НОВИ БЕОГРАД ПРЕ САВА ЦЕНТРА

РТС је приказала емисију „Сава центар : Историја из првог реда” 9. марта 2024. Реприза је била сутрадан 10. марта 2024. на Трећем програму  од 13 часова и 50 минута до 15 часова и 5 минута. Емисија је трајала више од 1 сата. У емисији се истиче да је Тито у Хелсинкију на Првој конференцији о европској безбедности и сарадњи 1975. видео зграду „Финландија”, у којој је одржана конференција, и пожелео да и Југославија, то јест он, има нешто слично томе. Наредио је својим подчињенима да то и остваре. Наравно трошкови га нису интересовали. Архитекта који је требао да изгради Конгресни центар путовао је државним авионом по свету да обиђе сличне грађевине. Пошто је у Београду требало да се одржи 15 јуна 1977. састанак министара спољних послова 35 земаља Европе без Албаније и Андоре а са Англоамериком (САД и Канада) радови су текли брзо. Радници су радили ударнички. Пошто је током зиме због хладноће претило замрзавање уграђених материјала зграда која се зидала је загревана без прекида.  Посао је био завршен на време  и састанак је одржан. То је био почетак рада иистовремене доградње Сава центра. Даље је изграђен хотел Интерконтинентал, … . У Сава центру  се налазила Редакција Трећег програма тадашње Телевизије Београд. У емисији се описује даља судбина Сава центра кроз све перипетије које  је прошао. Истакли су да је са Сава центром Нови Београд добио центар за културне активности и престао да буде само спаваоница. Емисија је приказала време од Титове одлуке о градњи  до данас. Пошто за РТС историја почиње од Тита морамо се осврнути на претходно раздобље. Представници нове власти који су владали  после 1945. били су мегаломани. Оно што су подизали називали су градовима : Пионирски град, Филмски град, Студентски град и  Нови Београд. Иако су на месту  Пионирског града у Кошутњаку пре градње постојали изграђени павиљони, за власт је то био њихов град за пионире. Чак су имали неко време и малу железницу. Филмски град је изграђен по плановима Мусолинијеве Ћинећите у Риму. Пре ударника рађено је пре рата на градњи Новог Београда.

У Краљевини Југославији су друштва и чете Савеза Сокола организовале на локалном нивоу радне акције у оквиру Петрове петогодишњице. Влада Илић био је  старешина Сокола Београд XI. Београдска општина на челу са Владом Илићем радила је на насипању и изградњи Новог Београда,  а Титова власт је само после рата наставила да насипа и  гради од 1948.  То је пропаганда назвала Титовом петогодишњицом. Председник владе Милан Стојадиновић посетио је Нови Београд на почетку радова на насипању. Априлски рат 1941. прекинуо је рад на насипању песком. У Земуну је била подигнута ваздухопловна индустрија (Икарус, Змај, Рогожарски). На делу Земуна према Новом Београду почеле су  да се подижу зграде у модерном стилу ( Аеродром, Дом ваздухопловства).  Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном и са аеродромом. Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду основано је 1934. За локацију сајма изабран је простор на левој обали Саве, код новоподигнутог земунског моста. Положен је камен темељац 6. јуна 1937. на мочварном земљишту. После три месеца на 14 хектара мочварне земље изграђен је сајам. Изграђено је 26 павиљона. „Друштво за приређивање сајма и изложби” изградило је централну кулу и 5 павиљона, националне павиљоне подигли су Италија, Мађарске, Чехословачка и Румунија. Своје изложбене павиљоне имало је 17 фирми, међу којима су били „Зорка”, „Филипс”, „Ауто-Унион”, Свој павиљон имала  је Задужбина Николе Спасића. … .  (1) Сајам је отворен 11.септембра 1937. После Првог јесењег сајма, у децембру 1937. приређена је Изложба живинарства. Пролећни сајам организован је у марту 1938.  Сајам аутомобила  … . Јесењи сајам 1938. имао је 910 излагача, на сајму је фирма „Филипс” поставила телевизијску емисиону станицу. Програме те станице су посетиоци сајма могли да прате на пријемницима у павиљонима. На сајму је било приређено још 13 привредних специјализованих изложби, 4 радио изложбе, Земаљска ловачка изложба, Земаљска занатска изложба, Изложба дечије заштите, Изложба слатководног рибарства, Изложба планинарства, Међународна изложба ваздухопловства „Наша крила”, 2 изложбе заштите од напада из ваздуха, … . Приређиване су многобројне културне и спортске приредбе и модне ревије. Немачка и Турска изградиле су своје националне павиљоне. (2) Тадашња штампа писала је детаљно  о сајму. Приређиване су радио изложбе. (3) За Аероклуб компанија Шкода подигла је на Сајму 1938. падобрански торањ висок 74 метра. Падобрански торањ био је највиши у свету у то време. Платформе за скакање налазиле су се на висинама од 40 и 60 метара. (4)

Сем за изложбе технике на сајму су организоване културне манифестације. Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (5) Први југословенски концертни фестивал одржан је 10 и 11 априла 1938. у великом павиљону сајма у Београду. Учествовало је 210 музичара, чланова Филхармонија у Београду, Загребу и Љубљани. Дириговали су диригенти три филхармоније Л. Матачић, К. Барановић и Н. Штритоф. У часопису „Братство” истакнуто је да је фестивал побудио пажњу све наше културне јавности и да је изражена жеља да југословенски музички фестивал постане трајна институција. (6)

На београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија. За 12 вечери прошле су групе играча и певача из свих крајева Југославије. Већ прве вечери фестивала привукле су публику, које је сваким даном било све више, а последња 2 дана  у павиљону на сајму  није било места. (7)

У  српском листу  „Дубровник” који је писао о припремама за фестивал певачких друштава у Београду истакнуто је да је терен Београдског сајма некад био запуштен и пуст, а да је после изградње сајма постао украс Београда. Прослава стогодишњице оснивања првих певачких друштава у земљи припремљена је као слет пјевачких друштава у Београду под покровитељством кнеза Павла. Предвиђено је да ће на слету учествовати око 120 певачких друштава из свих крајева Југославије са преко 8.000 певача, да на слету прикажу  стогодишњицу хорског певања у земљи. Поред концерата појединачних друштава, предвиђено  је да се одржи на сајмишту концерат, у коме би учестовало  8.000 певача који би заједнички отпевали неколико композиција. (8) Савезна управа Јужнословенског певачког савеза је у јесен 1938. радила на томе да се слет одржи. Планирали су да Велики југословенски певачки слет одрже о духовима 1939. Пријавило се 130 певачких друштава за учешће на слету. Савезна управа тражила је од Артистичког одбора и вођства да поднесу предлоге о заједничким слетским песмама. Композиције су дате у штампу и разаслате друштвима која су се пријавила за слет. Обезбеђен је радио пренос слетских манифестација и концерата. У програму било је : концерти, поворка, свечана академија Савеза, помен краљу Александру на Опленцу, помен на гробу Незнаног јунака, велики концерат, … . Друштво „Путник” преузело је на себе организацију излета за друштва која би после слета до Ђердапа, … . Београдска и земунска друштва била су позвана на сарадњу с тим да образују Радни слетски одбор који је требао да  помаже Савезну управу у раду на организовању слета. Радни одбор био је подељен у пододборе : Административни, Финансијски, Пропагандни, Технички, Пододбор за дочек, Пододбор за смештај певача, Пододбор за старање о прехрани певача и Пододбор за организацију поворке. Савезна управа договорила је сарадњу са  свим београдским културним, просветним и уметничким установама, као и са витешким, националним и покрајинским удружењима. Од представника тих удружења и установа образован је Почасни слетски одбор. Председник Почасног слетског одбора био је председник Градског Поглаварства, индустријалац Влада Илић. Сем њега у одбору су били  председник Српске Краљевске Академије наука, ректор универзитета, као и ректори Музичке и Уметничке Академије у Београду, председник Касационог суда, …  представници Савеза Сокола, Удружење носилаца Белог Орла са мачевима, Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, Удружење пријатеља славенске музике, Београдска филхармонија, Југословенски женски савез, Удружења : Бојвођана, Босанаца, Јужносрбијанаца, као и остала покрајинска удружења, затим познати јавни радници и осведочени пријатељи певаштва др. Ј. Барић, подпредседник Државног Савета, генерал Ст. Бошковић, подпредседник друштва за подизање храма Св. Саве, В. Гавриловић, бивши председник Српске Краљевске Академије Наука, В. Петровић, књижевник И. Панић, индустријалац, Ф.Грамберг, индустријалац, М. Костић, председник Културног одбора Градског Поглаварства у Београду, као и почасни чланови Јужнословенског певачког савеза др. Новак, Св. Симовић, др. Равнихар, др. Д. Путник, Ст. Бинички, композитор и М. Вукдраговић, композитор, бивши главни тајник Јужнословенског певачког савеза као и представници осталих културних, уметничких и просветних установа као и витешко-националних и покрајинских удружења која су радила на националном, културном, уметничком и просветном подизању народа а чија су седишта била у Београду. И поред свих напора  Савезне управе и Почасног слетског одбора слет није могао бити одржан. Савезна управа је саопштила друштвима која су се пријавила за слет да је одлука о одлагању донета после свестрано испитане ситуације и по савету меродавних фактора. Покушала је   Савезна управа да се слет одржи од 24 до 28 јуна 1939. Ипак слет је опет био одложен…. . У „Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину” истицало се : „Иако се Велики југословенски слет, давнашња жеља свих југословенских певача, није могао одржати ипак је Јубиларна стогодишња година била величанствено и достојно прослављена.” (9) На сајму је Главни Задружни савез приредио 16 јуна 1940. Југословенско-бугарску задружну изложбу.

Са приближавањем ратне опасности Савез Сокола проширио је предвојничку обуку за своје чланове.  Соколски течај за падобранство Соколске Жупе Београд од 26. јуна до 26. августа 1940. окупио је 250 нараштајаца. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио заменик начелника жупе Милан Роксандић. Предавања су одржавана у вежбаоници Савеза Сокола на Теразијама, увече сваког дана, од 19 до 21 час, а практична обука је вршена на падобранском торњу на Старом Сајмишту (Нови Београд). Увежбавало се скакање са падобраном (10).

У Београду је одржано заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9 јуна 1940. (у згради Протокола на Теразијама). После седнице Савезне управе, пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљујући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому је била присутна и једна група из четничке организације, па су сви пратили спуштање падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на сајмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, са савезним начелником Иваном Ковачем на челу. (11) Соколско друштво Земун-Матица је заједно са Првом ватрогасном једриличарском групом „Кондор” у Земуну прославила Празник Уједињења 1940. Програм прославе састојао се из соколске академије у Народном дому, свечане соколске седнице одржане у сали  Народног дома краља Александра I и освећења трију ваздушних једрилица, на дечјем игралишту, испред Народног дома у Земуну. Једрилицама су кумовали министар физичког васпитања народа Душан Пантић, председник градског поглаварства града Београда Јеврем Томић и командант ваздухопловства бригадни генерал Боривој Мирковић. (12) Планирана је код сајма нова зграда опере. Априлски рат 1941. прекинуо је градњу планираних објеката при проширењу сајма.  За време рата у НДХ сајам је служио као логор. После рата  на сајмишту су биле смештене омладинске радне бригаде које су градиле Нови Београд. После бригада на Сајмишту је била смештена Дирекција за изградњу Новог Београда. У чланку у „Политици” истакнуто је да је крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20 века  више од 200.000 омладинаца подигло Палату федерације, Студентски град, …. . (13) По сећању Ивана Стојановића, некадашњег уредника часописа „Нова Искра”, уз акцијаше који су обављали просте радове, радили су немачки ратни заробљеници занатске радове. У октобру 1984. кад се већ осећало слабљење прилива средстава за изградњу и криза Завод за изградњу града Београда издао је Билтен посвећен дотадашњим послератним напорима и успесима у градњи Новог Београда. На почетку су били стихови Душана Радовића :

Сава је поделила Београд на леви и десни.

Леви је, као што му само име каже – нови, модерни,

прогресивни.

Десни је – десни, стари и конзервативни.

У десном Београду је Железничка станица, у левом

Аеродром.

У левом су нови студенти – у десном стари факултети.

У десном Београду су сокаци и мале, а у левом – блокови

и булевари.

У десном Београду још постоје стара, преживела позоришта

а у левом се искључиво гледа телевизија.

Београд је до 1955. имао више повереништава, оделења, бироа, …. . Јануара 1956. формирана је Дирекција за изградњу Новог Београда, … . Дирекција за изградњу и реконструкцију града се 1971. интегрисала са Дирекцијом за изградњу Новог Београда у Дирекцију за изградњу и реконструкцију Београда. (14) Дирекција за изградњу и реконструкцију се спојила са Стручном службом Удружене београдске заједнице становања у Завод за изградњу града Београда, априла 1978. У Београду је изграђено 1976. 11.834 стана, 1977. 7.022, 1978. 6.698, 1979. 8.488, 1980. 5.856, 1981. 9.475, 1982. 5.832, 1983. 5.761; (15)  На челу Дирекције за изградњу Новог Београда био је Тома Девалд.

Краљевина Југославија је подизањем моста краља Александра омогућила је повезивање Београда са Земуном. Београдска општина на челу са Владом Илићем радила је на насипању и изградњи Новог Београда. На делу Земуна према Новом Београду почеле су да се подижу зграде у модерном стилу (Дом ваздухопловства).  Најзначајнија установа на Новом Београду пре рата био је Београдски сајам.  И ако нису добили средства од државе Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду искористило је Земунски мост и близину аеродрома који се све више развијао. На сајму организовани су салони аутомобила, ваздухопловне изложбе,  … . Сем за изложбе технике Сајам је имао и друге намене као што су  културне манифестације.. За време од 1937. до Априлског рата 1941.  просторије Београдског сајма су биле отворене за фестивале музике и народних игара. Велики југословенски слет Јужнословенског певачког савеза који је био планиран на сајмишту није одржан, упркос томе што је управа Савеза уложила велике напоре. Са приближавањем ратне опасности на падобранском торњу на Старом Сајмишту увежбавани су  скокови са падобраном.  Априлски рат 1941. прекинуо је све манифестације на београдском сајмишту. У НДХ сајам је био  логор. То није сметало новим властима да на сајмишту  буду смештене омладинске радне бригаде које су градиле Нови Београд. После бригада на Сајмишту је била смештена Дирекција за изградњу Новог Београда. Док је грађен Нови Београд у Београду је на Славији било као ругло града тзв. Митићева рупа. Ту је пре Другог светског рата индустријалац Митић планирао да подигне солитер. Нове власти  су подизале  веће целине као што је био  Студентски град, Филмски град, Пионирски град  и највећи пројекат Нови Београд. То што је почело насипање и градња Новог Београда пре Другог светског рата није их занимало. Као и што су објекти као аеродром и сајам били понос предратног Београда. Контролисали су све медије, који их нису критиковали него су славили  њихове успехе. То наставља РТС. Површина која је насута пре рата била је претворена у зелену површину Новог Београда. При градњи Новог Београда требало је прво насипати мочварно земљиште, затим уз грађевине изградити инфраструктуру (водоводе, канализацију, жице за струју, телефон) што је при толиким пространствима са пуно празног простора јако много коштало. У урбанистичком плану Новог Београда  игнорисано  је све до тада изграђено, као да не постоји. Неки мање идеолошки занесени архитекта би уклопио већ подигнуто у свој план. Али за тадашњу власт историја је почињала од њих. То се најбоље види на примеру градње Новог Београда. Дотадашњи објекти који су се већ налазили на том простору као земунска железничка станица, делови аеродрома или канал Галовица биле су за нове планере и градитеље сметње које је требало уклонити.  Док је предратно Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду искористило што је држава изградила мост којим је повезала Земун са Београдом и ширење аеродрома да подигну сајам, дотле су нове власти трошиле велика средства за изградњу Новог Београда као идеолошки пројекат Новог насупрот Старом Београду. Веровале су у своје мегаломанске пројекте као што су потпуно нови модерни градови. У томе су имале подршку модерних архитеката. То што је требало градити инфраструктуру на великим пространствима окруженим зеленим површинама није их занимало. Као ни цена бензина који је трошен за савлађивање великих раздаљина. Цена није била важна. Цело то време стајала је на Славији Митићева рупа у корову и окружена тарабама. Кад се појавила могућност повратка имовине предратним власницима општина је уместо да врати национализовану имовину на простору дотадашње Митићеве рупе уредила  парк са справама за  играње деце. Сава центар је изграђен на Новом Београду, новом граду на који је била поносна нова власт, игноришући Стари Београд са друге обале Саве. Нови Београд био је грађен без културних институција, и ако је пре рата планирана градња позоришта, које није изгађено због Априлског рата.  РТС наставља своју праксу да игнорише време пре Тита, приказујући само време од Тита. Политика је 12 јуна 1977. донела додатак „Европа од Хелсинкија до Београда” и у коме је дата слика Сава центра али је у оквиру слике у средини и у даљини намерно или ненамерно био и бивши Београдски сајам, некадашњи понос предратног Београда. Историја у једној слици.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Историја исписана на обалама Саве”, „Београдски сајам”;
2. „Мотор развоја српске привреде”, „Београдски сајам”;
3. Ал. Орјехов, Земун, „Радио изложба на I међународном Београдском сајму”,„Југословенски Радио часопис Тесла”, Нови Сад, Октобар 1937, бр. 28, стр.1;
4. Душан Бабац, „Специјалне јединице југословенске војске у Априлском рату“, Београд, 2006, стр. 25;
5. Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за  просту 1939 годину”, Београд, стр. 65-69;
6. „Први југословенски концертни фестивал”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1938, бр. 5, стр. 92;
7. „Фестивал југословенских народних игара и мелодија”, „Дубровник”, Дубровник, 3 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;
8. „Међународни сајам у Београду”, „Југословенски пјевачки слет”, „Дубровник”, Дубровник, 22 априла 1939, бр. 16, стр. 3;
9. Претседник Др. Богдан Милашиновић, главни тајник Станиша К. Сеперовац, Београд 15 октобра 1939, „Извештај о раду јужнословенског певачког савеза за певачку 1938/39 јубиларну стогодишњу певачку годину”, Београд 1939, стр. 14, 15, 16, 17;
10. „Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940“, „Око соколово”, Београд, бр. 4, стр. 15;
11. „На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 3, 4;
12. И.Седлачек, „Освећење трију ваздушних једрилица у Земуну”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;
13. Д.А, „Обележена годишњица почетка градње Новог Београда”, „Политика”, Београд, 15.април 2015, стр. 15;
14. Платон Рајинац, „Историјски приказ развоја Завода”, Завод за изградњу града Београда, „Билтен 1”, Београд, октобар 1984;
15. Милан Пауновић, „Изградња објеката и организација”, Завод за изградњу града Београда,   „Билтен 1”, Београд, октобар 1984;