- Очигледно је одсуство учинка патриотског блока, дефинишимо га тако, у оквирима утицаја путем медија на свест народа који наводно воле. Није ни чудо што патриотски интелектуалци губе медијски обрачун са другосрбијанцима, јер не може се побеђивати уколико у родољубивом табору имамо вишак ега у односу на осећање љубави према свом народу.
АУТОР: Милан Ружић
Другосрбијанци се окупљају око извора финансирања и то је једина тачка у којој су сложни, али њима је то довољно, они су апсолутно синхронизовани управо зато што је испуњен једини услов који су захтевали. Истина, они су интелектуално веома слаби и њихове „анализе“ и говори у медијима не пребацују оквир парола упакованих у одору спектакла и самим тим би било који интелектуалац из патриотског табора могао да их потуче до колена.
Али зашто не успева борба против тих аутошовиниста?
Зато што патриотски настројен интелектуалац, барем се тако изјашњава, што не значи да он то и јесте, не види новац као једину исходишну тачку свог деловања, што је добро, али види као свој циљ вишу позицију у односу на друге из свог табора.
Тако сада имамо интелектуалце или квазиинтелектуалце међу патриотама (ако и патриота није прејака реч за њих) који су се докопали места директора, уредника или председника којечега и уместо да свој его смање зарад општег добра и користи, они одлучују да киње људе са којима би требало да раде. Они спречавају поједине интелектуалце да се појаве у медијима, да пишу колумне, па их чак и отворено нападају, и искључиво оне боље од себе. Ово не само да је доказ непостојања интелекта, патриотизма и добре воље, већ је безобразлук и директна помоћ другосрбијанцима.
Уколико мислите да је ово написано, јер неко мени није нешто дозволио, варате се. Ево, слободно нека ми нико ништа не дозволи, није ме брига. Боли ме пораз родољубља пред мало већом платом и много већим егом.
Не можете ви, уредници, директори и председници, бити изнад својих колега и народа само зато што сте на позицији. Што се вишег положаја дохватите, морате се све ниже сагињати да помогнете свима. То што понекад убодете добар текст, кажете неку паметну на телевизији, то што се трудите да изгледате као писци или интелектуалци, то што вас тапшу по леђима и хвале, не значи да је ишта од тога тачно. То само значи да храните свој его и пропаст сопственог народа и да ће вас силазак са те позиције оставити без пријатеља и сарадника, а да не причамо колико ће вас брзо заборавити народ или (да вам непосредно уделим комплимент) историја.
Шта ја имам од ове објаве? Ништа. Баш као што цео народ нема ништа од оних који се понашају онако како сам вам пренео.
И ко год покуша да схвати на кога сам мислио и затражи да се изјасним, а има их много који се уклапају у слику, нећу то учинити, јер бих се онда изједначио с њима. Међутим, свако ко помисли да се ово односи на њега или њу, сасвим сигурно је у праву. Нажалост, није у питању једна особа него много њих.
Да сам паметан, сад би се требало припремити за освету оних који ће схватити, а млади су и полетни па имају снаге, али одох у шетњу да киснем на планини која није Златибор у својим ципелама које ми није купила редакција, са травком уместо цигариљоса у устима, и са врхова планина гледам лепоту своје земље док се ви нервирате и чудите како имам дрскости да ово напишем.
А кад нестане цигарета на рачун редакције, тачније кад испушите, знајте да сте сами криви и немојте се бунити што ће вас тад сви третирати онако како сте ви третирали њих, а млади сте, па ћете дуго трпети последице свог безобразлука. Уколико вам током осветничког похода нестане цигарета, не брините, увек има некога ко ће вам дати да попушите.