„Цео јеврејски свет данас мора да се уједини против руског диктатора“

Како је могуће, наводећи ово, остати руски бизнисмен?

Јунак мог данашњег чланка Мојша Кантор је руски олигарх првог таласа. Да ли сте знали да такав постоји? За разлику од других „наших” милијардера, Кантор скоро никад  „не блиста“, иако га богатство од скоро четири милијарде долара ставља у раван са најбогатијим Јеврејима у Русији.

Али сада је сам скренуо пажњу на себе. Верујте ми, оно што је урадио овај «гадянин», оштрог језика попут Владимира Иљича, је вредно пажње. Уопштено говорећи, ако се овако настави, онда ће у блиској будућности Руси бити приморани да покрену свенародну расправу о јеврејском питању с обзиром да све више „синова Израела“ укључује у информациони рат против наше домовине и … садашњег председника.

Дакле, руски милијардер Вјачеслав (Мојша) Кантор, тежак 4,2 милијарде долара (према „Форбсу“), највећи је акционар компаније за производњу ђубрива „Акрон“. Према руском Министарству спољних послова, Канторово пословање је од виталног стратешког значаја за руску економију.

Међутим, у Европи је Кантор познатији као носилац једне од највиших функција (!) у светској јеврејској заједници, председник је Европског јеврејског конгреса (ЕЕК). И између осталог, филантроп, редитељ, добротвор и много другог. Шеф Селф центра за проучавање савременог европског јеврејства на Универзитету у Тел Авиву. Шеф фондације Светског форума о холокаусту. Директор Музеја авангардне уметности – МАГМА на основу његове приватне колекције. Шеф Међународног луксембуршког форума за спречавање нуклеарне катастрофе, у чијем је надзорном одбору, пажња, и сам Хенри Кисинџер. Сложићете се, позамашно!

На Интернету можете пронаћи трагове разних Канторових активности. На пример, покровитељство секте Хабада (повезана са ЦИА-ом и регрутна структура за Американце иза кулиса). Још у пролеће 1994. године у Великом Новгороду свечано је представљен један од главних добротворних пројеката Вјачеслава Кантора под називом „Хабард хуманитарни центар – Новгородска школа дијанетике“. Као оснивач био је хемијски погон „Акрон“.

Шта је још занимљиво? Кантор је виђен како спонзорише националне батаљоне у Украјини. Оно што ову чињеницу чини еклатантном јесте да се новац који иде за издржавање украјинске војске зарађује овде, у Русији, на рачун богатства руских рудних ресурса.

И ево једне интересантне чињенице, која већ говори о нивоу Кантора на скали „небожитеља“. Он је 2015. именовао Тонија Блера за председника Европског савета за толеранцију и одговорног за борбу против антисемитизма. Да ли претпостављате питање? Кантор је именовао Блера… бившег премијера Велике Британије, ако је неко заборавио. Шта би све ово могло да значи, ма колико наш јунак припадао „свемирској“ касти наднационалних конгломерата? Организацију је основао и финансирао сам неуморни Кантор, а активности ЕСТП-а, иначе, подржава и познати „филозоф“ и „политички мислилац“ Бернар-Анри Леви. Да, да, исти онај ђаволопобни стручњак за обојене револуције који је недавно ишао у Кијев на консултације са Зеленским.

Светски форум о холокаусту – опет рукотворина Кантора – одликује се и високим учесницима, његовим догађајима су присуствовали принц Чарлс, Макрон, потпредседник САД Мајк Пенс и … В. Путин, који је (опет) у 2017. одликовао „вредног“ Кантора Орденом части „за професионална достигнућа и дугогодишњи савестан рад“.

Путинов човек је постао вођа Јевреја Европе!“ – да, било је времена када је руска штампа излазила са таквим, у духу „стаљинистичке петолетке“, бомбастичним насловима… Било је, али је прошло!

Чим се Дамоклов мач надвио над „пропутиновским“ олигархом, појавила се претња његовом положају, моћи и капиталу, све је ишло по сценарију „не даје се никоме“. Бивајући сервилан пред „клупским друговима” највишег степена и покушавајући да их убеди да је „један од њих”, Кантор, у вези са догађајима који су почели у Украјини, заправо, на самом почетку операције, јавно је назвао Путина -Хитлер! По смелости и одлучности свог чина, Мојша се могао упоредити само са Ходорковским (остали „руски“ олигарси и даље нервозно шкргућу зубима, али ћуте).

Дакле, ево изјаве истраживача Кантор центра од 8. марта ове године поводом руских „ратних злочина“ у Украјини и искривљавања холокауста:

„Осуђујемо ничим изазвану агресију Русије и подле ратне злочине почињене по налогу Владимира Путина. Агресија у фашистичком стилу је у супротности са важним моралним лекцијама које је човечанство требало да научи из нацистичког периода, укључујући светост људског живота и суверенитет демократских, мирољубивих нација.

На Путиновим рукама је крв хиљада жртава, укључујући и децу. Његова политика је егзистенцијална претња светској демократији, миру и безбедности. Изјавом да је данашња Украјина, са њеним јеврејским председником, нацистичка, Путин додатно додаје увреду повреди банализујући сећање на Холокауст. Потпуно је дискредитовао своје раније залагање у борби против антисемитизма и ставио се у редове озлоглашене групе људи који искривљују Холокауст. Као мањина у свим земљама осим Израела, Јевреји су итекако свесни да су фашистички режими најозбиљнија претња њиховом постојању, а демократија најбоља гаранција за њихово добро. Као студенти историје, знамо да постоји време за нијансе, али постоји и време за искреност. Дакле, веома смо директни и јасно се противимо ратним злочинима, Путиновом угњетавању и претњама“.

Сложићете се –  врло грозна и врло „директна“ изјава. Чини се, зашто не клетва? Али ето пеха… Штампа је 6. априла објавила још једну групу бизнисмена и банака из Русије који су се нашли на листи санкција Велике Британије, међу којима је – нећете веровати – главни корисник „Акрона“ Вјачеслав Кантор.

Упркос припадности „космонаутима“; упркос блиским везама са британским политичарима и личностима из естаблишмента, укључујући Тонија Блера и принца Чарлса; упркос искреном „Путин капут!“ – САНКЦИЈЕ.

Европски јеврејски конгрес је одмах одговорио са огорчењем да је „дубоко шокиран и потресен одлуком“, украјински рабини су убацили своје „бла бла“. Али ништа није могло да утеши „јадног олигарха“ у његовој тузи. Да, Канторовом стрпљењу се неизбежно ближио крај. И сада, већ следећег дана након објављивања санкционих спискова, 7. априла ове године, на страницама истог Кантор центра, „змија” која се дави праснула је у очајнички крик проклињања. Наш садашњи председник В.В. Путин су назван „Непријатељем Израела“… „Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.“ (Пс. 137,9), помислила сам и прекрстила се.

„Власник компаније Акрон“, написала је К. Жукова на Компромату-1 након инцидента, милијардер Вјачеслав Кантор де факто, игра двоструку игру у вези са специјалном војном операцијом у Украјини. Његов израелски фонд „Кантор центар” ултимативно захтева да се јеврејски свет уједини против „руског диктатора”, називајући Владимира Путина „непријатељем човечанства”. Председник Европског јеврејског конгреса Вјачеслав Кантор до последњег је покушавао да избегне да се нађе на свакојаким санкционим листама. Извори кажу да је Кантор живећи у Лондону провео прошли месец путујући између водећих јеврејских банкара у Европи, молећи их за заштиту од санкција против њега и „Акрона“.

Шта је бизнисмен говорио током ових састанака није поуздано познато, али је кулминација била публикација коју је потписао шеф Фондације Кантор центар Урија Шавит под насловом „Путин. Непријатељ народа“. Не чуди што до јуче компанија господина Кантора (као и он лично) није доспела на санкционе листе Европске уније, САД и Велике Британије. И тек 6. априла само су га Британци уврстили на стоп листу. А Европљани и Американци и даље „не примећују“ „Акрон“. Према изворима, то је управо због антипутинове реторике коју себи дозвољавају страни фондови и аналитичари, које је великодушно финансирао друг Кантор.“

Поставља се питање: да ли се наш јунак превише заиграо? Не би ли Русија у овако тешком тренутку требало да се ослободи ове „пете колоне“, која зарађује код нас, а троши их на антируску пропаганду у иностранству? Зашто Владимир Путин толерише лидера Европског јеврејског фонда и дозвољава му да зарађује милијарде долара, упркос његовом отвореном антидржавном ставу?

Дакле, шта је Кантор написао (додуше кроз уста директора фонда под његовом контролом) на сајту свог Центра за проучавање европског јеврејства Универзитета у Тел Авиву? Питам се зашто се, како стоји у поднаслову, „цео јеврејски свет данас мора ујединити против руског диктатора“? Цитирам у целости сачувану копију документа објављеног на израелском аналитичком порталу «Детали». Громку изјаву Кантор центра цитирао је и британски леволиберални «The Guardian».

„Да ми је дато 10 центи сваки пут када наиђем на фразу „супротно ономе што је Фукујама написао 1989…“, већ бих био богат“, почиње Шавит свој материјал. – Јапанско-амерички филозоф Фукујама предвидео је „крај историје” у чланку у неоконзервативном часопису National Interest у време када је распад Совјетског Савеза и источноевропског блока био далеко од краја. Чланак је добио светску славу. Као и многе друге познате текстове, мало ко га је заиста прочитао… Тако многи погрешно тумаче Фукујамину претпоставку да у постсовјетском свету неће бити ратова и сукоба.

Али ово није оно што је Фукујама претпостављао. Он је рекао да је историја такмичење између универзално применљивих структура управљања и да је то такмичење завршено банкротом комунизма. Ово је тачно. Али у последње две деценије, Русија је, као и Кина, изазивала светски поредак предвођен Американцима – само што то нису учинили у име универзалне идеологије попут комунизма. Напротив, оба режима су заступала идеју да нације имају јединствен карактер и да су производ јединствених околности и да се према томе морају политички развијати.

Са изузетком исламизма у стилу „Исламске државе“ (забрањене у Руској Федерацији. – Ред.), либерална демократија остаје једина идеолошка сила која је свима привлачна. Иначе, ИСИС више не постоји као држава.

Овде лежи разлог руског фијаска у Украјини. У лошим старим данима комунизма, Совјети су могли да нађу савезнике у поробљеним земљама које су делиле или се претварале да деле њихову веру у марксистичке утопије. Ови савезници су били совјетске марионете, али контролисане у име универзалног идеала. Стога је њиховим људима требало времена да схвате да их је Москва поробила. Неки ово никада нису разумели.

У стварности, описаној у Крају историје, Русија нема ништа осим руског национализма да понуди суседима које жели да покори. Али Украјинци, као што смо открили последњих недеља, нису солидарни са идејом руског национализма. Они су патриоте Украјине. Као што су Пољаци пољски патриоти, Румуни су румунски, а Мађари мађарски патриоти. Стога се удружују у одлучном супротстављању руском националистичком империјализму. Зато је Путин некако осуђен на неуспех.

Ако он некако добије рат, Украјина ће постати његов Авганистан и његова држава ће остати парија. Ако не успе да заузме Украјину, то ће постати његова Фокландска острва. У сваком случају, у једном тренутку би морао да одговара пред хиљадама ожалошћених мајки.

Важно је видети Путина какав јесте, али и видети каква будућност њега чека. Дошли смо до тога да се морално-етички фактор не може одвојити од цинично-стратешког.

Путин је непријатељ човечанства. Ову „титулу“ је добио за чињење ратних злочина, убијање, протеривање милиона жена и деце из њихових домова и изазивање глобалне кризе у свету коме је преко потребан опоравак од COVID-19.

Путин је непријатељ Русије. Претворио је нацију са великим потенцијалом у пропалу клептократију, а сам је постао главни лопов. Он је руску војску претворио у подсмех чији ће се неуспеси деценијама проучавати на академијама.

Комунистичка Русија је била репресивна држава заснована на обманама, али је неколико деценија била научна сила и моћна глобална војна сила. Путинова Русија је само деспотска држава заснована на превари.

Не верујте западним „експертима из Кремља“ који увек предвиђају кризе након што се догоде. Они инсистирају да диктатор и његов рат остану популарни. Да је тако, Путин не би агресивно уништавао слободну штампу и затварао, мучио и убијао противнике. Да је тако, он би омогућио праве, транспарентне изборе.

Путин је непријатељ Јевреја. Постоји тенденција да се ово заборави, али невоље европских Јевреја нису окончане поразом нацизма. Четири деценије јеврејски живот је био потискиван у целом совјетском блоку. Јевреји су се суочили са широко распрострањеним, урођеним антисемитизмом, и неприкривеним. И њима је, као и осталима, ускраћена слобода кретања.

Ово се радикално променило падом совјетске диктатуре.

Пошто су Јевреји мањина у свакој земљи осим у Израелу, либерални демократски светски поредак је једина дугорочна гаранција за безбедност и просперитет јеврејских дијаспора. Ово је светски поредак који Путин сада свесно настоји да уништи.

Путин је непријатељ Израела. Супротно популарном веровању, иранско нуклеарно оружје само по себи није егзистенцијална претња са којом се Израел суочава. Ирански нуклеарни напад на Израел резултирао би обостраним уништењем, и Иранци то знају. Али са нуклеарним кишобраном, Иран би могао слободније да користи Сирију и Либан као базе за масовне и трајне ракетне нападе на Израел.

Права егзистенцијална претња Израелу је Асадов режим који подржавају Иран и Русија. Путин својим присуством у Сирији уцењује Израел.

Да није било ратног злочинца Путина, ратни злочинац Асад се не би одржао на власти, а Иран би изгубио велики део свог утицаја у региону. Сви су они део исте осовине зла.

Рат у Украјини није између анђела и демона. У политици нема анђела. Међутим, ово је рат између младе, али достојанствене либералне демократије у настајању, предвођене енергичним, инспиративним јеврејским председником, и опасног диктатора са манирима лажног месије.

Дошло је време да се отворено стане на страну истине и стане на крај оклевању и калкулацијама.

Доста је наше неутралности. Доста је ових „да, али …“. Доста је двосмислених формулација. Доста је наводно превињеног релативизма. То је неморално, срамно, постаје опасно.

Ибзен нас је учио да је најмоћнија особа на свету она која стоји сама. Страх да урадите праву ствар је често страх од тога да будете сами.

Зато, у овом историјском тренутку, док се приближавамо празнику Пасхе наше слободе, јеврејски лидери, организације, заједнице и интелектуалци широм света морају да се удруже и недвосмислено захтевају да Путин буде свргнут и приведен правди“, закључује свој материјал професор Шавит.

Колико се ова вербална ерупција показала ефикасном, сазнаћемо врло брзо, наиме из садржаја предстојећег новог пакета санкција ЕУ. У међувремену, „Финам“ уверава да је, упркос санкцијама Уједињеног Краљевства, „Акрон“ поново у фаворитима:

„Произвођачи ђубрива „Акрон“ опорављају се од локалних падова у нади да ће ограничења која земље ЕУ могу наметнути после Британије, ако утичу на њихову поизводњу, бити много мања него у другим секторима.“ Живи били, па видели!

ИЗВОР: ruskline.ru

Превод са руског: „Борба за веру“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.