- Сетио сам се Збигњева Бжежинског (1928-2017) из разлога што су многе његове изјаве о Русији, зачудо, корисне руководству наше земље.
- Данас су од посебног значаја изјаве Бжежинског о односима Русије и Украјине, о позицији Запада у односу на Украјину и руско-украјинским односима и о уласку Крима у састав Руске Федерације.
АУТОР: Валентин КАТАСОНОВ
Још у свом чланку „Преурањено партнерство” (1994), Бжежински је написао: „Русија може бити или империја или демократија, али не и једно и друго у исто време… Без Украјине, Русија престаје да буде империја, са Украјином, а потом и потчињеном, Русија аутоматски постаје империја“.
У књизи „Велика шаховска табла“ (1997), Бжежински је именовао шест нових геополитичких центара који се појављују у постхладноратовском свету које Вашингтон мора да држи под својом контролом. На овој листи Украјина је на првом месту (осталих пет су Азербејџан, Јужна Кореја, Турска и Иран). И опет се понавља мисао: „Без Украјине Русија престаје да буде евроазијско царство. Без Украјине, Русија би се и даље могла борити за империјални статус, али би тада постала углавном азијска империјална држава. И обрнуто: „Ако Москва поврати контролу над Украјином са њених 52 милиона становника (у годинама након објављивања књиге Бжежинског, становништво Украјине се значајно смањило. Почетком Специјалне војне опрације – СВО било је 41,2 милона становника – В. К.) и значајним ресурсима, као и приступом Црном мору, онда ће Русија аутоматски поново добијају средства да се претворе у моћну царску државу, распрострањену по Европи и Азији.“
Бжежински је био веома опрезан да ће Украјина постати главни приоритет у спољној политици Москве, која ће настојати да реинтегрише своје суседе: „Да ће Украјина на неки начин бити ’реинтегрисана‘ током времена остаје догма за многе у руској политичкој елити.“
Бжежински је изразио не мање забринутост да би Вашингтон могао да посвети недовољну пажњу геополитичком центру у настајању који представља Украјина, ометајући га другим геополитичким изазовима: „Одрживост … Украјине … ће остати под сумњом, посебно ако се пажња Америке пребаци на друге проблеме, као што је нова унутрашња криза у Европи, све већи јаз између Турске и Европе или растуће непријатељство у америчко-иранским односима.“
Након поновног уједињења Крима са Русијом, Бжежински је своју пажњу посветио руско-украјинским односима. Написао је: „Не знам (да ли је Крим изгубљен за Украјину), али на ово питање треба се вратити када односи између Украјине и Русије поново постану бар донекле рационални и стабилни. Руси су у ове односе унели ирационалност и емотивност, извршили су гангстерски напад на Крим, маскирајући га, како што би то урадила мафија. Али треба да се чувају да овај приступ примењују на целу Украјину – то ће довести до много снажније експлозије у срцу Европе, до сукоба какав свет није видео од 1939. године. Као што се види из ове фразе, Збигњев је позвао Вашингтон да буде опрезан. Али речи америчког политичара су заборављене од стране руководства САД 2022-2023, оно чини све што је могуће да изазове снажну експлозију у срцу Европе, која може погодити и Америку.
Истовремено, Бжежински је био скептичан према одбрамбеној способности Украјине. Услед догађаја из 2014. на Криму, написао је: „На Криму, од 20.000 украјинских војника, нико није пуцао самоиницијативно. Родом сам из Европе, па када размишљам о отаџбини својих родитеља, не могу да замислим да нико није испалио хитац од 20.000 пољских војника када је спољна сила покушала да преузме власт. Мислим да би дошло до великог покоља. То што се у Украјини све догодило другачије говори нешто. Путин је такође извео своје закључке. Схватио је да је све било лакше него што је очекивао.“
Бжежински се залагао да се Украјини обезбеди оружје за будући рат са Русијом: „Било би мудро дати Украјини одбрамбено оружје за одбрану великих градова, попут противтенковског оружја или минобацача, јер морамо да подигнемо цену руског насиља. Заузимање града чије је становништво постављено на одбрану захтева изузетно високе трошкове.“
Међутим, Вашингтон је извукао своје закључке из лекције Крима. У периоду 2014-2022 (још пре почетка СВО) САД су почеле активно да пружају војну помоћ „самосталној“. Споменуо сам то у чланку „Сензација генералног секретара НАТО-а: војна помоћ блока Украјини је два пута премашила њен БНД“.
Бжежински је сматрао да Украјини треба помоћи да постане део Европе. А за Русију би, сматра он, најбољи посао био улазак у Европу, где би и Кијев и Москва били контролисани из Брисела. У интервјуу украјинском ТВ каналу „Интер“ у октобру 2014, Бжежински је рекао: „Украјина заиста мора да докаже да жели да постане део европског света. Ако то постигне, онда ће Русија имати само једну перспективу – да се помири са овом реалношћу и постане део саме Европе… Ако она [Русија] то не учини, онда ће постати уништени сателит Кине“.
Два месеца пре смрти, у марту 2017, Бжежински је у интервјуу за портал „Газета.ру“ поделио следеће „откриће“: „Путин мора да размишља о својој будућности. Наравно, превелика концентрација моћи елита у Русији заснована на стицању богатства може временом изазвати друштвене реакције и непријатељство. То се још није догодило, али мислим да постоји потенцијални ризик од таквих трендова“. Ово је сасвим добар савет.
Желим да цитирам још једну изјаву Бжежинског, која се може сматрати услугом Москви. У интервјуу од 04.01.2008. са новинаром „Вашингтон поста“, Давидом Игнатусом, Бжежински је рекао: „…ако се гасовод затвори, последице на Западу ће доћи одмах, а финансијске последице у Русији осетиће се за три , четири или пет година, што Русима даје краткорочну предност у вршењу притиска“. (Збигњев Бжежински „Друга шанса. Америка и свет.“ – Москва: Издавачка кућа АСТ, 2018, стр. 369). Ове речи сматрам пророчким.
Први део пророчанства америчког политичара се већ остварио…
Наравно, наша привреда је у првим месецима рата са санкцијама доживела велико преоптерећење. Али сада сви руски званичници углас поручују: домаћа привреда се, кажу, „прилагодила“ новонасталој ситуацији. Било је чак и наде у економски раст. За сада сам веома опрезан према таквим очекивањима, у којима се жељено представља као стварно. Баш пре неки дан изашао је велики интервју са мном који се зове „Запад признао економску победу Русије? Не треба се варати“.
Да се други део „пророчанства“ Бжежинског не би остварио („за три, четири или пет година“), наша држава мора да предузме најодлучније мере за реструктурирање привреде. Већ је прошла година, али не видим ни најмањи знак почетка перестројке. Постоји само „прилагођавање“, које у сваком тренутку може бити замењено колапсом.
Бжежински је схватио крхкост руске економије, која је изграђена по рецептима Вашингтонског консензуса. Такозвана тржишна економија Русије апсолутно није прилагођена дугом боравку под режимом санкција (као и дуготрајним непријатељствима). Постоји хитна потреба да се „тржишни“ модел привреде замени „мобилизационим“. А мобилизација је неопходна да би се покренула нова индустријализација. Ако се то не уради, други део пророчанства Збигњева Бжежинског почеће да се остварује…
С руског превео Зоран Милошевић