• Његош одјекује у свим тачкама српског културног обрасца, сматра један од водећих српских интелектуалаца

Петар II Петровић Његош је пјесник који одјекује у свим тачкама српског културног обрасца и зато је он дио нашег културног саморазумијевања, казао је у интервјуу “Светигори” један од водећих српских интелектуалаца Мило Ломпар, професор београдског Филолошког факултета.

Он је тај пјесник који, пребацујући своје вријеме, допире до нашега времена показујући неке константе овог простора, нарочито унутар културног разумевања нашег народа. Нема сумње да је комунистичка идеологија имала као главно усмерење – и то је остало до дана данашњег, а парадоксалним радом историје то је прекодирано и преименовано унутар новог поретка односа и сила – да све што је српско сведе на србијанско, а да оно што није србијанско – као Његош, као Андрић, као Меша Селимовић, као Петар Лубарда  временом престане да буде српско. То је кључно кретање чији је вршни израз дала комунистичка идеологија, зато што је имала моћ, имала је силу, могла је да хапси, убија, да физички уклања своје противнике. И она је то немилосрдно чинила. Дакле, суштина и главни наум је у томе да све што је српско претворите у србијанско. И ви то имате до дана данашњег – када се у Црној Гори неће рећи Српска Православна Црква већ Црква Србије. То је тај наум који се не мијења – казао је Ломпар.

Ломпар је казао да се поставља питање како то извести са Његошем, који је Горски вијенац посветио праху оца Србије, који је Карађорђа видио као европску и митску личност, и који је дао печат нашем разумијевању Карађорђа.

Без те Његошеве слике Карађорђе не би био оно што он јесте у српској националној свијести. Његош га је подигао на тај величанствени положај који он има, излазећи из оквира државника и политичара и постајући нека врста митске личности, каква је у извјесном степену постао и Његош. Дакле, Његош је та препрека да се све што је српско претвори у србијанско, да се српски идентитарни карактер црногорске државне егзистенције претвори у нешто што је антисрпско. На делу имамо једну врсту насиља које тражи своје образложење, а Његош је препрека том образложењу- објаснио је Ломпар.

Он је нагласио да је све што се радило у комунистичком периоду и након тога имало за циљ да ту основну тежњу на неки начин образложи и утврди.

Морам са жалошћу да кажем да има људи из Црне Горе, са лепим интелектуалним резултатима, који су себи дозвољавали да у предвечерје пада комунизма пишу да ријеч српски у „Горском вијенцу“ значи хришћански или православни, а ријеч „црногорски“ означава нацију. То су биле такве размјере духовнога пада које је готово тешко замислити без тог великог и врло дуготрајног притиска– закључио је Ломпар.

Извор: Митрополија 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.