Бог је био веома маштовит стварајући овако леп и шарен свет, па је поприлично јасно да би био задовољан да такав и остане.
„Бањалучанка и Нигеријац љубав крунисали браком у Храму Христа Спаситеља.” Наслови су ово од којих горе портали последњих дана. Упознали су се кад су ковали занат у Дубаију а Нигеријац се пре 2 дана и крстио у Бањалуци. Како, и које је име добио на крштењу ни иконама у Храму Христа Спаситеља није јасно. Осим заклетве на вечну љубав овај свој приватан чин одлучили су да изнесу и у јавност. А, када тако нешто урадите онда морате бити спремни и да примите суд јавности који некад зна да буде прек.
Многи портали једва су дочекали да овакву причу дигну на врх пирамиде јер је то данас „модерно и кул.” Јавност је подељена, од оних који се згражавају овог чина и кажу да се мешањем са другим расама прави оно што данас видимо у колонизованим државама, до оних који кажу да ће љубав победити све. Једна од најгорих ствари која нам је наметнута са настраног запада је та фамозна политичка коректност. По њој, делу друштва треба да се наметне одређена идеологија, а оном другом непослушном делу друштва треба да се уведе цензура и ограничи слобода говора. Форсирање и постављање оваквих вести на пиједестал је потпиривање гёноцида над белом расом који увелико траје. Што од миграната што од величања оваквих ствари као нешто што је „ин.” Они који се успротиве овој најезди моментално ће бити оптужени за расизам, што је измишљена реч да би се покорило и оно 12% беле расе што је остало на свету. Због тога ће данас само белац који нападне црнца бити оптужен за расизам, а кад црнац вређа или убије белца, то је самоодбрана.
Интересантна је и диспропорција белих жена и црних мушкараца, и црних жена и белих мушкараца. Није тешко погодити којих бракова има више, што на крају и није битно јер ће у 99% случајева таквих бракова, деца бити црнa. Због тога је настао назив „биолошко-генетска неправда.” Док у САД-у за такве бракове постоји једна још занимљивија изрека:
„Оnce you go black you never go back.” Данас ћеш због оваквих ставова бити проглашен као аутошовиниста, али само ако си припадник беле расе. За то се побринула та пропагандна машинерија која управо дели вести као што је ово венчање неког пара који живи у Дубаију.
Ако сте данас толико храбри да кажете да сте поносни на што сте беле пути, има да вас изједначе и са нацистом. Док је китити се неком другом бојом коже, чак и пожељно. Још пре десетак година сам разговарао са власником једне кафане у Београду који ми је тад рекао да су ти, како их сад зову Афро-Европљани, постали никад популарнији. Да ли због лепоте, радозналости или нечег трећег…не зна се, али у сваком случају добро им иде јер из кафане ретко одлазе без „улова.”
Девојкама и младићима беле пути се свим силама намеће тај тренд да буду са припадницима другх раса. То је сада модерно, и политички коректно а за све је то крив успон идеологије „новог доба.” Бар ми смо имали прилику да се упознамо са хордама Арапа и црнаца који долазе у Европу у последњих десетак година. Па пре само 5 дана један од тих је по невесињским селима бацао бомбе и правио барикаде па је ликвидиран.
И морао је бити ликвидиран јер бела раса није раса која је навикла да робује, бела раса се против ропства увек дизала.
Белој раси је у крви слобода, и њени припадници су кроз историју били спремни да за ту слободу и живот положе. У Немачкој данас хорде црнаца силују жене на улицама, у Великој Британији дошљаци организују своје патроле. У Француској је одавно нормално да полиција не сме да улази у квартове где живе дошљаци, у Паризу се данас роди више небелаца него исконских Француза. На улицама градова у Шпанији црнци неометано продају дрогу, и баве се свим врстама криминала. На једном од главних тргова Атине добијате осећај живота као да сте у Нигерији, из које долази наш новопечени младожења.
САД су посебна прича, њихове државне школе подсећају на ратне зоне, у квартове где живи црначко становништво не залази полиција.
И поред свега тога, бели људи који би да стану на пут овом терору представљају им највећи проблем. Закључак се овде сам намеће, белаца до краја овог века овим темпом неће више бити. Да ли ћемо им ми то дозволити, на нама је. И, ово није питање расизма већ патриотизма…
Аутор: Деки РС
ИЗВОР: https://borbazaistinu.rs/31396-2/
Bravo za tekst!