• У последње време све је више извештаја да се између главних антагониста међународне политике – Русије и САД – воде, ништа мање него преговори. О чему сада разговарају Москва и Вашингтон, због чега се сумња у искреност Сједињених Држава – и да ли постоје шансе да се договоримо око Украјине?

АУТОР: Геворг Мирзајан

Потези међународне дипломатије су бизарни. Председник Џозеф Бајден је званично скоро на челу глобалне кампање за изолацију Русије, док су високорангирани чланови његове администрације ангажовани у неким тајним преговорима са Москвом. О томе не извештавају само амерички медији, већ и званични представници Беле куће.

Заузврат, Москва никада није одбила да преговара са Сједињеним Државама. „Да, постоје велике потешкоће – одмах их је идентификовало руско руководство. Владимир Путин је често говорио да САД лако одбијају било какве споразуме, – објашњава за лист ВЗГЉАД Елена Супонина, политиколог и експерт РСМД-а. „Тако да, наравно, нема међусобног поверења, али у исто време не постоји начин да се такви контакти одбију, јер је превише у улогу“.

Према речима Супонине, још 21. фебруара, на незаборавном састанку Савета безбедности, Николај Патрушев је рекао да је неопходно водити преговоре са Западом. И изнад свега, треба да разговарамо са Сједињеним Државама, јер ће сви други радити оно што Вашингтон каже.

Ракете без уцена

Што се тиче тема реалних дискусија, Москва првобитно није коментарисала такве информације. „Знате да је тренутно веома танка нит наших односа. О дијалогу нема говора. Али било који спорадични, чак и несистемски, а нема системских контаката, тих спорадичних контаката – не можете их унапред најавити“, рекао је Дмитриј Песков, портпарол Владимира Путина.

Међутим, 11. новембра заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков рекао је да је крајем новембра – почетком децембра одржан састанак билатералне консултативне комисије представника Русије и Сједињених Држава о Споразуму о стратешком офанзивном наоружању (СТАРТ) у Каиру, а који регулише број нуклеарних бојевих глава и њихових носача.

Сами састанци ће трајати око недељу дана – и разумљиво је зашто, јер ће се разговарати о читавом низу питања. Међу њима је обнављање инспекција, покушај Сједињених Држава да повуку из уговора одређени број носача (који се, према Вашингтону, користе за ненуклеарне операције). „Због тога долази до ситуације да Американци де факто имају на располагању значајан број стратешких носача, односно тешких бомбардера и лансера балистичких пројектила подморница, који се барем не уклапају у услове споразума, објаснио је Рјабков.

Заиста, тема СТАРТ је важна за обе државе. „Овде стране имају одговарајућа претензије једна према другој, али без обзира на стање руско-америчких односа и потпуно неповерење, важно је разговарати о примени споразума СТАРТ-3 док је он на снази. Поред тога, такође је важно да се пређе на дијалог о контури питања стратешке стабилности након истека овог споразума.

Јасно је да нећемо моћи да израдимо никакав нови споразум, али је ипак неопходно говорити о изгледима за стратешку стабилност“, сматра политиколог Дмитриј Суслов.

И не само да се говори о перспективама, већ да се ради неки нови формат за дијалог о нуклеарној стабилности који узима у обзир нове реалности у билатералним односима. Дакле, наставља Суслов, „одлука страна да обнове овај дијалог указује на то да хибридни рат између Русије и Сједињених Држава траје дуго, да обе стране овај хибридни рат доживљавају као нову нормалу и прилагођавају му се“.

2 за1 није функционисало

У међувремену, руско-амерички преговори се не завршавају СТАРТ-ом. Странке не разговарају само о пројектилима, већ и о људима. „Контакти између САД и Русије нису прекидани током читавог сукоба. Према мојим информацијама, пре свега се радило о контактима преко тзв. „хуманитарних питања“. Конкретно, у погледу размене заробљеника, пример за то је повратак пилота Јарошенка у Русију у априлу. Сада се разговара о сличним питањима – говоримо о размени Виктора Бута и неких других затвореника који су затворени не само у САД, већ и у ЕУ. Са америчке стране говоре о атлетичарки Бритни Гринер, као и о Полу Вилану оптуженом за шпијунажу, објашњава Супонина.

Према њеним речима, у овим преговорима улогу посредника могу да имају како бивши амерички званичници (на пример, бивши амерички секретар за енергетику Бил Ричардсон), тако и поједине земље. На пример, Турска, Емирати, Саудијска Арабија и неке друге.

За Бајдена је судбина Бритни Гринер и Пола Вилана била од посебне важности пред међуизборе за Конгрес – амерички председник је желео да „Американце врати кући” и тиме освоји политичке поене. Али, вероватно, Москви није одговарала његова формула „заменимо два Американца за једног Руса“. Русија би могла да захтева размену двоје за двоје – односно да се придружи Вадиму Красикову, који се налази у Немачкој под оптужбом да је убио чеченског терористе Зелимкана Хангошвилија.

Судећи по томе што је Гринер пре неки дан пребачена из истражног затвора у прави затвор (где мора да служи 9 година због шверца дроге), стране се још нису договориле. Али само за сада. „САД ће понудити неке нове услове и овај дијалог се такође води без обзира на општу климу и тотално неповерење међу нашим странама“, рекао је Суслов.

Стручњаци сматрају да би споразум о размени могао да постане уверљив изговор и одскочна даска за преговоре о другим важним питањима. Конкретно, за решавање америчко-руских сукоба око Украјине. У ствари, наравно, преговори у вези са ситуацијом у Украјини су већ у току. „Нарочито о управљању ескалацијом и смањењу ризика од њеног настанка. Односно, једноставније речено, спречавање директног војног окршаја Русије и САД нуклеарном компонентом, – каже Суслов.

Стране расправљају о границама прихватљивих црвених линија, предвиђају вероватне одговоре на кораке једних према другима. Дискусија о овој теми је апсолутно неопходна без узимања у обзир тоталног неповерења између Русије и Сједињених Држава, једноставно зато што је ризик од ескалације висок – иначе не би било таквих консултација. Ни Русија ни Сједињене Државе нису заинтересоване за Трећи светски рат и употребу нуклеарног оружја.

Међутим, Американци тврде да ово нису преговори „о Украјини“ и да не крши њихову формулу „нема преговора о Украјини без Украјине“. Изјава је, наравно, сумњива.

„Чињеница да је Украјина наводно извучена из једначине током ових контаката пре је лукавство на савести оних који то говоре. Можда на појединачним састанцима то и јесте тачно, али генерално се увек разуме да је украјинско питање присутно“, сматра Супонина. Осим тога, познато је да о томе разговарају са својим савезницима без Украјине, што већ крши овај принцип“, напомиње Суслов.

Према писању бројних медија, Американци такође директно преговарају са Русијом о Украјини. Стране покушавају да пронађу начине за компромис – ситуацију у којој и Русија и САД могу да се прогласе за победнике.

Међутим, до данас, странке још ништа нису договориле. О томе постоји много индиректних доказа – а један од њих је и одбијање страна да воде званичне билатералне преговоре на самиту Г20.

„Самит Путин-Бајден није одржан и неће се одржати на маргинама Г20, јер немамо чак ни прелиминарне договоре о решавању украјинског сукоба. Такав дијалог, па чак и такав контакт, могао би имати смисла када би се сукоб барем прекинуо и када би се стране претходно договориле о обрисима мирног решења. Док се то не догоди, онда неће бити одговарајућих састанака“, сумира Суслов.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2022/11/13/1186550.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *