„…Интуиција је нешто изнад знања. Наш дух нас може одвести тамо гдје не могу допријети наша чула. Мислим да су сва велика открића дјело интуиције…Оног дана када наука почне да проучава нефизикалне (духовне) појаве у десет година напредоваће више него у ранијим вјековима своје историје.“ (Никола Тесла, 1856-1943)
„Интуиција (лат. intuire – посматрати, имати пред очима; размишљати) је способност уравнотежења свјесног ума са несвјесним и продирања у најдубље изворе примарног има.“
„Универзум је сфера чији је центар свуда, а круг нигдје,“ (Никола Кузански (Nicolaus von Kues), њемачки филозоф, математичар и теолог, 1401-1464)
„…То чега нисмо свесни / није непостојање, / већ постојање без нас. /… / Простор је брзина ума / што сама себе одмотава. /… (Мирослав Мика Антић, српски пјесник, сценариста, новинар, редитељ, сликар…; „Бесмртна песма“)
Николај Александрович Козирјев (1908-1983) био је руски астроном и астрофизичар. Од 1937. до 1951. године, провео је у затвору као недужна жртва стаљинистичких прогона. Лажно му је стављена на терет и непријатељска пропаганда међу затвореницима, а једна од апсурдних оптужби била је да је „присталица теорије ширења свемира“?! Преживио је затворска мучења и ужасну хладноћу. Потпуно је рехабилитован тек 1959.године, али је до краја свог земног живота остао „сумњиво лице“. Пјесник Андреј Вознесенски (1933-2010) га је назвао „небеском интелигенцијом“ и написао је да „умире у простору, живи у времену“.
Козирјев је најпознатији је по „теорији времена“. Совјетски и свјетски академици нијесу показали разумијевање за ту теорију. Поводом ње је, чак, била образована и посебна Комисија ЦК КП СССР-а!?
Наиме, Козирјев је пошао од Другог закона термодинамике, према коме се загријана тијела хладе и одају своју топлоту хладнијим, због чега се температура тијела и околне средине изједначава. Овај закон одређује смјер топлотних процеса, јер топлота спонтано прелази само са тијела више температуре на тијело ниже температуре. Обрнути процес није могућ.
Примјена овог закона на Васељену значила би њену топлотну смрт, јер по прорачунима Козирјева, Сунце је одавно требало да потроши своју енергију, а оно је и даље исијава. Сматрао је и да звијезде, као термонуклеарни извори, нијесу могли обезбјеђивати довољно енергије за период који траје око 4,2 милијарде година, од тзв. Великог праска (Хаблово вријеме). Ти извори би, без прилива енергије изван материјалног Свемира, већ одавно били исцрпљени.
Николај Козирјев
Зато је закључио да Свемир и звијезде у њему примају енергију споља. Да би се обезбјеђивала потребна и довољна температура Сунца и других звијезда, та енергија мора бити огромна.
Због огромне, али, ипак, коначне, брзине свјетлости и велике удаљености од Земље, ми звијезде видимо само у прошлости. Док свјетлост са одређене звијезде стигне до Земље, та звијезда се помјера. Међутим, Козирјевљеви експерименти су показали исте резултате и кад се телескоп усмјери у звијезду и у „празнину“ (мјесто гдје је звијезда, по прорачунима, требало да буде (прије померања) и одакле се, такође, емитује сигнал). Закључио је да то омогућава непозната енергија која се преноси тренутно, што значи брже од свјетлости. Како према Ајнштајновој теорији релативитета, материјална тијела не могу достићи брзину свјетлости, та енергија не може бити емитована из извора унутар материјалног Свемира.
Спољна енергија, по Козирјеву, стиже „протоком времена“, што, по њему, значи да су енергија и вријеме двије стране исте суштине. Ако бисмо овладали временом, тврдио је Козирјев, добили бисмо бесконачан извор енергије и могли бисмо изучавати Свемир какав он стварно јесте.
Тумачио је и да вријеме има различиту „густину“, да убрзава или успорава и да је активан је чинилац догађаја. То је главна, активна, организациона сила свих процеса у Васиони. Подсјетимо да је и за Николу Теслу вријеме математички алгоритам, односно дејство универзалних математичких закона. Енергија времена је и „гориво“ за Сунце и друге звијезде. Та енергија се простире тренутно и посједује, не само правац (знак), већ и „густину“ с којом је директно повезан проток времена. Сви процеси, у којима постоје узрочно-последични односи, емитују или апсорбују вријеме. Гдје таквих односа нема, вријеме не постоји. Сматрао је да вријеме може да мијења правац и смјер и омогућава посебан приступ информацијама (информационом пољу).
Козирјев је био увјерен да кроз зону 73. паралеле (поларни круг) пролази „парадоксални проток времена“ И француски љекар и пророк Мишел Ностадамус (1503-1566) је оставио запис: „Сјевер, то је посебно мјесто, гдје се сусријећу други свјетови“. Стога се претпоставља да је Нострадамус „путовао“ кроз вријеме, односно кроз духовни свијет вишега реда.
Уређаји које је Козирјев сам конструисао, показивали су да се са повећањем ентропије (неуређености система – хаоса) и „густина“ времена повећава. Другим ријечима, кад се уређеност система смањује, повећава се енергија времена. Сматрао је да се „густина времена“ може смањити или повећати помоћу специфичних површина – спиралних „огледала“.
То су тзв. „Козирјевљева огледала“, односно, спирално обликоване, уврнуте алуминијске траке са полираном површином, у прецизно одређеном међусобном односу, које сабирају (фокусирају) разна зрачења, укључујући и зрачења биопоља. Према свједочењима, они који су боравили унутар „огледала“ осјећали су смиреност, комуницирали су мислима на даљину, имали су визије (слике) из будућности, као и догађаја изван наше стварности. У експериментима људи су примали и информације послате преко ових „огледала“. Зато је закључено да су „Козирјевљева огледала“ и временске капије из прошлости у будућност и обрнуто.
У Русији су „Козирјевљева огледала“ патентирана за корекцију психофизичких стања, односно за побољшање људског здравља, јер послије боравка у њима долази до снажног психичког пражњења. На наведеним принципима, теоријски физичар и инжењер телекомуникација Горан Марјановић (1947) је конструисао „Српско Козирјевљево огледало“.
Чини се да таква „огледала“ имају психофизичка дејства, односно да, поред осталог, активирају измијењено стање свијести. Свијест тада функционише на другачији начин и човјек добија информације натчулним (интуитивним) путем. Значи, измијењено стање свијести може се изазвати и под дејством специјално конструисаних „огледала“, која сабирају непознату енергију и активирају одређене области мозга које стварају посебно стање свијести.
Прозорљиви људи, са натчулним способностима, вјековима вјерују да удубљене посуде са полираном површином хармонизују енергетске токове и сабирају (фокусирају) и призоре вишег интелигентног плана. У њима се, пред њиховим очима, појављују слике из прошлости, садашњости и будућности које постоје у истом тренутку. Хиндуистички свештеници користе удубљена огледала са златном површином.
Остала су записана свједочења да је енглески монах Роџер Бејкон (1214-1294), „направио два огледала на Оксфордском универзитету. Помоћу једног од њих могао је у свако доба запалити свијећу, а другом се могло видјети шта раде људи, било гдје на Земљи“. Према историјским записима, Бејкон је предсказао проналазак микроскопа, телескопа, авиона, аутомобила, бродова на моторни погон…Остала су и свједочења и да је, наводно, „знао и структуру биолошке ћелије и процес формирања ембриона“!
Козирјев је претпоставио да постоји поље са енергетско-информационим таласима који се могу упијати, одбијати и сабирати. Кодирани информациони (меморијски) капацитет таквог поља је неограничен. Поље које емитује описану, непознату енергију назвао је „торзионим пољем“ (торзија – увијање, увртање; отпор тијела спрегу сила који дјелује на њега). То је холограмско, јединствено поље свијести (интелигентног плана) и примордијалне свјетлости (матрице материје – М.Г.), што је синоним за етар. Торзионо поље, то су, по Козирјеву „таласи времена“ и својства етра.
Експериментима је показао да се емитовање овакве енергије заснива и на ротацији и вибрацији Земље у простору и времену, по сложеном спиралном обрасцу. И Земља тако емитује торзионе таласе који се простиру брже од свјетлости и мијењају ток времена.. А сви облици живота црпе ту, витално одржавајућу, енергију из невидљивог, спиралног извора. Сматрао је и да торзиона поља контролишу све (вријеме, простор, материју, гравитацију, електромагнетизам…). Неки научници вјерују да су електромагнетизам, гравитација и торзиона поља исте природе, односно да су различити облици етарских вибрација.
Козирјев је конструисао детектор торзионих таласа (који остављају спирални траг) и, на тај начин, доказао постојање етра. Ти таласи нијесу само носиоци енергије, већ и духовности (свијести-интелигентног плана). Између биопоља и торзионих поља постоји снажна интеракција. Свака мисаона активност, по Козирјеву, јесте ослобађање енергије и извор је торзионог поља, те утиче на вријеме (узрокује „пукотину“ у „таласању“ времена). Нагле промјене људске свијести утичу и на торзионе таласе и на материју. Открио је, сопственим мјерним уређајем, да његове емоционалне мисли имају већи учинак од његових интелектуалних мисли, те да наше мисли могу мијењати „густину“ времена. Био је увјерен да, ако успијемо „савладати способност да се вријеме вољно мијења“, можемо учинити да телепатија настаје по вољи.
И наша ДНК је уврнута (торзиона) двострука (РНК је једнострука) спирала. Експерименти потврђују да емоционалним мислима можемо утицати на нашу ДНК. Позитивне мисли „опуштају“ ланац ДНК , а негативне мисли га „затежу“. И ДНК утиче на физички свијет, тачније тренутно и без обзира на даљину изазива и одржава уређен однос фотона свјетлости.
Руски молекуларни биолог и академик Пјотр Гарјајев (1942) сматра да је Космос холограм који садржи информације о свему што постоји, те да ДНК „генерише радио-таласе и ласерске зраке који граде информационе холограме“ , односно скице-планове раста сваког живог бића. Ћелије размјењују информације између фотона тренутно, то јест, бесконачном брзином. Концепт времена на међућелијском нивоу не постоји!
Никола Тесла је говорио: „Човјечанство треба да се прикључи на замајац природе и да великом брзином оствари напредак цивилизације и којем ће бити ријешен проблем енергије.“
Тврдио је и да је етар извор огромне енергије („У сваком милиметру простора налази се енергије колико вам је потребно“.). То је у складу и са указањима, мојој супрузи Драгици, наших, српско -руских, Светих Мати и Светих Отаца, као и самог, архангелски вазнесеног, Тесле који се налази у јату српско -руских архангела. О томе сам писао и у својим, на порталима објављеним, текстовима „Никола Тесла – геније који је унио свјетлост у домове наше“, „Господ Исус Христос – Пут, Истина и Живот“ и „Простор и вријеме – „прозори“ кроз које Васељена улази у наше душе“.
Наиме, као што Свепостојање подразумијева материјалну, „хоризонталну“, подразумијева и духовну, „вертикалну“ бесконачност. То значи бесконачан низ, хијерархијски уређених интелигентних планова. „Изнад“ материјалног Универзума је „свијет обликовања“ и „свијет стварања“ – бестјелесни планови више, свепрожимајуће енергије. Између материјалног и бестјелесног плана постоји непрекидни енергетски ток (размјена енергије), те смисаони и контролисани процес материјализације и дематеријализације овоземаљског свијета, људских душа и других живих бића у њему, уз поштовање принципа човјекове слободне воље.
По „Катха Упанишади“ (санскрит – „сједјети поред“ (гуруа – духовног учитеља)), хиндуистичком духовном запису, појавни свијет је заснован на супротностима, а Брахман (универзална, свеприсутна космичка свијест) јесте јединство које се рационалним умом не може спознати. У хиндуистичким светим књигама говори се и о акаша (санскрит – зрачење, радијација) пољима (матрици). У њима је записано (кодирано) све што се догодило и што ће се догодити. Никола Тесла је употребљавао израз „луминозни етер“ (свепрожимајућа космичка супстанца у којој су свјетлост и простор једно те исто).
Тесла је сматрао и да је резонантност (сатреперавање) Земље основа бежичног преноса енергије. Конструисао је резонатор кроз који је пропуштао наизмјеничну струју, истог интензитета али различитог смјера. Добио је тзв. самопоништавајућа електромагнетна поља. Велика уложена енергија прелазила је у потпуно нови вид. Том приликом, Тесла је произвео тзв. електродинамичке, суперпроводне, сферне, лонгитудиналне (нехерцијалне, нетрансверзалне – скаларне таласе), који вибрирају у правцу простирања. Енергија таквих таласа, не само да се не смањује, него расте са повећањем даљине на коју се преносе. Закључује се да је резонатором омогућен временско- просторно-енергетски фазни помак, односно да је, из постојећег четвородимензионалног простора, талас који је носио огромну енергију, прешао у вишу димензију.
Неки научници, с правом, сматрају да су Козирјевљеви торзиони (спирални) таласи синоним за Теслине скаларне таласе високе енергије. Наиме, Козирјев је пажљиво изучавао Теслине списе о скаларним таласима. Са друге стране, и скаларни таласи имају исцјелитељска својства („Теслина пурпурна плоча“).
Свети Сава је указао мојој супрузи да ће се, на Теслиним и Козирјевљевим принципима, моћи практично користити огромна енергија вулкана. А Тесла је указао да је, на принципима његовог „лебдећег јајета“ у обртном магнетном пољу, могуће претварање скаларних односно торзионих таласа (поља) у електромагнетна и механички рад. Акумулатори (извори) малих димензија и велике енергије покретаће бродове, авионе, фабричка постројења…Такође, биће могуће претварање енергије „заробљеног“ (контролисаног) звука у електромагнетну енергију.
На крају, подсјетићу да Земљина фреквенција износи око 7,83 Херца („Шуманова резонанца“). Експерименти руских научника су показали да се та фреквенција повећава. Према фреквенцијама можданих таласа, то је буђење, односно прелазак од тета (4-8 херца (Hz)) у алфа таласе (8-13 Hz). Тета таласи се емитују када особа пада у сан или се буди из сна. Појачавају интуицију или приступ информационом пољу које је у свјесном стању блокирано. Алфа таласи доминирају у опуштеном будном стању (када се мозак „одмара“), те када се сањари или медитира.
Да ли ово виши интелигентни план – Божанско наговјештава духовно буђење човјечанства у времену када пријети свеуништење?
АУТОР: Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
25.јун 2024.године