- У мартовској публикацији часописа „Заштитиник света“ (Rauhanpuolustajaksi), аутор примећује: „Растуће насиље украјинске крајње деснице тешко се одражава у финским медијима“. С једне стране, „финским медијима је тешко да идентификују и признају постојање унутрашњег сукоба“, тешко га је разумети, а извештаји медија усредсређени су искључиво на „мешање Русије у послове ове земље“, јер се плаше да их не оптужбе за „путинизам“ (putinisteiksi), што, наравно, спречава да се објективно гледа на „унутрашњи сукоб у Украјини“
АУТОР: Алексеј НАЗАРЕНКО
Финска је изненада скренула пажњу на постојање национал-радикала у Украјини. У мартовској публикацији часописа „Заштитиник света“ (Rauhanpuolustajaksi), аутор примећује: „Растуће насиље украјинске крајње деснице тешко се одражава у финским медијима“. С једне стране, „финским медијима је тешко да идентификују и признају постојање унутрашњег сукоба“, тешко га је разумети, а извештаји медија усредсређени су искључиво на „мешање Русије у послове ове земље“, јер се плаше да их не оптужбе за „путинизам“ (putinisteiksi), што, наравно, спречава да се објективно гледа на „унутрашњи сукоб у Украјини“. На овај закључак Финце су нагнали бројни новинарски материјали који су се појавили почетком 2021. године у америчким листовима TIME и Harper, као и у немачким публикацијама Die Zeit и DW.
Запад још једном изражава забринутост због постојања у Украјини нацистичке јединице „Азов“(забрањене у Руској Федерацији), укључене у структуру Националне гарде која има своју политичку странку „Национални корпус“ (забрање у Руској Федерацији) и „блиске односе са украјинским државним органима.“ „Азов“ је постао део украјинског цивилног друштва, организује летње кампове за децу, пружа помоћ ветеранима тзв. Анти терористичке акције /Операција уједињених снага.
Украјински неонацисти су добри за Запад када гранатирају градове Донбаса и „успостављају ред“, чистећи Украјину од „руског света“. Али су и лоши, када по повратку из рата у Украјини убијају код куће или у неким другим земљама. Ово је, заправо, постало алармантно. У фебруару 2021. DW је пренео мишљење посланице заменице Леве странке Немачке Мартине Реннер: „Међународне везе немачких неонациста заснивају се не само и не толико на идеолошкој блискости са екстремном десницом у другим земљама (укључујући Украјину), већ на сасвим практичним интересима – жељи да се у Немачкој набави војно оружје за даљу употребу.“
Финско издање скреће пажњу на чланак у часопису TIME, у којем бивши официр ФБИ Али Суфан каже да је последњих година „Украјину посетило више од 17 хиљада страних бораца из 50 земаља“. Међу њима су били и Финци са крајње десничарским ставовима. Суфан позива да се „озбиљно схватање претње“.
Када представници „Азовског покрета“ кажу да је „Азов“ мала држава у држави, они нису далеко од истине. Финске новине кажу: „Азов није једина екстремно десничарска група у Украјини, али је тренутно највећа и најутицајнија. Процењује се да броји 20.000 чланова и једина је екстремистичка група са званичним статусом у Националној гарди (добро наоружани батаљон од 1.500 бораца) и која игра помоћну улогу у полицији“.
Чињеница да су на парламентарним изборима 2019. године украјински екстремисти стекли мање од 2% присталица не треба да доводи никога у заблуду. Године 2018. власти у Норвешкој подигле су узбуну због локалног нацисте Јоахима Фурхолма. У пролеће 2018. године стигао је у Кијев, потписао уговор са Оружаним снагама Украјине и отишао да се бори у Донбасу. Месец дана касније, украјинске власти су нагло раскинуле споразум с њим, протеривајући га из ратне зоне. Испоставило се да је Украјина испунила захтев Норвешке, која није била задовољна тиме што се „аријевац“ Јоахим, који је од 15. године био регистрован у специјалним службама и имао кривичну евиденцију као потенцијални терориста, обучавао у Украјини. Норвежанин је у интервјуу за кијевске медије рекао да „поштује“ Андерса Брејвика, а у Норвешкој су добро запамтили име овог човека који је убио 77 суграђана.
Западу су корисне стране терористичке организације
У САД су „Азов“ први пут приметили 2015. године. Тада је амерички Конгрес забранио финансијску и војну помоћ „Азову“. Иницијатор релевантних амандмана, демократски конгресмен Џон Конерс написао је: „Захвалан сам Представничком дому што је једногласно прихватио моје амандмане, осигуравајући тиме да наша војска неће обучавати одвратни неонацистички батаљон ‘Азов’.“
Године 2019. четрдесет чланова америчког Конгреса потписало је петицију Стејт департменту са предлогом да „Азов“ буде признат као терористичка организација. У образложењу се помиње да је „Азов“ дуги низ година привлачио, радикализовао и обучавао америчке грађане. Говарили су и о вези између «Азова» и неких терористичких напада ултрадеснице у Сједињеним Државама. Конгресмени су захтевали од државног секретара да објасни зашто украјински добровољачки пук „Азов“ није на списку страних терористичких организација, иако су присталице идеје о превласти белих опасне. Министар унутрашњих послова Арсен Аваков тада је узео свој „Азов“ под заштиту. Од тада је вероватно да се Азов налази у Сједињеним Државама на тајном списку „корисних страних терористичких организација“.
Фински часопис скреће пажњу на чињеницу да од 2018. године америчка организација Ukrainian Marker Group систематски прикупља податке о насиљу ултрадеснице. У извештају за 2020. годину помиње се 18 ултрадесничарских организација у Украјини. Најпознатији се зову: „Азов“, Ц14 и „Десни сектор“ (све организације су забрањене у Руској Федерацији). У Извештају се изражава забринутост да „крајња десница јача своју политичку моћ и идеолошке позиције у јавној сфери, док се политички противници отворено прогоне“. Закључује се да се „политичко насиље ултрадеснице готово утростручило у односу на претходну годину“. У Извештају се псоебно наглашава: „Ултрадесница покушава да ућутка људе које сматрају противницима, на пример, на друштвеним мрежама и у образовним институцијама“.
Овај извештај је састављен пре затварања опозиционих ТВ канала у Украјини, али је општи тренд у њему тачно дефинисан. Сада је „Азов“ већ успоставио блиски контакт са канцеларијом Владимира Зеленског и учествује у „округлим столовима“ о Донбасу.
Сједињене Државе, као и Запад у целини, подржавају активност неонациста унутар граница Украјине. Запад је заинтересован за стално и дугорочно постојање оваквих како би радили „на лицу места“. Оваква ситуација ће се, свакако, наставити све док нацисти не почну да шире своје активности у зону земаља „златне милијарде“.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2021/03/12/neonacizm-i-zapad-53123.html