ОТВОРЕНА ПРОПАГАНДА У УЏБЕНИКУ О ПОЗНАВАЊУ ДРУШТВА ИЗ 1973.

Како је изгледала индоктринација у школама у СФРЈ може да послужи као пример уџбеник за V разред основне школе  „Познавање друштва” аутора Ике Раичевића и мр. Наде Лукић, штампан у Београду 1973.  Тема о Првом светском рату  „Солунски фронт” дата је на само две стране. Истичу се победе српске војске, затим повлачење српске војске преко Албаније. Важан део теме су добровољци Хрвати, Словенци, … који су се предали Русима и јавили у добровољце. Такође исељеници који су дошли из Америке на Солунски фронт. Истиче се одушевљење и велике жртве добровољаца приликом пробоја Солунског фронта и ослобођења земље. Констатује се кратко да је владар нове државе био Александар Карађорђевић. (1) О приликама у новој држави истицана је  да је највише сметала трка за богаћењем услед опште беде. Комунисти су припремали своје присталице за непомирљиву борбу против фашизма. Није споменуто да су у томе сарађивали са соколима и другим родољубивим организацијама. Такође није споменуто да су комунисти обуставили сваку сарадњу са родољубивим организацијама после споразума Хитлер – Стаљин 1939. Није било никакве њихове активности за одбрану земље  током трајања тог споразума. (2) Током демострација 27. марта 1941. истиче се да су комунисти учествовали у протестима тражећи савез са Совјетским Савезом. О учешћу других организација као што су били  Соколи ништа није написано.  У уџбенику је за време Другог светског рата истакнута борба партизана против окупатора и његових слугу. Истакнут  је марш преко планине Игман за Фочу упркос смрзавању бораца (3). У  уџбенику су истакнуте Титове речи да за Козару зна цео свет. Изгинуло је 1.700 бораца и „много народа”. Такође истакнуто је да  „Један део народа је спасен, а већина је одведена у логор смрти Јасеновац.” Није написано колико је страдало народа, али јесте да су непријатељи оставили 7.000 мртвих и рањених. (4) У вези битке на Неретви истакнуто је да је то била битка за рањенике. Наглашено је да је осим Немаца и Италијана  у бици учествовало 18.000 четника и да су их партизани потпуно разбили. (5) Нису споменути Мартовски преговори у Загребу и нити шта је тамо било договорено са Немцима. Тадашњи главни дисидент Милов Ђилас чутао је о преговорима после рата иако је био главни преговарач у Загребу. О АВНОЈУ истакнуто је да   „капиталистичка влада и краљ побегли су у Лондон.” Из Лондона су помагали четнике иако су знали да су четници сарађивали са окупаторима. По писцима уџбеника влада је рачунала да ће четници да им омогуће повратак у земљу. (6) Да је та влада признавана као легитимна влада Југославије ни речи. Између редова се могло схватити да је влада рачунала да ће партизани да им онемогуће повратак у земљу. Са одлукама АВНОЈА партизани нису крили да им је главно освајање власти.

У одељку „Зеница некад и сада” признали су на једином месту у уџбенику да је највећи успех у бившој Југославији постигнут 1941. када је у Зеници произведено 72.000 тона гвожђа. Али су наставили да је пре рата Зеница имала 2.000 становника. У време писања уџбеника Зеница је имала 49.600 становника. После рата је око пола милиона градитеља, нарочито омладине из наше и страних земаља пуних десет година учествовало у градњи жељезаре. Зеница је 1971. произвела 900.000 тона челика. Комбинат је имао 23.000 радника. (7) Истицали су важност пољопривредних комбината. Пољопривредно-индустријски комбинат „Београд” простирао се на 85.000 хектара површине, а у њему је радило 15.000 радника од чега 1.500 инжињера и техничара. Сем у производњу ПКБ је улагао и развој летовалишта за своје раднике. У уџбенику је била слика Острва цвећа. Коментар у уџбенику је био да све то индивидуални произвођачи немају и да зато будућност припада социјалистичким добрима. (8) Није споменуто да је предратна Југославија исушила Панчевачки рит и поделила ту земљу добровољцима. После рата су комунисти то искористили и основали   комбинат ПКБ у Панчевачком риту.

У уџбенику су признавали да се број становника у селима стално смањивао јер омладина није остајала на селу. Признавали су регионалне разлике у Југославији. Навели су као пример Опово тада једно од најнапреднијих комуна у Банату, а са друге стране известан број сиромашних  села у пасивним крајевима. У Прибоју 1971. је приход по глави становника износио 17.000 динара, а у околним селима 890 динара. Тиме су признали да су постојале велике разлике између села и града и између разних регија које су постојале и раније, и да оне нису превазиђене у социјализму. (9)  У теми „Бригаде младости” хвалили су занос и залагање омладине у обнови и изградњи земље. Ипак признали су да Аутопут братство и јединство и Јадранску магистралу градила не само омладина него и Народна армија. Истицала се сем пруга и градња Новог Београда. Поводом градње пруге Београд-Бар која се градила кад је изашао уџбеник истицало се да је ремек дело грађевинарства и да је важна за источни део земље. (10) Као изузетак у Занимљивостима цитиран је параграф Законика цара Душана о трговини који је говорио да нико не сме да спречава ма кога да иде трг. (11) У теми „Наш Јадран” истицане су природне лепоте  обале и острва и дате слике  Цавтата, Херцег Новог, … .

У уџбенику су тврдили да је прво аеротранспортно предузеће био Југословенски аеро-транспорт (ЈАТ) основан 1947. Нису споменули ни једном речи предратни Аеро-пут. Али су споменули бројеве путника које превозио ЈАТ. У 1969. било је превезено  666.414 путника, а 1970. 1.146.900 путника. (12)

У уџбенику за  V разред из 1973. „Познавање друштва” игнорисана је бивша Југославија сем неких изузетака, а величан социјализам и Титова Југославија. Кад се говори о добровољцима није речено да је већина добровољаца били Срби уз  хрватске добровољце углавном из Далмације.  Опширно је у уџбенику представљен Други светски рат у односу на две стране о Првом светском рату. Током другог светског рата величана су страдања, без питања  дали су жртве могле битио избегнуте. Да је влада из Лондона позивала да се не иде прерано у борбу да би се избегле сувишне жртве. То је могло да се оствари у источном делу земље, али не и на територији НДХ. Где је српски народ био изложен истребљењу, па је морао да се бори. Избегнуто је да се дају подаци о броју страдалих становника са Козаре који су завршили у Јасеновцу. Највише смета то да су сва та страдања представљена  као велике победе. Пуно тога је представљено једнострано. Може се прочитати између редова да партизани нису могли да заштите становништво од одмазди окупатора и усташа, што је била цена њихових победа.  После рата дошло је до исељавања из села у градове. То се признаје у уџбенику, али се као лек само нуди помоћ за развој села. Између редова се могло прочитати да се разлике у развоју региона нису смањиле током свих набројених успеха Титове Југославије. Углавном у уџбенику су представљани успеси Титове Југославије. Пуно тога је игнорисано као постојање ваздухопловног предузећа Аеропут да би се прославила Титова Југославије. Може се речи да је уџбенику била отворена пропаганда уз историјске чињенице. Уџбеник је био писам после слома Црног таласа на филму и студентских демонстрација 1968. Била је појачана индоктринација у школама. Рачунали су да деца не умеју да читају између редова. Када сам се уписао на Историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду схватио сам колико сам мало знао о ономе што се дешавало у прошлости. Главни циљ индоктринације у уџбенику био је прекид континуитета  генерације ђака са прошлошћу њиховог народа.

АУТОР: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Солунски фронт”„Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 45, 46;
2. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 48;
3. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 56;
4. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 57;
5. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 59;
6. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 61;
7. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Зеница некад и сада”, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 82,
8. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 106;
9. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 108, 109;
10. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Бригаде младости”„Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 122, 124;
11. Ика Раичевић, мр. Нада Лукић, „Познавање друштва”, Београд, 1973, стр. 118;