјинских боја, плаво жутом, а да ли је и то случајно или намјерно одабрано ето опет посла за истраживачко новинарство.
Манир окретања застава наопако поново је на сцени. И не само да то раде одрасли, то раде и дјеца која у школама цртају државно знамење наопако.
Изгледа да има неких крајева свијета гдје мир није уопште могућ, осим ако …
Душко Бошковић, дописник из Сарајева