ОНИ КОЈИ БРАНЕ ДАНАШЊИ ЗАПАД НИСУ НИКАКВИ БЕНИГНИ „ЗАПАДНОЉУПЦИ“

  • Последњи амерички амбасадор у Совјетском Савезу, Џек Метлок, упозорио  је 1997. Спољнополитички комитет америчког Сената: „Сматрам да је препорука (Клинтонове) администрације да се у чланство НАТО приме нове чланице погрешна. Ако то амерички Сенат одобри, то би лако могло да буде записано у историји као највећа стратешка грешка направљена од краја Хладног рата“
  • НАТО је, у име ширења безбедности, исту уништио на европском континенту. Покренуо је агресију против једне европске државе (СРЈ), бомбардовао једну европску престоницу (Београд) први пут од краја Другог светског рата и легитимисао поновно војно ангажовање и агресивно међународно понашање Немачке. Коначно је приморао Русију да интервенише у Украјини
  • Данашњи Запад обликују неоконзервативни и неолиберални интервенционисти, они ”тврди људи” који су, по сензационалном сведочењу Веслија Кларка, извршили ”политички преврат” у САД и ”преузели вођење политике у своје руке” после 11. септембра 2001. године.
  • Ти ”тврди људи” данас суфлирају сенилном  „крвавом старцу“ Бајдену увреде на рачун Путина, а Русима сервирају нови Рачак и Сребреницу, свесно и неумољиво гурајући свет ка ”значајном међународном сукобу”
  • Имамо посла са исконским злом, које, ратујући до последњег несрећног Украјинца, покушава да уведе свет у једну мрачну дистопију. Ко год у том пројекту подржава данашњи Запад, део је истог зла

Пише: Александар ПАВИЋ, политиколог и публициста

 

Намножили су се последњих година на нашим просторима многи који се представљају као ”браниоци западних вредности”.

Осим што заговарају безалтернативни пут у ЕУ, они такође имају у најмању руку благонаклон став према НАТО-у, мада многи од њих не пропагирају отворено чланство Србије у тој организацији, знајући колико је она међу Србима непопуларна, поготово сада, када је ширење НАТО довело свет на ивицу глобалног сукоба са несагледивим последицама.

Стога је битно нагласити да такви нису никакви бенигни ”западољупци”. Наиме, они имају врло мало везе са свим оним Западом који је победио као алтернатива тоталитарном, односно идеолошки комунистичким Истоком. Јер, тај Запад је, са свом својом агресивном, колонијалном, често геноцидном прошлошћу, ипак у историјском раздобљу завршетка Хладног рата и идеолошке победе Запада, бар номинално нудио једно друго обећање – општу демократизацију, слободу мисли и изражавања, демилитаризацију и општеприхваћена правила тржишног понашања.

Личи ли на то Запад данашњице?

На сцени су данас систематско укидање грађанских слобода, пораст цензуре и криминализације ”политички некоректног” мишљења и изражавања

Ни налик томе. Напротив, у (некад) ”слободном свету” на сцени су данас систематско укидање грађанских слобода, пораст цензуре и криминализације ”политички некоректног” мишљења и изражавања, унутрашња и спољна милитаризација и олигархизација, односно концентрисање све већег капитала у све мање руку, паралелно са појавом моћних монопола.

Неки би то назвали новим фашизмом. Други испуњењем најмрачнијих Орвелових или Хакслијевих визија. Али, чак није ни толико важно како бисмо тај нови Запад назвали. Важније је коначно се отарасити аутоматског асоцирања садашњег Запада са оним хладноратовским. Јер, они су небо и земља.

Бити за НАТО у време Хладног рата је могло врло убедљиво да се аргументује, уопштено речено, подршком одбрани демократије и слободе. Бити за НАТО у данашње време се никако не може тиме правдати. Заправо се не може ничим смисленим и легитимним правдати.

Падом Берлинског зида и распуштањем Варшавског пакта и Совјетског Савеза, сврха постојања НАТО-а је требало да престане. Али, НАТО није престао да постоји. Зашто?

Џорџ Кенан предвидео лоше последице ширења НАТО на исток

Послушајмо речи једног од најистакнутијих хладноратовских америчких дипломата, Џорџа Кенана, изречене 1987, при самом крају Хладног рата:

”Кад би Совјетски Савез сутра потонуо под воде океана, амерички војни индустријски комплекс би морао да остане суштински непромјењен док се не измисли неки други противник. Било шта друго би било неприхватљив шок за америчку економију.”

Како је констатовао бивши канадски амбасадор у СФРЈ, Џејмс Бисет, ”Американци нису морали да пронађу новог противника, већ су наставили да се претварају да је Русија још увијек стари Совјетски Савез”.

И наставио: ”Када је пао зид и кад се урушио Совјетски Савез, свијет се радовао са очекивањем да су се завршили и Хладни рат и пријетња нуклеарним Армагедоном. Авај, није било тако. Није било покушаја да се нова Русија прими у породицу слободних нација, није било Маршаловог плана за те бивше совјетске државе. Запад је наставио да приказује Русију као озбиљну пријетњу свјетском миру и безбједности и као непријатеља који захтјева будност НАТО-а.”

Већ поменути Кенан се, упозоравајући на кобну грешку даљег ширења НАТО-а, у мају 1998. на страницама Њујорк тајмса огласио следећим речима:

Џ. Кенан: Ширење НАТО на Исток трагична грешка

”Мислим да је то почетак новог хладног рата. Мислим да ће Руси постепено веома непријатељски реаговати и да ће утицати на њихову политику. Мислим да је то трагична грешка. Није било апсолутно никаквог разлога за то. Нико није претио никоме. Због овог проширења би се амерички Оци-оснивачи преврнули у гробу… Поготово су ме узнемириле тврдње о Русији као земљи која једва чека да нападне Западну Европу. Да ли људи не разумеју? Наши хладноратовски спорови били су са совјетским комунистичким режимом… А руска демократија је исто толико напредна, ако не и напреднија, од оне у земљама за које смо се управо обавезали да ћемо их штитити од Русије.”

Последњи амерички амбасадор у Совјетском Савезу, Џек Метлок, у сведочењу пред Спољнополитичким комитетом америчког Сената 1997, изјавио је:

”Сматрам да је препорука (Клинтонове) администрације да се у чланство НАТО-а у ово време приме нове чланице погрешна. Ако то амерички Сенат одобри, то би лако могло да буде записано у историји као највећа стратешка грешка направљена од краја Хладног рата. Далеко од тога да ће побољшати безбедност Сједињених Држава, њихових савезника и држава које желе да постану чланице Савеза – та одлука би лако могла да покрене низ догађаја који би могли да произведу најозбиљнију безбедносну претњу овој нацији (тј. САД – прим. аут.) од колапса Совјетског Савеза.”

Метлок је био и један од преко 50 угледних потписника отвореног писма Билу Клинтону од 26.6.1997. у којем су апеловали против даљег ширења НАТО.

Украјина је у великој мери нацификована

Речи њиховог упозорења су биле пророчке, поготово што су међу потписницима били људи који су се с правом сматрали заклетим анти-комунистима или хладноратовским јастребовима:

”Ми долепотписани сматрамо да су текући напори које предводе САД у циљу ширења НАТО-а… политичка грешка историјских размера. Сматрамо да ће ширење НАТО смањити савезничку безбедност и пореметити европску стабилност…”

Наравно, сва најгора предвиђања су се и остварила. Ширење НАТО-а је, у име ширења безбедности, исту уништило на европском континенту. НАТО је покренуо агресију против једне европске државе (СРЈ), бомбардовао једну европску престоницу (Београд) први пут од краја Другог светског рата и легитимисао поновно војно ангажовање и агресивно међународно понашање Немачке.

НАТО је приморао Русију да интервенише у Украјини

А својим, односно англоамеричким инсистирањем на даљем проширењу по сваку цену, НАТО је коначно приморао Русију да интервенише у Украјини.

Исти Џек Метлок је, само десетак дана пре почетка руске специјалне операције упозорио: ”Данас смо суочени са кризом која се могла избећи и која се могла предвидети, и која заправо и јесте предвиђена и намерно изазвана, али која би могла лако бити решена коришћењем здравог разума.”

Прецизирајући разлоге зашто је садашња украјинска криза могла бити избегнута, Метлок 14. 2. 2022. пише следеће:

”Пошто је главни захтев председника Путина гаранција да НАТО неће примати нове чланице, а специфично Украјину и Грузију, очигледно је да не би било основа за садашњу кризу да није дошло до ширења алијансе после краја Хладног рата, или да се то ширење одвијало заједно са изградњом европске безбедносне структуре која би укључила и Русију.”

И затим је Метлок навео раније америчке реакције на безбедносне претње близу сопствених граница – од успостављања тзв. Монроове доктрине и реакције на покушај Немачке да увуче Мексико у свој савез током Првог светског рата, па до спремности да се започне нуклеарни рат због размештања совјетских нуклеарних ракета на Куби.

Наравно, Кенан, Метлок и његових 50+ супотписника нису били једини гласови који су годинама упозоравали против даљег ширења НАТО-а – али су репрезентативни.

За њих би се могло без двоумљења рећи да представљају онај Запад и оне вредности за којим је вероватно већина човечанства суштински тежила у другој половини 20. века. Међутим, да поновимо – то више није тај Запад.

Данашњи Запад обликују неоконзервативни и неолиберални интервенционисти, они ”тврди људи” који су, по сензационалном сведочењу Веслија Кларка, извршили ”политички преврат” у САД и ”преузели вођење политике у своје руке” после 11. септембра 2001. године.

Карта Источне Украјине, са Донбасом је подручје око којег се воде највеће борбе између Украјине и Русије

И ти ”тврди људи”, који данас суфлирају сенилном ”крвавом старцу” Бајдену увреде које све чешће изговара на рачун Владимира Путина, и који Русима сервирају нови Рачак и Сребреницу, свесно и неумољиво гурају свет ка ”значајном међународном сукобу”, како је садашњу ситуацију окарактерисао начелник здруженог штаба америчких оружаних снага, бранећи рекордни буџет Пентагона у износу од 773 милијарде долара пред Представничким домом америчког Конгреса.

Исконско зло ратује до последњег Украјинца

Ајзенхауер се вероватно окреће у гробу, јер је војно-индустријски комплекс на чије метастазирање је упозорио још почетком 1961. очигледно завладао Сједињеним Државама.

А у позадини великог рата се покушава спровести тоталитарно-геноцидна агенда ”Великог ресета”, односно свесно уништавање садашњег економског поретка да би се ”поново изградио бољи” (Build Back Better). То је, осим бројних ”младих лидера” Светског економског форума који су се, по сведочењу Клауса Шваба, инфилтрирали у кабинете влада широм света, громогласно најавио и принц Чарлс у мају 2020, позивајући на ”глобалну транзицију ка одрживим тржиштима и декарбонизацији”.

У том смислу је свесно изазвана енергетска криза, која је винула цене енергената у небо, и пожељна – а ”зли Путин” дође као згодна фигура на коју треба свалити сву кривицу за предстојећу економску катастрофу  и свесно изазвану глад.

Да, имамо посла са исконским злом, које, ратујући до последњег несрећног Украјинца, покушава да уведе свет у једну мрачну дистопију.

Ко год у том пројекту подржава данашњи Запад, део је истог зла.

ИЗВОР: https://sveosrpskoj.com/komentari/pavic-nevidljiva-ruka-koja-gura-svet-u-rat-i-njeni-domaci-pomagaci/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.