Мноштво фолклораца из Ужица учествовало је у једном делу снимања документарца и серијала „Српско коло”, сниманом у 15 градова Србије и Републике Српске
У крају из кога се „ужичко коло” светом проширило, недавно је обављено снимање дела националног пројекта „Српско коло”, за документарни филм и серијал од 15 епизода. У Ужицу, који је један од 15 градова Србије и пет Републике Српске у којима „Оптимистик филм” (након великог успеха оствареног документарцем „Теслин народ”) снима „Српско коло”, у овом подухвату играло је мноштво фолклораца на овдашњим местима која одишу традицијом.
Тај национални пројекат, у режији Жељка Мирковића, остварује се у сарадњи са Ансамблом „Коло”, САНУ, Етнографским музејом Београда, Српским националним савезом из Питсбурга (САД), Туристичком организацијом Србије и Националним ансамблом „Венац” с Косова и Метохије, уз подршку Министарства за културу Србије, Покрајинског секретаријата за културу Војводине, више наших градова, Српског културног центра „Опанчићи” из Вашингтона.
– Коло је енергетска машина дубоко укорењена у наш ДНК, одакле вуче своју магичну енергију и моћ. Српско коло је симбол саборности које окупља и старе и младе, уједињује српски народ где год да се налази у свету, а постало је део Унескове нематеријалне баштине 2017. године. Документарни серијал „Српско коло” говори о значају кола, његовом пореклу, лепоти и специфичностима. Ово је прича о идентитету српског народа, о неговању среће кроз игру – изјавио је редитељ и продуцент Жељко Мирковић, а преноси портал града Ужица.
Значај народног кола добро знају и ужичка власт, јавност, фолклорни ентузијасти те посвећено чувају ову традицију. По речима градоначелнице Ужица Јелене Раковић Радивојевић, житељи овог града поносе се својим историјским и културним наслеђем, као и српским колом међу којима је ужичко једно од најпознатијих.
– Циљ очувања фолклора, аутентичних производа ужичког краја, онога што чини ужички дух и ерски хумор јесте да се не заборави да су нам корени дубљи и даљи од момента који представља наше прво сећање и сазнање. Чувари традиције, највреднијег што су нам преци оставили, увек су међу најбољим промотерима културне баштине. Радује нас што је ужички крај део пројекта „Српско коло” и што имамо прилику да ширу јавност упознамо са народним стваралаштвом које свака нова генерација оплемењује, чувајући његову изворну суштину – изјавила је градоначелница.
Организатор многих фолклорних дешавања у овом граду Горан Пауновић, председник Удружења грађана „Ера” (које сваког лета организује међународни фестивал дечјег фолклора „Лицидерско срце”), истиче да се у типичне игре ужичког краја убрајају „четворац”, „ужичка чарлама”, „рабаџијско”, „кукуњеш”, „проломчица”, „ерско”, „повијорац”…
– Те игре се играју на народним свечаностима, у отвореном колу које се увек креће надесно и у коме се играчи, наизменично мушкарци и жене, држе за руке. А углавном се уче у народу, преносе генерацијама, док их млади играчи усавршавају у фолклорним друштвима и свуда представљају – казује Пауновић.
– Посебност игре на нашем подручју јесте да се игра на целом стопалу, ситним корацима, ведро, усправног стаса, поносито, тако да се добија утисак да се играч љуља, цуца, тресе, трупће, дрма… Колена и средина стопала све време су на истој оси – описује Властимир Вељовић, руководилац ансамбла народних песама и игара у удружењу „Ера”.
Ђорђе Делић, уметнички руководилац КУД „Севојно”, подсећа да је и традиционално двогласно певање овог краја „из вика” уписано на листу нематеријалног културног наслеђа Србије:
– У КУД „Севојно”, поред тога што негујемо фолклорно наслеђе, посебну пажњу поклањамо певању „из вика”. Како бисмо сачували те старе усмене „записе” и пренели их новим генерацијама – наводи градски портал ту Делићеву изјаву.
ИЗВОР: Политика