Нова стратегија обавештајне заједнице САД

Америчке агенције за спровођење закона наставиће акције против Русије, Кине и других земаља. Али и против сопствених грађана

• Директорка Националне обавештајне службе Еврил Д. Хејнс објавила је 10. августа Националну обавештајну стратегију (НОС) за 2023. годину. Њиме се оцртава стратешки правац за обавештајну заједницу за наредне четири године.

У саопштењу за штампу се наводи: „Национална обавештајна стратегија поставља правац у коме ће обавештајна заједница бити ефикасна у будућности: информациона и технолошка супериорност, широк спектар партнерстава, талентована и разнолика радна снага. Наша визија обавештајне стратегије оличава америчке вредности… Такође наглашава растућу улогу обавештајне заједнице у подршци отпорности критичне инфраструктуре наше нације и наших савезника и партнера“.

Односно, америчка инфраструктура не зависи од инжењера и индустрије у САД, већ од онога што амерички обавештајци презентују извођачима на терену, или, другим речима, од комерцијалних информација украдених у другим земљама. Ово је „отеловљење вредности Америке“ – крађа туђе интелектуалне (и не само) имовине. „Вредност“, свима позната од момента стицања независности британских колонија од британске метрополе и даљег ширења на континент Северне Америке и даље широм света.

Шест циљева постављених у овој НОС одражавају кључне елементе тренутног стратешког интереса, а међу њима:

• конкуренција између САД и НР Кине + Руске Федерације;
• растући значај нових технологија, ланаца снабдевања и економског управљања за националну безбедност;
• растући утицај субнационалних и недржавних актера;
• питања која произилазе из глобалних питања као што су климатске промене и здравствена безбедност.

Конкретније о Русији и Кини, каже се: „НР Кина је једини конкурент САД који има намеру да промени међународни поредак а, све више и економску, дипломатску, војну и технолошку моћ да то учини. Русија представља непосредну и сталну претњу регионалном безбедносном поретку у Европи и Евроазији и извор је потреса и нестабилности широм света, али јој недостају капацитети НРК у читавом спектру“.

НОС је темељни документ за америчку обавештајну заједницу и одражава допринос сваке од 18 обавештајних јединица, пошто стратегија усмерава операције, инвестиције и приоритете заједнице.

Овако су начелници надлежних агенција и ресора коментарисали објављивање стратегије.

Директор Бил Бернс, Централна обавештајна агенција: „Данашњи свет постаје сложенији и контрадикторнији и у њему се човечанство суочава и са опасностима и са приликама. Живимо у ери трансформације коју обележавају стратешка конкуренција, брзе технолошке промене и све више транснационалне претње. Да бисмо одговорили овом тренутку, ми у обавештајној заједници морамо бити флексибилни и иновативни. Национална обавештајна стратегија дефинише како треба да приступимо свету који се трансформише да бисмо пружили релевантне и правовремене информације, наглашавајући важност улагања у партнерства, технолошке иновације, различите таленте и стручност како бисмо се ухватили у коштац са изазовима који се крећу од конкуренције са Кином до климатских промена и глобалне безбедности хране. „.

Генерал Пол Накасоне, директор Агенције за националну безбедност: „Наши напори да боље разумемо намере и акције НР Кине захтевају заједничке напоре обавештајне заједнице, наших савезника и партнера. Заједно развијамо капацитет, способност и отпорност да одговоримо на изазове нашој земљи и партнерима, а који се стално мењају. Национална обавештајна стратегија има за циљ да овај процес учини веродостојном стварношћу. Најмање развијене земље препознају растућу конкуренцију између демократија и аутократија. Конкуренција подстиче иновације, свеже размишљање и, када је потребно, акцију. НОС идентификује шест приоритетних циљева који ће заштитити не само нашу нацију, већ и наше партнере у наредним годинама.

Директор Крис Реј, Федерални истражни биро: „ФБИ и наши партнери у обавештајној заједници непрестано радимо на предвиђању нових претњи нашој националној безбедности и начинима да се супротставимо овим изазовима. Нова Национална обавештајна стратегија је витални водич за све чланове обавештајне заједнице. Суочавамо се са стално растућом листом изазова и претњи отаџбини, укључујући одлучне напоре Кине да промени међународни поредак и угрози демократске идеале, затим са сајбер нападима и прекидима ланца снабдевања од стране непријатељских нација и сајбер криминалаца, а ту је и трговина дрогом. Као што стратегија говори, партнерства, иновације и стварање и задржавање талентоване и разноврсне радне снаге су кључни за успешно реаговање на претње са којима се суочавамо сада и у будућности.”

Односно, очигледан је нагласак на НР Кини, а не на Русији, што је сасвим логично с обзиром на раст њихове моћи, посебно у критичној технолошкој индустрији.

Што се тиче самих циљева, они су следећи:

• Позиционирање обавештајне заједнице за повећану стратешку конкуренцију: ово укључује побољшање „способности да се на време обезбеде тачне информације о намерама, способностима и акцијама конкурената јачањем језичког, техничког и културног знања и коришћењем отворених извора, „великих података“, вештачке интелигенције и напредну аналитику.“ Овај правац је у складу са трендовима у технологији и шпијунажи у последњих 10 година.
• Регрутовати, развијати и задржати талентоване и разнолике (вероватно се мисли на разне перверзњаке за које постоји квота у америчким агенцијама за спровођење закона) особље које ради као један организам. „Заједница мора да превазиђе дугогодишње културне, структурне, бирократске, техничке и безбедносне изазове како би поново ујединила и обезбедила радну снагу за будућност. Чини се да постоји одређена недоследност са америчким наведеним вредностима. Или су ови проблеми нешто површно? Судећи по општој деградацији америчких безбедносних снага, открића инсајдера попут Едварда Сноудена и паду целокупне америчке политичке културе, они су системски и мало је вероватно да ће обавештајна заједница изаћи на крај са њима.
• Користити интероперативна и иновативна решења: Да би се то постигло, каже Стратегија, обавештајна заједница мора да створи „јединствене органе за набавку, централизоване системе апликација и систем за уговарање широм заједнице, а све подржано аутоматизацијом. Приступ на нивоу заједнице, заснован на подацима и на заједничким стандардима, кључан је за потпуно остваривање нових могућности.” Делује као рационална акција, али такви предлози се у САД не примењују већ дуги низ година. Сходно томе, није јасно како ће се овај циљ постићи.
• Диверсификовити, проширити и ојачати партнерства: „Иако настављамо да улажемо у постојећа партнерства, променљиви скуп изазова – од сајбер напада и климатских промена до пандемија и страног злоћудног утицаја – такође захтева улагање у нова и разноврснија партнерства, посебно у недржавне и субнационалне актере. Идеје, иновације, ресурси и акције ових актера – од компанија преко градова до организација цивилног друштва – све више обликују нашу друштвену, технолошку и економску будућност. Али овај правац се може развити у прилично опасан симптом даље милитаризације остатка цивилног становништва, па чак и других држава.
• Побољшати способности и стручност кадрова по питању транснационалних изазова. Такви изазови, објашњава НОС, укључују „чешће и интензивније кризе због ефеката климатских промена, трговине дрогом, финансијске кризе, поремећаја у ланцу снабдевања, корупцију, болести у настајању и поновном појављивању, и новим и деструктивним технологија“ које, поткопавају безбедност. Кризе такође укључују грађанске немире и миграције. И ова позиција није нова. Овакве изјаве се појављују у свакој Стратегији донетој у последњихћ 18 година (први такав документ објављен је 2005. године).
• Повећање отпорности: Ово укључује унапређење улоге обавештајне заједнице у заштити критичне инфраструктуре ради побољшања раног упозорења, које може да обезбеди снажнију „обнову и одговор“, као и „проширивање њене улоге у разумевању претњи и рањивости ланца снабдевања и помоћи у ублажавању претњи владиној инфраструктури и индустријским партнерима.”

Ова реторичка изјава је такође прилично стара. Међутим, сада САД имају више проблема у ланцима снабдевања. То значи да политичко руководство земље није послушало раније изречена упозорења. Мало је вероватно да ће администрација Белог дома (као и нова смена 2024. године) сада бити опрезнија од претходника.

Важно је напоменути да су обавештајне активности САД усмерене не само на спољне силе, већ и на сопствене грађане. Закон којим се обавештајној заједници дозвољава да шпијунира Американце истиче 2023. године, а у септембру је планирана седница којим би се оправдало продужење важења овог закона. Осим тога, амерички обавештајци намеравају да траже још новца за своје активности.

Овако изгледа структура америчке обавештајне заједнице. Састоји се од 18 елемената.

Две независне агенције:

1. Канцеларија директора националне обавештајне службе,
2. Централна обавештајна агенција

Девет одељења Министарства одбране која такође узимају учешће у рад преко свог руководства, а то су:

1. Управа за обавештајне послове Министарства одбране;
2. Агенција за националну безбедност;
3. Национална геопросторно-обавештајна агенција;
4. Национална обавештајна агенција;
5. Обавештајне службе америчког ваздухопловства;
6. Поморска обавјештајна служба САД;
7. Обавештајни подаци војске САД;
8. Обавештајни подаци америчких маринаца;
9. Америчка свемирска обавјештајна служба;

Седам елемената осталих министарстава и агенција:

1. Канцеларија Министарства енергетике за обавештајне и контраобавештајне послове;
2. Управа за обавештајно-аналитички рад Министарства унутрашње безбедности;
3. Обавештајне и контраобавештајне јединице обалске страже САД;
4. Федерални истражни биро Министарства правде;
5. Национална безбедносно-обавештајна агенција Управе за борбу против дрога;
6. Биро за обавештајне послове и истраживања Стејт департмента;
7. Одељење за обавештајно-аналитички рад Министарства финансија.

Цео овај конгломерат делује против Русије (као и других земаља које су означене као претње у САД, пре свега Кине, али и Ирана и Северне Кореје). Ових 18 елемената има довољно алата за продор, контролу, прикупљање података (такође и кроз крађу и илегална хаковања).

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/novaya-strategiya-razvedsoobshchestva-ssha