• Најновија вест да ће досадашњи Супервизор за Брчко, Мајкл Скенлан, отићи са позиције првог човека дистрикта изазвала је велику узбуну међу српским политичким круговима у Босни и Херцеговини.
  • Осим чињенице да ће ову функцију као и претходних 25 година поново обављати један Американац, чини се да је овакав гест у ствари јасна порука, Републици Српској да ће управо Брчко постати главни фокус америчке политике на Балкану.

АУТОР: Иван Митић

Већ дуже од две деценије у уставноправном поретку Босне и Херцеговине дистрикт Брчко формално функционише и постоји као кондоминијум (заједничко власништво) два ентитета Републике Српске и Федерације БиХ док у стварности оно „живи“ сопствену самоуправу. Најпре је Међународна заједница ставила Брчко под супервизију односно међународну управу (1997) а потом је ујединивши до тада зараћене српске, бошњачке и хрватске делове, Брчком доделила статус дистрикта изузевши га из пуног институционалног поретка ентитета (1999). За Републику Српску ово није значило само кршење њеног Устава и сета Дејтонско-паришких споразума већ и де факто пресецање њене територије на западни и источни део! Од потписивања мировног споразума Република Српска је разграђивана на овом територију – њена овлашћења су умањивана а законодавни, извршни и судски органи дислоцирани или укидани. Велику улогу у томе имала је управо институција Супервизора за Брчко дистрикт. Својим цензорским и диктаторским налозима Супервизор је упорно Брчком давао елементе државности односно она законодавна, управна и судска овлашћења која имају и ентитети Република Српска и Федерација БиХ.

Супервизор – историјска генеза и надлежности

Како је већ претходно објашњено, програм супервизије као помоћне и додатне мисије у оквире арбитражног поступка уведен је још 1997. године Римском одлуком Арбитражног трибунала за Брчко.

Први помени међународне супервизије у Брчком везују се за јануар 1997. године када је на састанку делегација РС и ФБиХ у Риму а у оквиру саслушања сведока као кључне фазе арбитражног процеса, начелник хрватске општине Равне-Брчко Мијо Анић изнео идеју о међународној управи у Брчком. Наиме, ради се о тзв. Анићевом приједлогу за Брчко који је подразумевао да у Брчком буде уведена међународна управа а целокупна територија предратне општине Брчко дође под власт БиХ са тим што би на почетку постојале три или чак шест етничких општина чије би се службе временом постепено интегрисале. Према тој платформи међународна војска и полиција би остале најдуже три године а у патролним колима домаће полиције би требало да буде по један представник Срба, Хрвата и Муслимана. Надаље, као полазишну тачку овог разматрања треба посматрати и сугестије и препоруке шефа УНХЦР-а у Тузли Ромера Сантијага Переза који је указао на потребу да се односи уреде слично као у Мостару. Пресликавање тзв. мостарског решења значило је према Перезу „војно присуство и неку врсту туторства и Владе у којој би се те институције бавиле политичким активностима како би зближиле ентитете.“

На крају, Међународна заједница доноси  Одлуку којом се именује супервизор са задатком надзирања провођења Дејтонског споразума у области Брчко. Ако се темељно анализира редакција текста ове одлуке која таксативно наводи његова овлашћења, види се да јасно употребљене речи „координирати“, „ потпомогнути постепен и методичан повратак избјеглица“ , „ојачати демократску власт и мултиентичку управу у граду“ , „сарађивати са ентитетима или међународним посматрачима“  , „стимулисати обнову привреде“ – осликавају  обрисе једног надзорно-контролног пакета мера које он има на располагању. Тек наредне 1998. године, Предсједавајући Арбитражног трибунала Робертс Овен је на децембарском заседању Већа за имплементацију мира у Бону одлучио да би и Супервизор поред Високог представника требало да има извршна овлашћења којима би могао да интервенише у законодавну и извршну локалну власт као и да смењује званичнике који опструишу провођење Дејтонског мировног споразума а донета је одлука и да он по аутоматизму буде први заменик Високог представника иако то није предвиђено ни Општим оквирним споразумом за мир у БиХ па ни Анексом X који у правни живот Босне и Херцеговине уводи институцију Високог представника.

У периоду између 1997. до 2014. године Супервизор је наметнуо више од 170 налога и пратећих аката. Прву фазу чине налози донети у „предарбитражном“ периоду односно у времену које се хронолошки може посматрати од успоставе међународног режима до 2000. године када је Налогом супервизора успостављен дистрикт. Ови налози били су пре свега усмерени на то да се створи општи оквир за функционисање међународне мисије у области. Тако су током прве етапе интернационалног надзора донети налози о судству, мултиетничкој администрацији у граду, успостави мултиетничке полиције те допуне и анекси у вези са процедуром повратка. Посебну тежину међу актима донетим у овом раздобљу има Налог о мултиетничкој полицији у делу општине Брчко у Републици Српској којим су противно уставноправном поретку Републике Српске  на једном делу њене територије уведене још једне полицијске снаге.

Друга фаза нормативне власти Супервизора везује се за успоставу дистрикта Брчко. Најзначајни акт донет у овом периоду свакако јесте налог којим је наметнут Статут дистрикта Брчко као највиши правни акт ове самоуправне јединице. Према овом налогу Брчко има сопствену Владу, Скупштину, судове, полицију, образовање те  Градоначелника који је на челу локалне Владе и сви ови органи врше власт махом независно од (воље) оба ентитета.  

Власти Републике Српске учиниле су додатне напоре како би канцеларија супервизора, што пре била затворена: Влада РС је донела Закључак о картографским основама којим се брише међуентитетска линија у дистрикту, приступило се решавању питања снабдевања Брчког електричном енергијом а гласовима СНСД-а и других политичких партија са српским предзнаком изгласан је Амандман I на Устав БиХ чиме је и уставно дефинисан статус дистрикта Брчко. И поред свих ових уступака, Међународна заједница није донела обећану одлуку о укидању него тек о суспенизији супервизорових овлашћења 2012. године. Употреба истих већ две године касније,  јасно је показала опредељење и Супервизора и Запада да ће и даље наставити да темељем нелегалних аката мењају уставну архитектуру и Брчког и БиХ.

Супервизија: Искушења И Опасности По Републику Српску

Одлазак досадашњег Супервизора Мајкла Скенлана – америчког човека чији је главни фокус био на јачању јавне управе и борби против корупције – сугерише потпуно нови замајац америчке политике према Брчко дистрикту. Најава да ће Скенлана заменити  каријерни амерички дипломата Џонатан Менути, који је својевремено радио у Амбасади САД у Србији али и био помоћних културног аташеа у Москви имплицира да је Западу од суштинске важности да заокружи своје политичко и безбедоносно присуство у Босни и Херцеговини.

Већ на почетку свог мандата будући Супервизор ће морати да донесе одлуке од суштинског значаја за Србе и Републику Српску. Последње речено посебно добија на тежини ако се зна да Брчко тренутно потресају сукоби између Републике Српске и Федерације БиХ поводом изградње Аутопута Сарајево-Београд који би требало да финансира Руска Федерација а који коче Бошњаци оптужујући Бањалуку да жели да „аутопут пролази некадашњом линијом ратног разграничења“.  Такође питање аутопута прати и питање гасификације Републике Српске тј. гасовод који би према договору са Руском федерацијом требало да пролази и кроз Брчко. Уз поменуте теме она најинтригантнија за домаћу јавност тиче се великог ауторитета који Супервизор ужива међу мултинационалним снагама ЕУФОР  па управо од његове процене зависи да ли ће доћи – без дозволе, обавештења или сагласности Републике Српске и противно и њеном Уставу – до стационирања међународних снага у Брчко.

ИЗВОР: