- Да ли су неки детаљи најновијих скандала на олимпијади Париз 2024 део будуће стварности и да ли веровати алтернативним критичарима који су оно што су видели у Паризу назвали сатанистичким окултним ритуалом.
- Можда су на тај начин описали како ће изгледати људско друштво на крају процеса декаденције?
- Ако је тачно, а тачно је да се све оно што је приказано на церемонијама отварања и затварања олимпијада у Барселони 1992. и Лондону 2012. заиста на идентичан начин како је приказано и догодило током корона пандемије, онда можемо очекивати да ће се оно што је приказано на церемонији отварања олимпијаде Париз 2024. такођер остварити.
- Примера ради, малобројним мушкарцима које се нису у потпуности преобратили у жене, једино је остало да обучени у скаредне костиме глуме циркузанте и тако оним осталим око себе покажу на шта је некада мушкарац личио.
- Може се такође очекивати да ће на једној од наредних олимпијада мушка конкуренција бити укинута, пошто мушкараца неће уопште бити, јер ће, што се спортиста мушкараца тиче, сви прећи у женску конкуренцију, наравно са одговарајућим пасошима. Док се оне биолошке жене неће више бавити спортом, него ће се као навијачи преселити на трибине.
АУТОР: Милован Шавија
Посматрајући са не малим изненађењем како се она одавно анестезирана и психолошким манипулацијама реформирана маса поново упецала на исти штос, они малобројни који су остали имуни на то анестетичко дејство лажне реалности су са разочарењем још једном морали да закључе да ће ту масу бити веома тешко убедити да схвати шта се у ствари око ње дешава. Ради се о најновијим скандалима на олимпијади Париз 2024, који се у непрекинутим низу ређају један за другим, и не види им се крај. А такмичења се одвијају, као да се ништа необично не дешава, и то пред пуним стадионима и импровизованим трибинама, са „фановима”, који раздрагано машу националним заставама, не сањајући да ускоро тих нација, чије заставе лепршају изнад њихових глава, неће уопште бити, барем не у оном значењу који су имале протеклих неколико стотина година.
Додуше, један део јавности се мало ускомешао након првог од сканадала који се десио на самој церемонији отварања олимпијских игара, приметивши да са оним скечевима на тему полних и родних перверзија нешто није у реду, сматрајући то директним нападом на хришћанску религију и повредом верских осећања њених поклоника. Поготову у вези оне неукусне пародије са Тајном вечером Исуса Христа и његових 12 апостола која се сматра највећом хришћанском светињом.
Олимпијске церемоније као предсказивачи будућности
Међутим, ти такозвани скандали се могу тумачити и на други начин, тако да би им другачије тумачење дало потпуно другачије значење, али и важност, не само за тренутак у којем су се догодили, него и за судбину човечанства. На ту могућност упућују слични фрагменти који су се неопажено протурали на претходним олимпијским играма, а у којима су неки пажљиви посматрачи пажљивом анализом наслутили суптилне поруке и наговештаје онога што ће се догађати у ближој и даљој будућности. То се посебно односи на церемоније отварања и затварања олимпијских игара у Барцелони 1992. и Лондону 2012. године.
Ти фрагменти, савршено сценографски обрађени, су срећом остали овековечени на видео записима, који се могу и данас погледати захваљујући оним алтернативним Јутјубовима, али на које мало ко данас обраћа пажњу.
https://www.roxytube.com/watch/the-1992-olympics-predicted-convid1984-in-2021_8PwxHSGMxi63wG5.html
Након гледања једног од тих видео записа неће бити тешко повезати оно што се догађало током пандемије 1.0, са оним болничким призорима са лондонске олимпијаде, са децом и медицинском сестрама који у заносу плешу, али и шприцом, вештицом и мноштвом авети, који упозоравају на то да се иза тог весеља нешто опасно крије. Поготову упечатљиво делује сличност тог ритуалног медицинског плеса са оним пркосним плесним спотовима из правих болница, који су снимани током памдемијских ритуала 8-9 година касније. А још лакшим за повезивање ће се чинити она процесија са Олимпијаде у Барцелони 1992. са вирусима и у њима уграђеним људским лешевима и костурима, „спајк протеинима”, ћелијама убицама и оном тајанственом црном хидром пронађеном у данашњим вакцинама, како злосутно ритуално и победоносно пливају у мору људских ћелија.
Лондон 2012.
Барселона 1992.
Због свега тога ће се чинити готово невероватним таква моћ предвиђања кореографа олимпијских спектакла, уколико се не узме озбиљно у обзир да је нашу стварност могуће посматрати и из неке друге димензије. Јер, чини се заиста мало вероватним да се са таквом прецизношћу до у најситније детаље предвиди нешто што ће се догодити 30 година касније, осим ако неки од тих кореографа, или оних који стоје иза њих, није на кратко из 1992. или 2012. тркнуо до 2020, 21. и 22. и на оним спектакуларним представама, не предвидио, него приказао нешто што ће се стварно догодити, или што се истовремено догађало, ако се узме у обзир да време не постоји, осим у нашим већ одавно отупелим мозговима.
О тим покушајима да се невероватна сличност детаља са церемонијалних представа појединих олимпијских игара, са оним што ће се стварно дешавати деценијама касније, објасни не као пројектовање будућности, него као приказивање унапред онога што ће се стварно у будућности десити, описано је у причи написаној тачно две ипо године пре отварања олимпјиаких игара у Паризу: „О Татарстану, 4. индустријској револуцији, Цитроену и вишедимензионалној стварности”
Пад Другог Рима и нестанак мушког пола
Узимајући такав начин сагледавања стварности у обзир онда би се они скандали са најновијих олимпијских игара не само могли, него и требали схватити не као провоцирање одређених сегмената модерног друштва, од стране других сегмената огрезлих у декаденцију, него као слика како ће изгледати стварност у некој не тако далекој будућности. Неки детаљи те будуће стварности, као и наговештаји декаденције су већ одавно присутни у садашњој, такозваној модерној стварности, а слике са церемоније отварања Париза 2024, као и ексцеси са првих такмичења, не представљају, како то описује већина оних такозваних алтернативних посматрача и аналитичара савремених феномена, сатанистички окултни ритуал, него тачну и аутентичну слику друштва на крају тог процеса декаденције који је тек започео.
Ти алтернативни критичари су, називајући оно што су видели у Паризу сатанистичким окултним ритуалом, можда на прави начин описали како ће изгледати људско друштво на крају процеса декаденције. Изгледаће, како се чини, управо онако како је изгледао онај Први Рим током последњих дана свог трајања, које су обележиле праве баханалије.
Оне приказане у Паризу им веома наликују, мада имају и неке оригиналности, које се на први поглед нису могле запазити у римским баханалијама.
Као што се може видети из фрагмената тренутне стварности и париске сценографије, основна карактеристика баханалија, које нас очекују у завршној фази пропадања, је нестанак полова, или мушко-женске дуалности, на којој је почивао не само опстанак људске расе, него и читавог живота на планети Земљи. То се нарочито односи на мушки пол, који на суптилан начин губи не само своје место као супротност женском полу, него и сврху свог постојања. Транссексуализам, као тренутни тренд мењања природних, биолошки полова са којима су особе рођене, не треба да завара, јер то вероватно представља део процеса транзиције ка потпуној елиминацији мушког пола, што се може лако приметити из свега онога што се тренутно дешава око нас.
То једнополно друштво је у једној од својих футуристичких пројекција видео и Никола Тесла. Остало је записано да је једном приликом рекао: „Гледајући у далеку будућност видим друштво веома налик на рој пчела, у коме ће нестати расне и националне разлике, у коме ће владати један пол и језик, мушки пол практично бити елиминисан,….”. Начин на који се у садашњој фази транзиције одвија та „једнополизација” људског друштва постепеним преузимањем свих водећих функција у друштву од стране жена, а истовременим повлачењем мушкараца описан је у причи:
Мушкарци немају избора
Тако да на крају мушкарцима преостаје једино да се декларишу као жене и пређу у женски пол, било уз помоћ хируршких захвата и хормонских третмана, или само тврдњом да су жене, што се већ данас у скоро свим земљама света сматра чак и законски довољним, али и обавезујућим да га сви остали таквим сматрају и уважавају. А шта ће на крају преостати оним малобројним мушкарцима које се нису у потпуности преобратили у жене приказано је на ефектан начин једним детаљем на церемонији отварања Париза 2024, да, обучени у скаредне костиме глуме циркусанте и тако оним осталим око себе покажу на шта је некада мушкарац личио.
Једним другим детаљем, који се видео током такмичења, приказана је још једна од не тако лоших могућности која стоји на располагању мушкарцима, нарочито спортистима, а то је да се једноставно декларишу да су жена, стичући тако аутоматски право да се такмиче у женској конкуренцији. На шта то тренутно личи показано је током такмичења у женском боксу, где су се, као равноправни учесници, појавила двојица мушкараца. Један од њих, Алжирац Иман Хелиф је просто претукао на рингу супарницу, Италијанку Анђелу Карини, иначе праву жену, тако да је она морала да преда меч, како би извукла живу главу. А да је то све по закону потврдио је портпарол МОК-а изјавом да су олимпијска правила испоштована, јер је, што се пола такмичара тиче, пресудно оно што пише у пасошу.
Али та конфузија неће дуго трајати, нити ће такви инциденти бити могући, јер ће се веома брзо пред налетом мушкараца, новопечених жена, оне праве жене повући из спортских такмичења, пошто неће имати шта да траже у конкуренцији са физички много јачим мушкарцима. Тако да се може очекивати да ће на једној од наредних олимпијада мушка конкуренција бити укинута, пошто мушкараца неће уопште бити, јер ће, што се спортиста мушкараца тиче, сви прећи у женску конкуренцију, наравно са одговарајућим пасошима. Док се оне биолошке жене неће више бавити спортом, него ће се као навијачи преселити на трибине.
Хемијска кастрација
А да се ништа у том дегенеративном процесу не препушта случају и спонтаним менталним девијацијама, већ да се ради систематски, показује и појава која је већ заживела и постала део свакодневнице, али и регулативе и закондавства, да се деци у школама и предшколским установама испирају мозгови са новим сексуалним, транссексуалним и трансродним доктринама. То исто се ради и преко друштвених мрежа. У не малом броју земаља се деца одузимају од родитеља, уколико се они противе мењању пола сопственог детета. А озакоњена је и нова појава, која је добила и своју лингвистичку подршку у новокомпонованој речи груминг (grooming), која означава успостављање поверења и емоционалне повезаности између детета и одрасле особе с циљем сексуалног искориштавања, што се већ сматра сасвим нормалним новим обликом испољавања сексуалности.
А да би та систематичност дала још боље резултате упослена је и хемија. Мало је познато да један од безброј хербицида, звани атразин, поред ко зна колико штетних дејстава на биљке, животиње и људе, такођер изазива хормоналне поремећаје, што за последицу може узроковати појаву сексуалних трансформација код живих организама. Та такозвана хемијска кастрација доказана је у експерименту са жабама, у којем је атразин код 3/4 мужјака изазвао не само престанак лучења сперме, него и промену њихових анатомских карактеристика, па чак и промену у репродуктивном понашању, својственом мужијацима. Доказано је такођер да хемијску кастрацију у мањој или већој мери изазивају многе од хемикалија присутних не само у храни, него и у већини осталих производа. А најмање позната чињеница је да супстанце зване пталати и ксеноестрогени, присутни у свим рафинисаним јестивим уљима, могу да на неприметан начин кастрирају мушкарце.
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savijadirektan-prenos-buducnosti-covecanstva/