Сједињене државе се систематски припремају за покретање напада на руску инфраструктуру и за анти-државну пропаганду.

  • Демократије би користиле кибер тактику да умање или уклоне ресурсе на које се ослањају репресивни режими. Специфичне могућности укључују коришћење кибер напада — такозване DDoS нападе — како би се пореметио приступ режима финансијским рачунима; за онеспособљавање или ремећење војног планирања или система наоружања; и за одвраћање од даље репресије. Коришћење кибер тактике на овај начин омогућава порицање сазнања о активностима, како би се избегла ескалација, а истовремено може да се ублажи режимска репресија и на тај начин помогне покретима.»

АУТОР: Леонид Савин

Росискаја газета је 9. октобра објавила интервју са Олегом Храмовим, Замеником сектретара Руског савета безбедности, који је упозорио да би Сједињене државе могле да прибегну појачаним кибер-нападима против Русије, зато што украјинска војска није постигла жељене резултате током контраофанзиве. Руски званичник Руски званичник је, такође,говорио и о  вишеструким аспектима дволичне праксе коју користе Сједињене државе и њени агенти – од мреже невладиних организација до сателита какав је Британија, који су сви укључени у хибридни рат против Русије.

А.Р. Љукманов, директор Одељења за међународну безбедност информација при Министарству спољних послова Русије и специјални представник председника Руске Федерације за међународну сарадњу у области информационе безбедности, пре месец дана је изјавио да «Сједињене Државе појачавају офанзивне способности у области информационих и комуникационих технологија, за извођење «превентивн» операција против Русије и за то користе своје тролове у иностранству. Међу њима је и злогласна «ИТ армија Украјине». Бројне «кибер-лабораторије» НАТО у источној Европи служе сличној сврси. Штавише, америчка «кибер-стратегија» усвојена у марту 2023., даје америчкој Агенцији за националну безбедност  (НСА) моћ да «кажњава» друге државе за нарушавање информационог простора. Америчка агенција за напредна обавештајна истраживања, Поморски институт, владине фондације и приватне фирме – сви заједно учествују у припреми «когнитивног рата».

Да размотримо кибер-ратовање и кибер-простор детаљније. Најновија кибер-стратегија, коју је усвојило америчко Министарство одбране и објавило у септембру прошле године, садржи отворено претеће наративе у вези са Русијом.

И други документи показују да Сједињене државе виде Русију као кибер-претњу и легитимни циљ кибер-напада.

Тако се у приручнику Ратног колеџа америчке војске о стратешким операцијама у кибер простору, од 28. септембра 2022. године, Русија спомиње 23 пута, али искључиво на критички начин. У документу се наводи да је «Русија и даље одлучна да појача свој глобални утицај и да има реметилачку улогу на светској сцени». Истовремено се излаже и уверење Канцеларије за националну обавештајну службу да «Русија остаје највећа кибер претња, све док буде усавршавала и примењивала своје способности за шпијунажу, утицај и нападе. Русија на кибер упаде види као спољнополитичку полугу за обликовање одлука других земаља и као војно или средство одвраћања.» Наводи се и да су «[Сједињене државе] укључене у дугорочно стратешко надметање са Русијом и Кином. Ове државе су прошириле надметање на истрајне кампање у и кроз кибер простор, а то представља дугорочни стратешки ризик за нацију, као и за наше савезнике и партнере. Кина урушава америчку војну надмоћ и економску виталност нације упорним преузимањем осетљивих информација из институција јавног и приватног сектора Сједињених држава. Русија је користила кибер-информационе операције, како би утицала на наше становништво и на наше демократске процесе.»

У светлу недавних догађаја, наводи се да је «руска инвазија на Украјину показала решеност Москве да наруши суверенитет и територијални интегритет Украјине, да насилно наметне своју вољу суседима и да утиче на Северноатлантски савез (НАТО). Руске војне и обавештајне снаге користе низ кибер вештина, укључујући шпијунажу, свој утицај и јединице за нападе, како би подржали инвазију и бранили руско деловање широм света пропагандном кампањом. Кибер команда Сједињених држава (заједно са НСА) била је саставни део одговора нације на ову кризу, откако су руске снаге почеле да се размештају на границама Украјине прошле јесени. Обезбедили смо обавештајне податке о растућој претњи, помогли да се упозоре америчка влада и привреда, како би појачале безбедност у критичним инфраструктурним секторима, побољшали смо снагу ДОДИН1 (посебно у Европи).»

А, у недавно објављеној верзији америчке Заједничке доктрине Министарства одбране, издање 3-12, Операције у кибер-простору, «експедиционе операције у кибер простору» се дефинишу као «операције у кибер простору, које захтевају распоређивање кибер-снага у домену физичког.» Ова ажурирана верзија је објављена у децембру прошле године, али још увек није јавно доступна. Тамо се наглашава да је неопходно побољшати тактичке способности потребне за постизање циљева, којима садашње кибер снаге, по свему судећи, немају приступ. Зато треба да дође до модернизације и јачања међуагенцијске сарадње.

У ажурираној доктрини се признаје постојање замршености у кибер простору и велики захтев за различитим кибер могућностима. Претпоставља се да би снаге за кибер-подршку широм света, можда, морале да се «растегну» и помогну неколико борбених команди истовремено.

Пентагон је недавно почео да развија способност извођења хибридних кибер напада и електронског ратовања, како у америчке војне, тако и у обавештајне сврхе.

Изгледа да је значајан буџет, који је додељен америчким кибер снагама, повезан и са овим иновацијама и унутрашњом реорганизацијом.

Ово питање није значајно само из војне перспективе, већ и са фунцкионисањем Интернета, уопште.

Крајем септембра 2023. године, УН су спровеле гласање за избор новог шефа Међународне уније за телекомуникације, која игра значајну улогу у обликовању политике управљања Интернетом. Дорин Богдан-Мартин, амерички представник, добила је 139 од 172 гласа у своју корист, док је за руског кандидата гласало само 25 представника. То указује да ће глобалисти унапредити свој концепт регулације Интернета под привидом «отворености». Важно је напоменути да је ранији директор Међународне уније за телекомуникације био Кинез. Отуда није неочекивано што западни медији стално скрећу пажњу на кинеске кибер претње и шпијунажу. Они ће сада бескомпромисно спроводити свој «поредак заснован на правилима».

Међутим, важно је имати на уму да су «Арапско пролеће» 2011., као и други напори да се оркестрирају распрострањени преврати (укључујући и оне у Русији), координисани путем интернет комуникација у ширем геополитичком контексту. Цивилни део глобалне мреже је Вашингтон милитаризовао дуги низ година, наводно под маском демократских процеса и помоћи. Ипак, веза са војном сфером је јасна.

На пример, према мишљењу НАТО аналитичара (Скоукрофт центар за стратегију и безбедност), сукоб у Украјини им је пружио различите увиде у командовање, контролу, комуникације, обавештајне податке и надзор (C4ISR).

Исти овај Центар, заједно са Међународним центром за ненасилне сукобе (на чијем је челу бивши члан организације Отпор, Иван Маровић), ове године је објавио нови приручник за спровођење обојених револуција, под насловом «Подстицање четвртог демократског таласа: приручник за супротстављање ауторитарној претњи“.

Овај водич укључује и «кибер-нападе за подривање режимског апарата принуде» као једну од мера за отпор владама на трећем нивоу супротстављања. На страни 68 се наводи да «Демократије, такође,  могу да размотре употребу кибер алата, примену општих принципа у одређивању њихове употребе… Друго, кибер алати би могли да се користе да поремете инфраструктуру и друге секторе, али не да их униште, јер би то био чин рата.

И коначно, демократије би користиле кибер тактику да умање или уклоне ресурсе на које се ослањају репресивни режими. Специфичне могућности укључују коришћење кибер напада — такозване DDoS нападе — како би се пореметио приступ режима финансијским рачунима; за онеспособљавање или ремећење војног планирања или система наоружања; и за одвраћање од даље репресије. Коришћење кибер тактике на овај начин омогућава порицање сазнања о активностима, како би се избегла ескалација, а истовремено може да се ублажи режимска репресија и на тај начин помогне покретима.»

Ово је јасно и отворено мешање у унутрашња питања других народа и држава.

У документу се спомиње и стварање нових нормативних оквира као кључне компоненте за нове облике стратегија обојених револуција.

Имајући у виду педантно деловање са јасним намерама, које предузима и политичко и војно руководство Сједињених држава, може се са сигурношћу закључити да постоје планови за извођење кибер напада и других субверзивних кампања против Русије и њеног становништва, у којима се користе интернет технологије.

ИЗВОР: https://www.geopolitika.ru/sr/article/o-znachaju-kiber-pretnji

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *