Шта духовност нашу краси? –

Кад на влашком поју Власи.

Спасење се свуд сад гласи –

За певницу стижу Власи.

Ако треба да нас спаси,

Прискочиће Азем Власи.

„Душе лове ко аласи

Епископи наши!“: Власи.

Влах постани, час не часи,

И запевај: „Сви смо Власи!“

Румунију много сврби

Што су Власи били Срби,

Ал им Синод тугу гаси

Срби опет биће Власи.

 

+ + +

Дана 15. августа 2021. године одржан је у Зајечару састанак Kонсултивног радног тела за сарадњу са СПЦ при Националном савету Влаха – председника Влашке странке Јанка Николића и председника НВО „Гергина“ др Синише Челојевића са Преосвештеним Епископом тимочким г. Иларионом, саопштила је Влашка странка а преноси Епархија тимочка.

Тема састанка је постепено увођење влашког језика у појединим деловима богослужења у местима са претежно влашким живљем, а где за то постоји реална потреба и интересовање. Његово Преосвештенство г. Иларион, пренео нам је да је имао више консултација са Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, те да је о овоме било разговора и на овогодишњем редовном заседању Сабора. Такође, разговори на исту тему су вођени и са Сватјејшим Патријархом г. Порфиријем приликом посете Тимочкој епархији у Kладову и Доњем Милановцу. Kонстатовано је да постоји добра воља и оправданост за коришћење влашког језика у појединим кључним деловима богослужења, нарочито због неканонског деловања сестринске Румунске Православне Цркве коју спроводе појединци у епархијама са претежно влашким живљем, понајвише у Тимочкој и Браничевској епархији.

Закључено је да почетак увођења делова текстова на влашком језику и богослужење су ствар техничке природе и да ће се то постепено реализовати од места до места, тамо где се свештеници СПЦ сматрају Власима или познају влашки језик, те знају да одређене делове богослужења одслуже на влашком језику. О овој теми било је речи и раније, али сада се полако стичу услови за спровођење у дело. Такође, важно је поменути и чињеницу да постоји сасвим нормална комуникација свештенства са мештанима на влашком језику и мимо богослужења.

Пренето нам је такође, да постоји намера да Српска црква упути још једно братско, али протесно писмо поглавару Румунској православној цркви, са апелом да обустави ово њихово неканонско деловање на територији СПЦ, а које је мимо договора двеју цркава и држава, те да пастирско деловање могу спроводити на територији Војводине, тј. Баната, где постоје парохије са румунским становништвом.

ИЗВОР: Епархија тимочка

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *