• Да Стаљинов однос према римокатоличанству и Ватикану није био тако површан као што би могло изгледати из Черчилове опаске сведоче и друге чињенице. У мају 2018. италијански лист „Ла Стампа“ објавио је чланак у којем се наводи да је Стаљин после Другог светског рата покушао да поправи односе између Совјетског Савеза и Ватикана

 АУТОР: Станислав Стремилдловски

О изгледима за размену амбасада између СССР-а и Ватикана разговарало се још раних 1950-их. Штавише, према речима италијанског истраживача, Стаљин је разговарао о могућности свог личног сусрета са папом Пијем XII.

Уобичајено је да се о ставу совјетског лидера Јосифа Стаљина према Ватикану суди по његовој примедби, коју је британски премијер Винстон Черчил својевремено навео у својим мемоарима.

Говорећи о посети француског дипломате Пјера Лавала Кремљу, Черчил је поменуо како је Стаљин у разговору о папи питао колико Ватикан има дивизија. Мање је познат одговор папе Пија КСИИ, који је, примивши вест о Стаљиновој смрти у марту 1953, прокоментарисао: „Сада и сам може да види колико тамо имамо дивизија“.

Говорећи о посети француског дипломате Пјера Лавала Кремљу, Черчил је поменуо како је Стаљин у разговору о папи питао колико има дивизија. Мање је познат одговор папе Пија XII, који је, примивши вест о Стаљиновој смрти у марту 1953, прокоментарисао: „Сада и сам може да види колико тамо имамо дивизија“.

Посавља се питање да ли је совјетски вођа био тако лоше упознат са римокатоличанством? Један од помоћника министра спољних послова СССР-а Вјачеслав Молотов присећао се како је његов шеф једном гласно узвикнуо: „Одакле је Стаљин тако добро упознао технологије језуита? То не уче у Богословији!

Међутим, око студија вође у Тифлиској богословији постоје мистериозне празнине. Лични досије богослова Џугашвилија је уништен, због чега је немогуће тачно рећи како је могао да уђе у ову образовну установу и ко га је препоручио.

Међу Јерменима римокатолицима постоји легенда која тврди да је Стаљинова мајка била римокатолкиња, а да је њега самог издржавала породица богатих Јермена исто римокатолика. И наводно је помогла младом Јосифу да уђе у богословију, а он је, у знак захвалности за то, пошто је већ постао владар Совјетског Савеза, наредио да се католичка црква светих Петра и Павла у Тбилисију остави на миру.

Ипак, међу Јерменима римокатолицима постоји легенда која тврди да је Стаљинова мајка била римокатолкиња, а да је њега самог издржавала породица богатих Јермена католика. И наводно је помогла младом Јосифу да уђе у богословију, а он је, у знак захвалности за то, пошто је већ постао владар Совјетског Савеза, наредио да се Римокатоличка црква светих Петра и Павла у Тбилисију остави на миру.

Да ли би Стаљин већ тада могао бити у видном пољу језуита? Врло могуће. На крају крајева, они су били пионири у Европи у проучавању Кавказа. У региону су била активна француска и пољска браћа Дружбе Исусове.

Како примећује пољски писац Мариуш Швидер, пољски римокатолички мисионари на Кавказу основали су такозвану Персијску мисију. Ово је уродило плодом у виду првих извештаја о регионалној стварности. Најобимнији од њих написао је језуита Тадеуш Крушински почетком 18. века и постао је главна збирка знања о Персији и Кавказу широм Европе до средине 19. века.

Да Стаљинов однос према римокатоличанству и Ватикану није био тако површан као што би могло изгледати из Черчилове опаске сведоче и друге чињенице. У мају 2018. италијански лист „Ла Стампа“ објавио је чланак у којем се наводи да је Стаљин после Другог светског рата покушао да поправи односе између Совјетског Савеза и Ватикана.

Публикација се позива на извештај професора Матеа Луиђија Наполитана са Универзитета у Молизеу, у којем је он известио о пажљивом Свете столице и Москве 1952. године и разматрању изгледа за размену амбасада.

Према речима професора Наполитана, „овај важан документ демонстрира линију дијалога коју је покренула Москва и која датира много пре Источне политике“. А у интервјуу италијанском порталу „Pangea“, овај историчар је изнео занимљивију опаску. Према његовим речима, Стаљин је био спреман и на више.

Пројекат се материјализовао почетком 1953. године, тачно недељу дана пре Стаљинове смрти“, рекао је Наполитано. — Амброђо Донини, црквени историчар марксистичких ставова, обратио се оцу Ђакому Мартеганију, директору италијанског језуитског часописа „Civiltà Cattolica, дајући до знања да му је руководство Кремља (практично Стаљин) наложило да се састане у Риму са неким незваничним представници Свете столице и разговара о хипотези успостављања дипломатских односа између Ватикана и Москве“.

Према речима професора, Стаљин је разговарао о могућности свог личног сусрета са папом Пијем XII. Средином 1950-их, италијански писац Гвидо Морсели је обрађивао ову тему у својим делима. У приповеци „Il Grande Incontro“ („Велики састанак“), објављеној тек 2019. године, испричао је причу о „тајним преговорима између Стаљина и папе Пија XII“.

Писац је совјетској страни приписивао жељу да „понуди пакт о међусобном признавању интересних сфера“ и „сарадњи“, што је Москва видела у замени папе са „бившим језуитом Димитријем Ивановичем, идеалним двојником Пија XII, официром у белој мантији са папском капицом“. Све је ово, наравно, књижевно виђење, али, с друге стране, нема дима без ватре.

Однос италијанских римокатолика према Стаљину није био недвосмислено негативан, чак и упркос чињеници да је Ватикан у јулу 1949. издао „декрет против комунизма“, којим је проглашено изопштавање верника из Римоатоличке цркве због прихватања комунистичке доктрине и њене пропаганде, као и за чланство у Комунистичкој партији, сарадњу са њом и за читање и дистрибуцију њене штампе.

Сећам се да је у једној кући породица држала фотографију Стаљина са упаљеном лампом испред, ко зна да ли су је увек палили или су то радили повремено“, причао је о тим временима отац Ђиђи Чекони из Пизе. У сваком случају, парох је, пре него што је подигао руке на чинију са светом водом, рекао: благословимо и Светог Стаљина!“

Питање упознавања совјетског лидера са „језуитским технологијама“ остаје отворено. Остаје да се надамо да ће временом руководство Дружбе Исусове одлучити да отвори своје архиве, чиме ће се разјаснити ова мистерија.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/news/world/3796682.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *