Свети владика Николај Велимировић

Краљево, 27. фебруар

У сали епархијског дома у Краљеву одржани је редовно годишње заседање Савета Епархије жичке. Још много пре почетка заседања Савета просторије Епархијског дома биле су пуне саветника и представника појединих црквених општина.

Помози вам Бог, браћо! Добро сте нам дошли. Ми вас поздрављамо као народне домаћине. Домаћинство је у нас усадио Свети Сава, да се никад не утре ни у цркви ни у држави, ако Бог да. Ви сте запојени домаћинским духом, а то значи духом светосавским, духом апостолским, јер Свети Апостол Павле каже: „Брините се не само о себи, већ и о другима“. Једно је јасно и веома важно за данашње време, као и за сва ранија времена, да наш народ не воли бирократизам. Бирократизам је одвратан нашем народу, као супротност домаћинству и духу народном. А шта је бирократизам у ствари? Бирократизам је брига само о себи и за себе, тражење што више и што већих права, а што мање дужности, грабљење себи – једном речју себичност. Такав дух туђ је нашем народу. Наш народ је духа домаћинског. Свети Сава је највећи домаћин у нашој историји. Дух његовог домаћинства сачувао се у нашем народу и до данас. Али се данас квари, ја вам – признајем,  коме ћу ако нећу вама – да смо криви што се чак и црква донекле, кроз послератно законодавство, бирократизовала. Ми архијереји и свештеници погрешили смо. Нисмо погрешили вољно и намерно, али смо ипак погрешили. Различито смо били васпитавани, јер смо живели под различитим владавинама и различитим утицајима.

Црква је та која треба да даје дух државном уређењу а не да га имитира. Ја сам се молио Богу да ми што смо погрешили поправимо своју грешку док смо још живи, да у цркву повратимо домаћински дух. И ја вам могу рећи да се већ у велико ради на томе да се црква растерети бирократизма. У Патријаршији се ради да наше црквено законодавство буде тако удешено, да цркву ослободи бирократизма и да у њу поврати светосавски домаћински дух.

Има нешто утешно за данашње време. Видите прилике у Европи и у свету, на Балкану и код нас. Видите да је бирократизам потиснуо домаћински дух код неких народа и да се он код нашег народа ипак у највећој мери одржао. Ја много мислим о томе. Данас је српски народ најчистији и најдостојнији носилац православног и словенског идеализма. Ми видимо у свима друштвеним редовима нашег народа да нисмо сувише изгубили од домаћинског духа Светог Саве. Ми смо најчистији представници Словенства и Православне цркве. Ми нисмо изневерили у нашим народним масама и у већем делу наше интелигенције светосавски дух.

Ми нисмо много изгубили, а што се изгубило морамо се трудити да повратимо. Идеализам Православља и Словенства, почевши од руских великих светитеља, па до великог Достојевског, до Бугара почившег Бобчева и живих Маџарова и митрополита Стефана, до нашег Његоша и неких садашњих одабраних и изразитих представника тог народног идеализма. Ми смо најчистији вршиоци православног и словенског иделаизма.

Кад сам ја био у Софији чуо сам поновљене речи: „Православље и славјанство“ као синтезу народних стремљења и код Бугара има представника духа домаћинства. У тешким ситуацијама треба да будемо свесни идеала Православља и Словенства. Ми се и данас по духу домаћинском молимо: „Помози Боже свима па и нама“. Ако издамо домаћински дух Светог Саве, имаћемо против себе не само наше вековне непријатеље, који нам непријатељски мисле, и то не само оне који су сада у животу на земљи, него и Светог Саву и све Божије угоднике и милионе палих ратника, који су у нашој тешкој прошлости били задојени овим вековним иделаизмом, односно овим светосавским домаћинским духом. А ништа опасније него кад мртви постану непријатељи свога сопственог народа! Нити ишта спасоносније него имати њих за савезнике, заштитнике, сапутнике и молитвенике пред Господом Богом.

Ја вам желим и Богу се молим да обавите свој посао и да пођете одавде као домаћини. Да бринете о свом дому, о цркви и држави.

Правда, 1941. бр. 13052, 4

(Преузето из Сабраних дела, књига XIII, Химелстир, 1986, стр.115 – 116.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.