Тражио сам информацију о томе да ли су лидери модерне Европе религиозни. И „пронашао“, као Колумбо, уместо Индије – Америку, тј. нешто важно, али првобитно нетражено.

Сећам се да Шолц (по други пут у историји) приликом заклетве није призвао Бога да му помогне. Тога се сећам. Али он је ипак Олаф, а то је име равноапостолног просветитеља Норвешке. Постало ми је занимљиво – зна ли Олаф Шолц у чије име је крштен? Да ли поштује Светог Олафа?

Нисам сазнао.

Почео сам да тражим за Урсулу, ону која је фон дер Лајен.

Света Урсула је веома поштована древна европска мученица. У њено име је у средњем веку настао чувени Орден. Испоставило се да је Урсула фон дер… и тако даље, рођена веома близу дану сећања на мученицу Урсулу. Али ту су се верске информације завршиле, и ја сам пронашао нешто потпуно друго од онога што сам тражио.

Дакле.

У 19. веку, Британци су доминирали тржиштем текстила и нису били вољни да продају алате и технологију. Руски трговци имали су доста потешкоћа у отварању таквог бизниса. Помогао им је извесни млади Немац Леополд фон Кноп. Успео је да у Русију доведе технологију, специјалисте и опрему. Био је акционар у педесетак текстилних фабрика. Сам је основао највећу кренхолмску мануфактуру цица. Постојала је чак и пословица: „У свакој цркви поп, у свакој фабрици Кноп“.

Он се потпуно русификовао и на руском се звао Лев Герасимович. Касно се оженио, али је добио петоро деце. Синовима – Андреју и Фјодору – оставио је бизнис. У Москви постоји и вила Кноп. А син једне од Кнопових девојака (сам Кноп је умро у Немачкој) после Другог светског рата радио је у Европској комисији. И имао је (пажња!) ћерку – Урсулу Гертруду фон дер Лајен.

То јест, актуелна шефица Европске комисије, без чијег се имена не могу замислити дневне вести, има неизбрисив руски траг у биографији својих предака. Њена бака по оцу је рођена у Русији (подозревам и да је крштена у православној цркви). И један и други деда бавили су се бизнисом у Русији пре револуције, меценатством и политиком. А прадеда је, знамо, био свеприсутан у фабрикама, као попови у храмовима (види пословицу).

Како вам се свиђају ове информације? И тврдоглава мржња према Русији од стране Урсуле Гертруде фон дер… и тако даље, зар нема примеса нечег личног? Уосталом, надалеко је позната нека врста личног непријатељства покојне Медлин Олбрајт према Србима, а конци као да сежу до самог детињства. И она је међу првим кривцима за реке крви на Балкану.

Да, разумем ја да историју чине и економија, и геополитика, и мешавина моћних фактора, који уопште не узимају у обзир глас малог човека, као што је Акакиј Акакијевич из „Шињела“. Али не заборавите ни на моћну улогу појединца. Свеједно, оно што је измишљено о Гогољу, не може се измислити о Пушкину. А оно што је урадио Хрушчов, у принципу, Стаљин не би урадио. И тако даље. Мирис личности (понекад мирис, понекад неподношљив смрад) неизбежно остаје. И у читавој огромној историји постоји маса личног, сићушног, али неуништивог.

Ово су размишљања на која сам наишао кад сам се мало позабавио генеалогијом Урсуле фон дер Лајен. Ваљало би мало прочешљати и друге русофобе.

Извор: ИСКРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.