Колика је само иронија то што један од наших највећих глумаца Павле Вуисић није волео комунисте, док су они њега обожавали.
У тој причи односа између Паје и комуниста остала је и анегдота када су га киднаповали са његовог чувеног сплава на Ади и одвели на пријем код Тита, а све поводом снимања филма „Неретва“. Ту анегдоту је једном приликом за један недељник испричала његова жена Мирјана Вуисић:
– Ја сам већину прича о Павлу сазнала после његове смрти. Он није желео да прича. Када је умро, сакупила сам његове пријатеље да испричају све што знају. Тако сам сазнала и за то када су га покупили на Ади. Он је наравно био обучен ‘апа драпа’, за сплав. Одвели су га на Дедиње и хтели су да га лепо обуку. Он се бунио и рекао да неће. Ако сте ме узели оваквог, водите ме оваквог, говорио је. Тито је чуо да се неко буни и повео га са собом и онда су се испричали.
Пројекција каснила због вискија
Постоји и дужа, „дотерана“ верзија овог догађаја која Брозу више иде у прилог. Она гласи овако:
Ова необична прича одиграла се једног врелог августовског дана у Београду 1969. године. Њени актери – прослављени и надалеко чувени бард српског глумишта Павле Вуисић и маршал и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито.
Његове култне улоге и брилијантна глума свима су остале у сећању. Павле Вуисић један је од великана српског глумишта, а због свог специфичног сензибилитета и несвакидашњег хумора, иза њега су остале анегдоте које се и данас препричавају. Као на пример, она о томе како је Паја упознао Тита.
Неколико месеци пре премијере југословенског ратног спектакла “Битка на Неретви” на Белом двору организована је посебна пројекција “само за очи” маршала.
Било је предвиђено да Тито упозна екипу која је радила на филму, па су да присуствују позвани сви – од шминкера до комплетне глумачке поставе са изузетком Орсона Велса који је био оправдано одсутан. Позив се, наравно, односио и на Павла Вуисића, који је у филму играо шофера Јордана.
И тако се догодило да два униформисана официра покупе славног глумца са његовог сплава на Сави и одведу пред капије двора на Дедињу где су га дочекале девојке чији је задатак био да Пају одведу до гардеробе и дају му лепо, свечано одело предвиђено за пријем код Тита.
Обучен у своју “аласку униформу” – бермуде, раскопчана пругаста кошуља, папуче избледеле од песка, Павле Вуисић није имао ни најмању намеру да обуче “пингвински костим”.
– Ја не морам ништа! Можда ви да га пробате, а да се ја вратим на Аду – кажу да је викао док су се пробијали до гардеробе.
Непријатна ситуација је потрајала. Паја није одустајао и чинило се да није било те силе која би га натерала да се предомисли и ипак “упаради”. Галама је била толика да ју је, ходајући ка дворани, чуо и сам Тито.
Заобилазећи своју пратњу маршал је сам отишао до гардеробе и отворио врата. Сви су заћутали.
– Друже, јесу ли ваши шофери носили одела и кравате у рату? Терају ме да ово обучем, а сви знају да сам ја у филму шофер Јордан – као из топа је испалио глумац.
Прича каже да се Тито насмејао, пришао и загрлио Павла Вуисића одводећи га у једну малу, споредну просторију. Нико није знао шта се унутра дешава. Само је у једном тренутку конобар унео виски. Пројекција је каснила.
Павле Вуисић никада није причао о догађајима од тог дана. Био је то званично његов једини сусрет са Титом.
Ћебе за Тита
Један пријатељ на Ади је видео како га воде и њему је Павле рекао:
„Слушај, ако некоме будеш причао, не постојиш за мене“. Било га је срамота што је ишао код Тита, испричала је пре неколико година Мирјана Вуисић и подсетила нас на још једну анегдоту о односу Павла и Тита.
Овога пута, Тита на зиду.
Ушао је, наиме, Павле у кафану на Ади и када су га питали шта жели, он је рекао: „Ћебе.“ А шта ће му ћебе? Па да прекрије Титову слику, јер не може да га гледа…
Новости / Историјски забавник