ИЛУСТРАЦИЈА: zarepostim.ru
- Каква поља познајемо? Електромагнетно, гравитационо, а можда је понеко чуо и за фермином поље. Сви смо уверени да ће временом бити откривена и нова, јер је пут познања бесконачан
Сада британски психолог и биохемичар Руперт Шелдрејк износи нову теорију о постојању морфогеног поља, које се јавља као резултат узајамног дејства разума милијарди становника Земље.
ЕКСПЕРИМЕНТ ВИЛИЈАМА МАКДУГАЛА
Лабораторијски пацови су смештени у огромни лавиринт. Животиње које су коришћене у експерименту, пре него што стигну до излаза, почине до 200 грешака. Друга генерација је била паметнија, трећа – чак и паметнија. Експеримент је трајало око 15 година. Последња генерација је пронашла излаз без грешке. Ништа чудно: стари су учили младе, и даље су преносили своја знања и искуства. А сада пажња!
У следећем блоку лабораторије налазио се потпуно исти лавиринт, само пацови у њему нису били у лабораторијски, већ су буквално „узети са улице“. И ни на који начин нису инфериорни у односу на њихове лабораторијске колеге.
Ко их је онда научио?
Резултат се није променио, чак и када је између два лавиринта лежало на хиљаде километара, један је био у Енглеској, други у Аустралији.
ТЕОРИЈА РУПЕРТА ШЕЛДРЕЈКА
Истраживач из Краљевског друштва на Универзитету у Кембриџу, иначе и директор лабораторије за биохемијска и молекуларна истраживања на Клер (Кембриџ), светски познати биолог Р. Шелдрејк, изнео је теорију да су обучени пацови пренели стечено знање свим својим рођацима кроз посебан механизам биолошке резонанце, који је назвао морфогено поље. Обучени пацови шире своје знање у одређену „базу података“, где постају доступни својим рођацима.
Али онда долази неразумљиво. Временом, човек губи ову важну способност и учење постаје једино средство за стицање знања.
Шта сугерише човечанству ова теорија?
Ако особа научи да управља овим подручјем, процес учења ће се невероватно убрзати. Сваки појединац ће једноставно извући знање из “банке података”. Притиснуо сам дугме – већ сте доктор наука, притиснуо сам још једно – већ сте академик.
Међутим, у прошлом веку писци научне фантастике упозорили су човечанство на неукротиву еуфорију: у овом случају, хоће ли човечанство заборавити како да самостално стиче знање? Да ли ће постати живи роботи чији је мозак напуњен извана? Да ли то значи да ће особа заборавити да размишља, рефлектује, упоређује?
Превео и приредио Зоран Милошевић
ИЗВОР: http://www.dal.by/news/149/19-03-19-2/