Статистика је неумољива: деца миграната уопште не теже да се асимилују
- Просветна катастрофа у Немачкој је већ постала објективна чињеница. Шолцова влада се чак и не претвара да зна како да изађе из ћорсокака.
- Нација великог песника Гетеа и великог математичара Лајбница заборавила је да чита и рачуна.
- Оно што је за Немце катастрофа, за Русе је корисно. Мало је вероватно да ће неписмена деца миграната моћи да направе тенкове Леопард. Осим ако немају лукове и стреле направљене у фабрикама компаније „Рајнметал“.
АУТОР: Владимир Прохватилов
Сенаторка за образовање и омладину у Берлину Катарина Гинтер-Вунш недавно је одржала конференцију за новинаре на којој је говорила о томе да многи ученици у престоничким школама не могу да науче немачки и математику.
Према њеним речима, око 43 одсто ученика трећег разреда у Берлину не достиже ни минимални ниво у читању, а из математике чак 46 одсто. Пре годину дана било је око 33 одсто. „Када је преузела дужност сенатора, Гинтер-Вунш је себи поставила циљ да ученици основних школа буду у стању да читају, пишу и рачунају до краја четвртог разреда“, пише „Берлинер Цајтунг“ (Berliner Zeitung).
Међутим, није успела.
На конференцији за новинаре говорио је и директор школе која се налази у центру Берлина, на Леополдплацу, Филип Лоренц, који је рекао да у његовој школи 90 одсто деце живи у породицама у којима се не говоре немачки.
Лоренц је рекао да је као излаз из тренутне ситуације 525 ученика његове школе понуђено „широки спектар могућности, укључујући часове арапског и турског језика“.
Ипак, интензивно учење арапског и турског језика деци мигрантима није ни на који начин допринело њиховом успеху у учењу немачког и математике, што је потврдила и Катарина Гинтер-Вунш.
У међувремену, сви говорници на конференцији за новинаре једноставно су зрачили огромним ентузијазмом и оптимизмом, чему су, по свему судећи, допринеле степенице уз које су се пењали на подијум, на којима су исписане речи „признање”, „толеранција” и „достојанство”.
СТАТИСТИКА ЈЕ НЕУМОЉИВА: ДЕЦА МИГРАНАТА НЕ ЖЕЛЕ И НЕЋЕ ДА СЕ АСИМИЛУЈУ
У интервјуу немачком листу „Дие Велт“ (Die Welt), директорка две школе у Кемницу, Норма Грубе, описала је растући хаос у немачким школама, са много деце која са тешкоћом говоре немачки, а ту су и насилни напади деце миграната на немачке школарце, што је постало уобичајено, а присуство преводиоца редовно је и чак обавезно на родитељским састанцима. Мало људи подржава тврдње заговорника миграција да ће повећана разноликост донети светлију будућност Немачкој, рекла је Грубе.
„У школском дворишту сусрећу се представници двадесет и три различита народа, од којих се неки уопште не разумеју, а понекад долазе из непријатељских крајева… Треба нам много разговора родитеља и наставника, који се углавном воде са преводиоцима. И то нас доводи до једног од разлога зашто наставничка професија постаје све мање привлачна: психолошки стрес је огроман и значајно је порастао“, приметила је Грубе, наводећи и висок ниво непоштовања наставника, са којим многи од њих не могу да се изборе, ш то доводи до велике флуктуације особља.
„Резултати најновије ПИСА (Програм за међународну процену образовних достигнућа ученика) студије о писмености немачких школараца били су отрежњујући за Немачку“, извештава немачки ТВ канал N-NV.
Немачка је показала најслабије резултате у својој историји. У читању, математици и познавању природе, немачки школарци постигли су најниже резултате забележене у Немачкој од почетка серије 2000. године.
УЛАГАТИ У НАСТАВНИ КАДАР, А НЕ У ТЕХНОЛОГИЈЕ
„После лоших резултата немачких ученика у најновијој ПИСА студији, професор Клаус Цирер позива на пакет мера за компензацију неуспеха у образовању деце. Он говори о „највећој образовној кризи послератног периода“ и позива на израду „Мастер плана образовања до 2030. године“. Он такође још једном позива на улагање у наставни кадар у школама, а не у технологију“, напомиње Н-ТВ.
„Дигитални пројекат вредан милијарду долара мора да се трансформише у људски пројекат што је пре могуће“, каже професор школског образовања на Универзитету у Аугсбургу. „Људи су важнији од технологије!“
Цирер је један од најпознатијих школских наставника у Немачкој. Један је од научника који критикују дигитализацију школа.
„Наставници су најважнији играчи у школама“, истиче Цирер. Усред недостатка наставника, Цирер позива на атрактивне финансијске подстицаје за школске наставнике.
Али његови позиви су утопљени у мору „толеранције“ и „достојанства“ које промовише Шолцова влада.
„Немачка је на ивици образовне катастрофе“, звона за узбуну у немачком часопису Spiegel. У земљи нема довољно школа и наставника, учионице су претрпане, а наставници презапослени. „У неким средњим школама и до четвртине часова држи привремено особље, а у многим основношколским одељењима има и до 50 ученика“, описује тренутну ситуацију лист.
А ни саме школске зграде нису у најбољем техничком стању. Многима од њих одавно су потребне поправке и нова опрема, за шта Немачка већ треба да потроши око 50 милијарди евра.
ДЕЦА У НЕМАЧКОЈ НЕ ЗНАЈУ ДА ЧИТАЈУ
Сви ови проблеми природно утичу на ниво образовања – његов ниво, посебно у основношколским разредима, је све гори. Према подацима Института за економска истраживања у Келну, данашњи немачки основци заостају једну до две четвртине за својим вршњацима из 2016. године. У вештини читања, 18 одсто ученика четвртог разреда у Немачкој тренутно не испуњава минималне услове, у аритметици – 22 одсто, а у правопису – скоро сваки трећи.
Овај пад нивоа образовања ускоро ће почети да негативно утиче на немачку привреду, којој је потребан све квалификованији кадар.
Али све већи недостатак школских наставника у Немачкој приморава владу да тражи излаз из образовне кризе у дигитализацији школа, са чиме се професор Цирер не слаже.
Недостатак наставника постаје изузетно акутан. У једном броју средњих школа у Немачкој део наставе држе запослени на одређено време, у многим основним одељењима има и до 50 ученика, а они су далеко од немачког порекла.
Истовремено, сама професија наставника у Немачкој убрзано губи на атрактивности, чак и упркос високим платама и привилегованом статусу државних службеника које добијају запослени у немачким школама. Како примећује „Шпигл“, људи су некада радили у школама или због посла или због стабилности – једна од привилегија државног службеника је што га је скоро немогуће отпустити. Али недавно је стабилан посао престао да буде велика вредност: у Немачкој постоји акутни недостатак квалификованог особља, а ако имате високо образовање, сада није тако тешко пронаћи посао са добром платом.
Наставници по образовању у последње време се осећају непријатно у школама. Својим педагошким образовањем често губе од носилаца других специјалности, који се сада активно запошљавају у школе. С тим у вези Баварски радио наводи пример наставнице из Минхена којој није било дозвољено да предаје друштвене науке у средњој школи због недостатка посебне обуке и академских достигнућа у овој области, али је лако дала овај предмет дипломираном политикологу.
Незадовољни својим положајем, оптерећеношћу и притиском руководства, као и општом ситуацијом у школама, стари кадрови одлазе. Ни нови се не задржавају дуго, и као резултат тога, велики део наставника у немачким школама су привремено запослени, тј. на кратак период. И нико не зна шта да ради поводом тога. Чак и сами запослени у школама кажу да је мало вероватно да ће кадровски проблем бити могуће решити чак и на дужи временски рок.
Ако се проблем не може решити, требало би једноставно забранити дискусију о њему. Тако су, бар, одлучили у Бремену, интерним налогом тамошњег Министарства просвете, забранивши наставницима да разговарају о школским проблемима са новинарима и политичарима, као и да говоре о таквим темама на друштвеним мрежама. Сви интервјуи или коментари, ако се наставници, на пример, о томе питају у медијима, морају ићи преко посебне прес службе или барем преко директора школе. Истина, на захтев новинара, Министарство спољних послова Бремена је саопштило да је наредба издата грешком и да је повучена, очигледно страхујући од скандала.
Просветна катастрофа у Немачкој је већ постала објективна чињеница. Шолцова влада се чак и не претвара да зна како да изађе из ћорсокака.
Нација великог песника Гетеа и великог математичара Лајбница заборавила је да чита и рачуна.
Оно што је за Немце катастрофа, за Русе је корисно. Мало је вероватно да ће неписмена деца миграната моћи да направе тенкове Леопард. Осим ако немају лукове и стреле направљене у фабрикама компаније „Рајнметал“.
С руског превео Зоран Милошевић
[…] Преузето са: https://naukaikultura.com/nemacka-dozivljava-krizu-bez-presedana-u-svom-obrazovnom-sistemu-od-drugog… […]