Метаморфоза змије: Од симбола исцелитељства и здравља до обичне отровнице

  • Данас многи  WEF, илити Светски економски форум, посматрају кроз другачију призму, те их уместо хуманитарцима називају зверима.
  • Доктор Брајан Ардис је након истраживања које је сам спровео, тврдио  да се у случају такозваног КОВИД-19 вируса не ради о никаквом вирусу, већ о тровању змијским отровима.
  • Један од разлога је можда и овај интересантан индикатор да је код пацијената који су заражени ковидом познат симптом губитка осећаја мириса и укуса који су  то осећали месецима након инфекције.
  • Тај исти симптом осећали су и они који су ставили отров кобре у уста, а затим га испљунули, и то читавих 18 месеци након тога.

АУТОР: Милован Шавија

Ослањајући се на илустрације свих могућих врста, затим скулптуре, па разноразне грбове и амблеме, на којима су приказане једна или две змије, спирално обмотане око вертикалних стубова или штапова, обавезно украшених којекаквим резбаријама, у пози и ставу који одишу узвишеношћу, може се на први поглед стећи утисак да између човека и те животиње постоји нека такођер узвишена, и ко зна каква још веза. Поготову ако се узме у обзир да змија у тој пози представља или симболизује медицину и њену посестриму фармацију, те две тако важне делатности за добробит човека у његовој вечитој борби за опстанак, развој и продужење врсте, и  да се тај, на такав начин испољен афинитет и веза, протежу још од античких времана.

Да би се покушали докучити разлози и порекло тог, могло би се рећи, тајанственог афинитета између човека и змије, онда истраживање треба свакако почети од античке Грчке и Асклепија, око чијег штапа се, према предању, спирално увила она змија  која се сматра симболом медицине и лечења болести. Асклепије је био син Аполона, који је остао упамћен као веома свестран бог, јер је био одговоран за светлост, музику, прорицање, а поред тога био је и искусни лекар и зачетник медицине, па му је касније додељена и титула бога медицине и свете змије, симбола његове кћерке Хигије, богиње здравља.

И поред тако импресивних титула и способности којима су располагали његов отац и сестра, ипак је управо Асклепијев штап око кога се обмотала змија постао за сва времена  симболом медицине. За њега се верује да је био аутентична личност и да је поседовао исцелитељске моћи, о којима се постепено прочуло по целој Грчкој и егејским острвима, тако да се око његовог лика створио култ, јер је чак успевао и мртве да оживи. Спомиње се и у Илијади као лекар чудотворац. А у том чудотворству су му помагале управо змије. Постоји више верзија тих чуда у којима су змије Асклепију или директно преносиле тајне медицине, или му давале траве са магичним својствима лечења најтежих болести. Стога се змија на један од оних мистичних и необјашњивих начина изувијала око Асклепијевог штапа, који је он, како легенде кажу, носио увек са собом, и ту остала до дана данашњег.

Инфекција или тровање

Све то што је речено и остало упамћено и урезано у колективној свести, се ипак чини некако контрадикторним и противуречним па чак, како је већ речено, и тајанственим. Јер, иако је, овенчана ореолом светости, преживела миленије, тако да се и данашњи лекари и апотекари не могу замислити без њеног тела изувијаног око Асклепијевог штапа, а још увек се због способности мењања коже сматра и симболом плодности и рађања, па чак и контроле живота и смрти, змија ипак у свести и перцепцији људи оставља утисак нечега непријатног. Док она њена спирална тела изложена нападно по амбулантама, апотекама и болницама нити примећује, нити обраћа пажњу на њих, човеку сама помисао да би је некада могао срести живу изазива  нелагодност, језу и страх од могућности да је, не дај боже, у том сусрету нагази.

А тај страх наравно потиче од оног отрова који је природа, то јест еволуција, подарила том светом гмизавцу да га може користити за различите сврхе. У читавој тој змијској митологији отров је прескакан и прећуткиван, ваљда да се не би угрозио веома важан утисак о исцелитељској моћи медицине чији је симбол била управо змија, али и компромитовала та готово архетипска нераскидива веза између ње и човека. Да би се тај несклад уклонио потрудила се савремена фармацеутска индустрија, у последње време све чешће називана фармакомафија. Њени вредни научници се, како је недавно откривено, већ одавно баве истраживањем употребљивости змијских, али и отрова свих других животињских врста, које је природа подарила способношћу да их производе, и то у сврху, како ће се показати, помагања човечанству.

То је открио, ко би други, него један од оних такозваних звиждача, које не воле баш они такозвани медији главног тока, јер их сматрају мрзитељима науке, па их зато називају разним погрдним именима. Један од тих мрзитеља науке, доктор Брајан Ардис (Dr. Bryan Ardis) је 11. априла као гост познатог подкастера Стјуа Питерса  (The Stew Peters Show), изјавио да је, након истраживања које је сам спровео, уверен да се у случају такозваног КОВИД-19 вируса не ради о никаквом вирусу, већ о тровању змијским отровима. Још прецизније, ту се у ствари ради о синтетизованим пептидима и протеинима из змијских отрова. А што се оних фамозних вакцина тиче, он сматра да „Биг фарма” компаније извлаче mRNA из змијских отрова и пакују их у специјалне хидрогел нано-честице.

Своје сумње Др. Ардис је покушао да поткрепи директнијим доказима у властитој лабораторији. Испитивањем је утврдио да главни састојак серума против змијског уједа чине такозвана моноклонална антитела. А то су управо она антитела која су амерички CDC и FDA изричито забранили за третирање ковид пацијената. Зашто, није тешко наслутити. Други интересантан индикатор да ту нису чиста посла је познати симптом губитка осећаја мириса и укуса  који су пацијенти заражени ковидом осећали месецима након инфекције. Тај исти симптом осећали су и они који су ставили отров кобре у уста, а затим га испљунули, и то читавих 18 месеци након тога. То све наравно не мора да се узме као доказ, али је свакако добро дошло као још један од могућих узрока  којим би се објаснила читава она двогодишња шарада око ковида, пошто се већ одавно међу елитним звиждачима зна да ту није било никакве инфекције вирусом.

Јер, није на одмет поновити, да вирус, као патоген, не постоји. То је чиста измишљотина на којој, прихваћеној као непобитна чињеница, функционише званична алопатска медицина, и то већ више од два века, још од када су два преваранта и самозвана научника Едвард Џенер и Џонас Салк измислили прве такозване вакцине против богиња и дечије парализе. Измишљање нових сојева „опасних” вируса, као и вакцина, које би требало да се боре против њих, а које су узроковале трајна оштећења и смрт милиона људских бића, траје још и данас, без обзира што су у међувремену многи савесни научници раскринкали ту превару. А о томе како су то урадили Антоан Бешам, Милтон Розенау, Харолд Хилман и Стефан Ланка, може се више сазнати из есеја:  https://sedmasila.rs/saga-o-virusu-i-medicini/

Е мој Золтане у шта си страћио своју научничку каријеру

Сумње и открића Др Ардиса наравно да су заинтригирала и остале звиждаче да тежиште својих истраживања на широком фронту најновијег биолошког рата на кратко пребаце на змијске отрове. Тако су веома брзо откривене две компаније које су најдаље отишле у истраживању могућности употребе животињских отрова у фармацеутској индустрији. То су британски Веномтек (Venomtech) и амерички Токсинтек (ToxinTech). Чиме се баве јасно је из назива, што и не би било проблематично да се ти отрови или токсини са којима се баве не користе, уместо за убијање штеточина, за третирање људи. Обе те компаније се баве истраживачким радом и поседују невероватно богате библиотеке са хиљаде каталогизираних отрова које луче хиљаде различитих животињских врста. Сувишно је наглашавати да те две компаније, користећи те базе података, у другој фази својих делатности производе токсине на бази животињских отрова, које онда продају фармацеутским компанијама, да би их оне користиле за производњу својих такозваних лекова за такозвано лечење разних људских бољки.

На свом „веб сајту” Токсинтек се хвали да се данас токсини на бази животињских отрова користе за производњу веома важних лекова за лечење широког спектра болести, почев од кардиоваскуларних до разних метаболичких поремећаја, укључујући наравно и елиминацију хроничног бола. Они се чак у својим хвалама не устручавају да потенцирају како ти отрови могу да убију жртву за неколико секунди, те да веома прецизно циљају кључне рецепторе неуромускуларних, кардиоваскуларних, хемостатичких и осталих виталних животних функција.

 За илустрацију како функционише та спрега научне дисциплине зване токсикологија, фармацеутске индустрије и медицине може послужити податак да је оснивач Токсинтека молекуларни биолог Золтан Такач, носилац титуле доктора наука из области фармације, некадашњи истраживач на чувеном универзитету Јел (Yale University), добитник бројних награда и признања, аутор импресивног система моделирања животињских отрова, познатом по имену Designer Toxins. Једном речју, бриљантан научник. А на свему ономе што је фармацеутска индустрија произвела захваљујући научним достигнућима Золтана Такача и његове компаније зарађени су велики новци, а да медицина и њени пацијенти нису од тога имали никакве користи, или боље речено, имали су више штете него користи.

Као најбољи пример учинка и ефикасности тих хемијских препарата може послужити третман симптома високог притиска са једним од тих на сва уста хваљеним такозваним леком. Са њим се полако и неосетно трује срце, али и читав организам. Притисак ће истина бити смањен, али узрок који је до њега довео неће бити елиминисан. Или још бољи, али и страшнији пример је лек под именом Prialt, који се користи против болова, а за који произвођач на сајту: www.Prialt.com, није рекао да се производи од отрова магичног купастог пужа, што је морао по закону, али је набројао могуће неугодне последице, као што су вртоглавица, халуцинације, дезоријентација, затим психијатарски и ментални проблеми, као што су конфузија, губитак меморије и говорних способности. Само специјалисти и експерти за токсине животињског порекла ће схватити да су ти набројани могући ефекти идентични симптомима тровања неуротоксичним  отровом магичног купастог пужа. А стотине милиона људи широм света сваког дана уноси такве и сличне супстанце у своје организме.

На крају би се могло поручити оснивачу Токсинтека: Е мој Золтане у шта си страћио своју научничку каријеру.

Од зверињака до змијарника

Након што је показано и доказано да су отрови многих врста животиња, на челу са змијама, већ одавно нашли веома корисну и профитабилну примену у фармацеутској индустрији, остаје да се расветли њихова могућа примена као биолошког оружја у реализацији зацртаних циљева оног фамозног „великог ресета”. На почетку напомена, да су они већ поменути медији главног тока одмах по устаљеном обичају прогласили теоријама завера то изненадно скретање пажње јавности на употребу животињских отрова у производњи лекова, као и спекулације о могућој употреби тих отрова у пандемијске закулисне фармацеутске операције њихових финансијера и налогодаваца,.

Међутим, завереници су одмах одговорили и пронашли један чланак који је позната хуманитарна организација WEF, илити Светски економски форум, објавила  још 2018-те, а у којем је свечано обавестила јавност да су упорни научници успели да вештачки синтетизују пептиде из змијских отрова и тако отворе до тада незамисливе перспективе у употреби тих супстанци, то јест токсина, у лечењу болести.

Наравно, да су искористили прилику да пруже доста појединости и детаља у вези тог великог научног помака. Свакако да је најважнији детаљ да је све то омогућио напредак технологије у овладавању манипулацијама са ДНК и РНК. Највише цитиран у том чланку је Др. Менди Холфорд (Dr. Mandë Holford), за кога је наведено да је придружени професор Hunter College and City University of New York (CUNY) Graduate Center, и да је експерт за змијске отрове. Оно што није речено, а то се подразумева читајући између редова, да Менди представаља веома важну карику у номенклатури те организације.

Холфорд је учествовао у развијању супстанце зване   captopril, а то је angiotensin-converting enzyme (ACE), који спада у групу инхибитора и користи се, не за лечење, то је важно напоменути, него за ублажавање симптома високог крвног притиска. А оно што је још важније, је да се та супстанца добија из отрова једне егзотичне змије зване pit viper, која живи у Бразилу. А то би према преведеном називу могла бити јужноамеричка варијанта наше домаће шарке.

У чланку се спомиње и онај већ поменути Prialt, али се не прескаче, него се са поносом истиче да се главни састојак вади из отрова оног купастог пужа. Још се наводи да тај лек, у ствари разблажени отровни коктел, свакодневно узима 22 милиона Американаца.

Затим се спомиње следећи такозвани лек из те класе по имену Byetta, који снижава ниво глукозе у крви код пацијената са дијабетесом типа 2, а чији главни састојак exendin-4 се добија из пљувачке великог гуштера званог Gila monster. Није потребна велика количина маште да би се замислило како би могао да изгледа тај рептил, тако важан и користан за човечанство. А за оне који нису баш маштовити, ево и фотографије:

Даље се на веома елегантан начин објашњава да главни разлог, који стоји иза ефикасности змијских отрова, почива у начину на који њихове компоненте погађају места на која су нанишањени. Холфорд то овако објашњава: „Ја волим да представим те отрове као клустер бомбу, која у потпуности неутрализује све виталне функције жртве, погађајући истовремно неколико циљева. То представља заиста непроцењив потенцијал за фармацеутску индустрију. Због тога што су тако брзи, потентни и високо специфични у погледу циљева, животињски отрови поседују све потребне састојке и својства за производњу ефикасних лекова”. Могло би се у загради додати – биолошких оружја. А на тако сликовитом и надахнитом опису би му вероватно позавидели генерали и стратези оне друге по значају за човечанство хуманитарне организације зване НАТО, која, да се успут напомене, те најновије биолошке клустер бомбе вероватно већ има у својим арсеналима.

На крају овог кратког приказа једног од многих сегмената активности WEF-a, треба ипак нагласити да ту самозвану хуманитарну организацију не сматрају баш сви хуманитарном. Има и оних, који њене активности посматрају кроз другачију призму, те их уместо хуманитарцима називају зверима. Након овог самоисказаног афинитета према змијама и њиховим отровима, можда би оне њихове скупове у Давосу требали преименовати од зверињака у змијарнике.

А на крају читаве приче некако се сама од себе намеће потреба да се још једном помене наука. Јер је неоспорно да она стоји иза свих оних активности којима се бави WEF, заједно са осталим организацијама удруженом у злочиначком подухвату, како би рекли они који у тим активностима не виде ништа добро за човечанство. Захваљујући искључиво науци спроводи се она „агенда” трансхуманизма о претварању човека у био робота и мутанта , затим она друга о апсолутној контроли и поробљавању човечанства,  па и она трећа о вештачкој интелигенцији у којој уопште нема места за човека, о којима се WEF-овци јавно хвале. А без науке нису такођер могући они подухвати којима се преко такозваних вакцина у људске организме убацују графен оксид, „спајк” протеини”, нанотехнологије и ко зна какве још супстанце помоћу којих би требало да се остваре те  поменуте „агенде” и наравно депопулација. О томе WEF-овци не говоре јавно, већ на окупљањима иза затворених врата.

Када се свему томе додају и ова најновија сазнања о опседнутости змијским отровима,  те кориштење  научничких ауторитета у политичкој пропаганди и промоцији најобичнијих бесмислица које немају никакве везе са науком, као што су оне измишљотине о климатским променама, онда је сасвим јасно да постоји довољно аргумената за прилично онеспокојавајући закључак да се један део научничког естаблишмента нашао на странпутици, претећи да у понор повуче за собом не само читаву науку, него и читаво човечанство. Због тога се чини да је крајње време да се нешто учини, док није касно

Хеј, то је један од оних

научника који је пре неколико

година говорио о глобалном

загревању

Јер, као опомену би ипак требали озбиљно узети оне хипотетичке реконструкције преисторијских догађаја, о којима управо наука, то јест њене гране археологија и историја неће ни да чују, а према којима су се у давној прошлости догађале велике катастрофе управо захваљујући науци, уз помоћ које је човек узалудно покушавао да преузме улогу бога, што му се увек разбијало о главу. Стари Грци су о томе итекако размишљали јер су сачували сећање на Атлантиду, па су у свом пантеону имали ресор освете који је водила богиња Немеза. Она је добро пазила да човек не претера у својој обести, коју су звали хибрис. А ако претера следила је освета, да се зна ко је газда.

И на самом крају, зар нас управо о посрнућу науке на симболичан начин не подсећа метаморфоза оне змије са Асклепијевог штапа која се од узвишеног симбола исцелитељства и здравља за два ипо миленија претворила у обичну отровницу, са добрим изгледима да се једнога дана у не тако далекој будућности претвори и у метафору пропасти још једне од цивилизација.

ИЗВОР: ГАЛАКСИЈА НОВА

ПРЕУЗЕТО СА: https://sedmasila.rs/milovan-savijaod-zverinjaka-do-zmijarnika/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *